Alkalizirajući agensi kao što su kalijum-citrat, natriju-citrat ili natrijum-bikarbonat deluju tako što čine urin alkalnim, čime ublažavaju osećaj peckanja tokom uriniranja.
Ovi preparati se primenjuju u obliku praha koji se rastvara u čaši vode i pije obično 4 puta na dan.
Smatra se da je za disuriju kao jedan od simptoma akutnog cistitisa odgovorna kiselost urina kao rezultat bakterijske infekcije. Alkalizacija urina stoga može pružiti simptomatsko olakšanje.
Dok ublažava nelagodnost, alkalizacija urina neće proizvesti antibakterijski efekat, i zato je važno javiti se lekaru, ako se simptomi ne poboljšaju u roku od 2 dana.
Oprez: Primenu natrijum-citrata i natrijum-bikarbonata ne bi trebalo preporučivati hipertenzivnim pacijentima, osobama sa srčanim oboljenjima i trudnicama, zbog povećanog unosa natrijuma.
Primena kalijum citrata je kontraindikovana kod pacijenata koji imaju bubrežnu isuficijenciju usled poremećenog izlučivanja kalijuma, kao i kod pacijenata koji uzimaju diuretike koji štede kalijum, antagoniste aldosterona ili ACE inhibitore, zbog rizika od hiperkalemije.
Primena alkalizirajućih agensa je kontraindikovana kod pacijenta koji uzimaju nitrofurantoin, jer se nitrofurantoin inaktivira u alkalnom urinu.
Pacijenti koji uzimaju litijum ne bi trebalo da koriste natrijum citrat i natrijum bikarbonat, pošto natrijumove soli snižavaju nivoe litijuma u plazmi.
Folna kiselina ili folat je vitamin rastvorljiv u vodi. Nedostatak folata se može ispoljiti kao megaloblastno-makrocitna anemija, a nekoliko lekova mogu izazvati nedostatak folata. Većina nas je upoznata sa nedostatkom folata koji je povezan sa metotreksatom, koji inhibira reduktazu dihirofolične kiseline. Kako se ne bi javili toksični efekti metotreksata usled nedostataka folne kiseline, bitno je obezbediti adekvatan unosu ovog vitamina, kroz suplementaciju. Naime kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom, poliartikularnim juvenilnim idiopatskim artritisom, psorijatičnim artritisom ili psorijazom vulgaris, primena folne ili folinske kiseline može da smanji toksičnost metotreksata (gastrointestinalne simptome, zapaljenje oralne sluzokože, gubitak kose i porast enzima jetre). Pre upotrebe preparata folne kiseline, preporučuje se praćenje vrednosti vitamina B12, s obzirom da folna kiselina može maskirati postojeću deficijenciju vitamina B12, naročito kod odraslih starijih od 50 godina. Utvrđeno je da i sulfametoksazol doprinosi nedostatku folata, ali klinički značaj ovog nedostatka možda nije često relevantan, zbog ograničenog trajanja terapije antibioticima.
Još jedan često korišćeni lek koji može dovesti do nedostatka folata je estrogen. On smanjuje apsorpciju folne kiseline i povećava njeno izlučivanje. Kod žena koje imaju adekvatan unos folne kiseline, ovo je verovatno klinički beznačajno. Mi savetujemo naše pacijentkinje da u reproduktivnom periodu, naručito pre začeća i tokom prvog tromesečja obezbede adekvatan unos folne kiseline, ali da li tako postupamo i kod pacijentkinja koje uzimaju oralne kontraceptive? Estrogen takođe može izazvati nekoliko drugih nedostataka, uključujući nedostatke vitamina B2 (riboflavin), B6 (piridoksin), B12 (kobalamin), vitamin C, vitamin E, magnezijuma, selena i cinka. Ovi nedostaci mogu doprineti neželjenim efektima koji se javljaju kod oralnih kontraceptiva. Enzimi pankreasa mogu da smanje apsorpciju folne kiseline i predstavljaju još jedan lek koji izaziva njen nedostatak.
Literatura Manna R, Verrecchia E, Diaco M, et al. Folic acid supplementation during methotrexate treatment: nonsense? Rheumatology (Oxford). 2005;44:563-564. Ho JMW, Juurlink DN. Considerations when prescribing trimethoprim-sulfamethoxazole. CMAJ. 2011;183(16):1851-1858. CDC. Folic acid recommendations. Updated August 13, 2019. http://www.cdc.gov/ncbddd/folicacid/recommendations.html. Accessed September 22, 2019.
Na zdravlje kose se oduvek gledalo kao na pokazatelj opšteg zdravlja i lepote, zato nas i ne treba čuditi toliki broj preparata za negu i zdravlje kose. Iako faktori poput starosti, genetike i hormona takođe utiču na rast kose, optimalni unos hranljivih sastojaka je ključan. Kosi su potrebni razni hranljivi sastojci da bi bila zdrava i rasla, a mnogi nutritivni nedostaci povezani su sa njenim gubitkom.
Vitamin A Pored uticaja na sam rast kose, vitamin A je važan za stvaranje sebuma koji vlaži vlasište i pomaže da kosa ostane zdrava. Nedostatak vitamin A može dovesti do nekoliko problema kada je zdravlje kose u pitanju, a ono najočiglednije svakako je njen gubitak. Iako je važno unositi dovoljno vitamina A, previše može biti opasno. Studije pokazuju da unos previsoke doze vitamina A takođe može doprineti gubitku kose.
Biotin Jedan od najpoznatijih vitamina za rast kose je vitamin iz grupe B koji se zove biotin. Dosadašnje studije povezuju vezu između nedostatka biotina i gubitkom kose kod ljudi. Iako se biotin koristi u tretamnu gubitka kose, najbolji rezultati kod njegove upotrebe vide se kod onih ljudi kod kojih je ovaj vitamin u deficitu. Za sada nedostaju podaci o tome da li je biotin efikasan kod zdravih osoba, koje nemaju njegov deficit, a njegov nedostatak je vrlo redak jer se prirodno javlja u širokom spektru namirnica.
Vitamin C Slobodni radikali mogu da naprave dosta štete našem telu, a jedna od njih je i njihov uticaj na starenja kose. Vitamin C kao moćan antioksidans koji pomaže u zaštiti od oksidativnog stresa izazvanog slobodnim radikalima može biti od pomoći u očuvanju zdravlja kose. Pored toga, telu je potreban vitamin C da bi stvorio protein poznat kao kolagen – važan deo strukture kose. Vitamin C takođe pomaže telu da apsorbuje gvožđe, mineral neophodan za rast kose.
Gvožđe Kao sastavni deo eritrocita, odnosno hemoglobin, ovaj mineral je važan za prenos kiseonika do svih ćelija u telu. Zbog toga je važan mineral za mnoge telesne funkcije, uključujući i rast kose. Nedostatak gvožđa, koji uzrokuje anemiju, glavni je uzrok gubitka kose i naročito je čest kod žena.
Vitamin E Slično vitaminu C, vitamin E je antioksidans koji može sprečiti oksidativni stres. U jednoj studiji, u grupi koja je primala vitamin E tokom 8 meseci zabležen je rast kose od 34,5%, dok je taj procenat bio svega 0,1% u grupi koja je primala placebo.
Cink Cink igra važnu ulogu u rastu i regeneraciji tkiva dlake. Takođe pomaže da žlezde zadužene za stvaranje sebuma rade pravilno. Gubitak kose je čest simptom nedostatka cinka, a studije pokazuju da suplementi cinka smanjuju gubitak kose uzrokovan nedostatkom ovim mineralom. Međutim, postoje neki izveštaji koji ukazuju na to da suplementacija previsokim dozama ovog minerala takođe može doprineti gubitku kose.
Literatura
Everts HB. Endogenous retinoids in the hair follicle and sebaceous gland. Biochim Biophys Acta. 2012 Jan;1821(1):222-9. doi: 10.1016/j.bbalip.2011.08.017. Epub 2011 Sep 3. PMID: 21914489; PMCID: PMC3237781. Yamamoto K, Sadahito K, Yoshikawa M, Nobuyuki O, Mikami O, Yamada M, Nakamura K, Yasuyuki N. Hyena disease (premature physeal closure) in calves due to overdose of vitamins A, D3, E. Vet Hum Toxicol. 2003 Mar;45(2):85-7. PMID: 12678294. Zempleni J, Hassan YI, Wijeratne SS. Biotin and biotinidase deficiency. Expert Rev Endocrinol Metab. 2008 Nov 1;3(6):715-724. doi: 10.1586/17446651.3.6.715. PMID: 19727438; PMCID: PMC2726758. Beoy LA, Woei WJ, Hay YK. Effects of tocotrienol supplementation on hair growth in human volunteers. Trop Life Sci Res. 2010 Dec;21(2):91-9. PMID: 24575202; PMCID: PMC3819075. Deloche C, Bastien P, Chadoutaud S, Galan P, Bertrais S, Hercberg S, de Lacharrière O. Low iron stores: a risk factor for excessive hair loss in non-menopausal women. Eur J Dermatol. 2007 Nov-Dec;17(6):507-12. doi: 10.1684/ejd.2007.0265. Epub 2007 Oct 19. PMID: 17951130. Park H, Kim CW, Kim SS, Park CW. The therapeutic effect and the changed serum zinc level after zinc supplementation in alopecia areata patients who had a low serum zinc level. Ann Dermatol. 2009;21(2):142-146. doi:10.5021/ad.2009.21.2.142
Kada pacijent preuzme propisane lekove u apoteci logično je očekivati da će primenjivati te lekove na pravilan način, odnosno onako kako je propisano. Međutim, literaturni podaci ukazuju na činjenicu da, kod hroničnih bolesti, pacijenti pravilno primenjuju propisane lekove prema savetu lekara i farmaceuta u 50 do 70% slučajeva. Smatra se da je polovina izostanak primene lekova uzrokovana namerom, dok preostali pacijenti ne znaju pravilan način primene lekova ili ne mogu da ga postignu usled složenog režima doziranja. Kod ove poslednje grupe pacijenata kao rešenje za povećanje stepena adherence mogu biti dozatori za lekove. Dozatore za lekove farmaceuti i lekari često nude pacijentima u nadi da će što bolje organizovati i primeniti svoju terapiju. Na prvi pogled ove kutijice šarenih boja izgledaju kao da su idealan način da se obezbedi da naručito stariji pacijenti uzimaju lekove kao što im je propisano, ali zapravo postoji vrlo malo dokaza koji potkrepljuju njihovu upotrebu.
Raširena upotreba dozatora za lekove nesumnjivo je motivisana dobrim namerama, ali ima iznenađujuće malo dokaza koji potkrepljuju njihovu upotrebu. Primera radi izveštaj Kraljevskog farmaceutskog društva nije pronašao dovoljno dokaza da su dozatori za lekove pomagali pacijentima da se pridržavaju propisane terapije. NICE smernice navode da stavovi pacijenta, članova njihove porodice ili staratelja treba da se uzmu u obzir pri odluci o davanju dozatora za lekove. Ovo nas još jednom dovodi do važnosti uključivanja pacijenta ili staratelja u dogovor oko načina terepije, a sve u cilju povećanja stepena adherence. Generalno gledano dozatori za lekove koji se koriste na pravilan način imaju nekoliko teorijskih prednosti, kao što su: *Lako dostupni lekovi. *Smanjenje složenosti pridržavanja terapiji, zbog jasnijeg uvida kada se koji lek primenjuje. *Smanjenje rizika od uzimanja netačnih doza lekova. *Pomoć u memorisanju kada koji lek uzeti *Informacija da li je lek uzet u odgovarajuće vreme. Međutim u praksi postoje problemi oko stabilnosti lekova osetljivih na svetlost koji se uklanjaju iz originalne ambalaže i stavljaju u providne odeljke. Takođe su očigledno neefikasni za pacijente koji namerno ne uzimaju lekove. Na kraju, da li dozator lekova odgovara pacijentu kao vid pomoći za što bolje pridržavanje terapiji, uvek treba da bude personalizovana odluka.
Literatura: World Health Organization. Adherence to long‐term therapies: evidence for action. 2003. Academic Health Scientific Network. North East and North Cumbria Medicines Adherence Support Project. January 2019. Care Quality Commission. Using multi‐compartment compliance aids (MCAs) in home care services. December 2019. Care Quality Commission. Multi‐compartment compliance aids (MCAs) (in care homes). January 2020. NICE. Managing medicines for adults receiving social care in the community. NG67. March 2017.
Kada dođe kraj stresnog dana mnogima od nas je u glavi kada puna tole vode i miris opuštajuće kupke. Svi znamo da vruće kupke mogu biti rešenje za uklanjanje umora i stresa, ali nova istraživanja sugerišu da duga, topla kupka može biti od pomoći i u smanjenju upale i kontroli nivoa šećera u krvi na isti način kao i vežbanje. Ova informacija je posebno korisna za ljude koji iz određenih zdravtvenih razloga ne mogu da vežbaju ili jednostavno ne ispunjavaju nedeljne preporuke za fizičku aktivnost.
Nakon treninga očekivana je pojava zapaljenja u vidu upale mišića. Tokom kratkog fizičkog stresa, nivoi markera zapaljenja rastu. Nakon ovog početnog povećanja upale, telo proizvodi produženo oslobađanje antiinflamatornih hemikalija, a ove supstance se bore protiv visokog nivoa zapaljenja izazvanog vežbanjem. Ovo je prirodan, normalan proces: kratkotrajno zapaljenje je praćeno produženim antiinflamatornim dejstvom.
Poslednjih godina, istraživanja su pokazala da povećanje telesne temperature može uticati na upalni odgovor tela, kao i adekvatna fizička aktivnost. Štaviše, istraživanja sugerišu da porast telesne temperature može povećati proizvodnju azotnog oksida, koji može pomoći u poboljšanju protoka krvi i transportu glukoze kroz telo. Međutim, nejasno je bilo da li alternative za vežbanje, kao što je sedenje u vrućoj kupki, mogu proizvesti istu upalu niskog stepena i zdrave protivupalne odgovore.
Za ovaj test, istraživači su regrutovali 10 gojaznih muškaraca koji su vodili sedentarni način života. Učesnici su bili podeljeni u dve grupe. Obe grupe su sedele 15 minuta u prostoriji čija je temperature bila 27°C. Zatim je prva grupa volontera bila potopljna do vrata u vodi temperature 39°C, sat vremena. Druga grupa je isto toliko vremena sedela u prostoriji na sobnoj temperaturi. U intervalima od 15 minuta, istraživači su merili krvni pritisak, broj otkucaja srca i telesnu temperaturu svakog učesnika. Uzorci krvi su uzeti pre testa, neposredno posle testa, a zatim dva sata posle testa. Istraživači su uzeli uzorke krvi od svakog od muškaraca u ovim tačkama studije kako bi mogli da ispitaju markere za upalu, nivo šećera u krvi i insulina. Tri dana nakon prvog testa, učesnici su se vratili i zamenili uloge. Pozitivni efekti su se pokazali nakon samo jednog boravka u toploj kupki. Naime, analize su pokazale porast nivoa interleukina i povećanje nivoa azotnog oksida u krvi. Porast azotnog oksida može dovesti do opuštanja krvnih sudova, što može smanjiti krvni pritisak. Takođe se smatra da azot oksid poboljšava unos glukoze u tkiva. Završna faza ovog testa podrazumevala je da su učesnici u period od 14 dana imali 10 tretmana toplom kupkom, od kojih je prvih 5 trajalo 45 minuta, a ostalih 5 je trajalo 60 minuta. Uzorci krvi uzeti nakon dvonedeljnog perioda lečenja pokazali su još bolje rezultate. Nivo šećera u krvi natašte je opao, kao i nivo upale niskog stepena. Ovi efekti su slični uticaju koje vežba ima na upalu tela i nivo glukoze. Drugim rečima, tretmani kupkama bili su podjednako korisni kao i vežbanje kod ovih muškaraca. Naravno ne predlažem da se vežbe zamene toplim kupkama, jer vežbanje ima mnoštvo dokazanih pozitivnih efekata, od kojih je malo verovatno da će se neki postići toplim kupkama. Kupka sa toplom vodom nije zamena za kardio vežbe i vežbe snage, jer prednosti vežbanja prevazilaze antiinflamatorne odgovore. Oni uključuju smanjen rizik od moždanog udara, poboljšanu kognitivne sposobnosti, smanjenu verovatnoću i težinu depresije, smanjen rizik od dijabetesa i smanjen rizik od preloma kostiju. Kupka je tu kao dopuna redovnoj fizičkoj aktivnosti, naručito kod ljudi koji iz nekog razloga ne mogu da ispune preporučeni nedeljni broj treninga.
spec. farm. Kristina Kovačević, autor bloga Generacija Rp/
Literatura Brunt VE, Howard MJ, Francisco MA, Ely BR, Minson CT. Passive heat therapy improves endothelial function, arterial stiffness and blood pressure in sedentary humans. J Physiol. 2016 Sep 15;594(18):5329-42. doi: 10.1113/JP272453. Epub 2016 Jun 30. PMID: 27270841; PMCID: PMC5023696. Hoekstra SP, Bishop NC, Faulkner SH, Bailey SJ, Leicht CA. Acute and chronic effects of hot water immersion on inflammation and metabolism in sedentary, overweight adults. J Appl Physiol (1985). 2018 Dec 1;125(6):2008-2018. doi: 10.1152/japplphysiol.00407.2018. Epub 2018 Oct 18. PMID: 30335579. Dorsey CM, Lukas SE, Teicher MH, Harper D, Winkelman JW, Cunningham SL, Satlin A. Effects of passive body heating on the sleep of older female insomniacs. J Geriatr Psychiatry Neurol. 1996 Apr;9(2):83-90. doi: 10.1177/089198879600900203. PMID: 8736588.
Kada kod pacijenta nisu prisutni alarmantni simptomi, odnosno kada su sportske povrede manje i ne zahtevaju formalnu procenu od strane lekara, postoji nekoliko opcija koje mogu biti prikladne. Prvo i osnovno kod ovakvih povreda je pridržavanje PRICEM režima.
Protection- zaštititi (npr. zglob)
Rest- mirovanje po potrebi
Ice apply- ledene obloge
Compression apply- kompresija, bandažirati
Elevate joint- podignuti povređeni ekstremitet
Medications for pain- analgetici
Kao deo PRICEM režima, krioterapija je široko cenjena zbog svoje sposobnosti da ograniči obim upale unutar akutno povređenih tkiva inhibiranjem oslobađanja histamina i smanjenjem aktivnosti neutrofila, kolagenaze i leukocita. Krioterapija izaziva lokalnu vazokonstrikciju, smanjujući obim hematoma, a smanjenje obima upale nakon povrede ubrzava povratak u normalnu funkciju. Kao hladne obloge mogu se primeniti kese sa kockicama leda ili drobljenim ledom, ali i pakovanja za višekratnu upotrebu koja mogu da se hlade u frižideru i koriste kao hladni oblog. Kod sportskih povreda krioterapija se primenjuje u prvih 48 do 72 sata nakon povrede. Korisnost krioterapije opada nakon ovog vremena. Led i elevaciju treba periodično koristiti tokom prva 24 sata nakon akutne povrede. Povređeno područje treba da bude podignuto iznad nivoa srca kako bi gravitacija olakšala drenažu tečnosti, što smanjuje otok, a samim tim i bol. Uobičajeni režim krioterapije za povrede kao što je uganuće skočnog zgloba je primena hladnog obloga 20 minuta jednom ili dva puta dnevno. Krioterapiju ne treba primenjivati duže od 20 minuta ili nakon što se oseti da je tretirano područje utrnulo, šta god je kraće. Nakon toga se pravi pauza od 20 minuta, pa se postupak može ponoviti još jednim hlađenjem od po 20 minuta. Kako bi hladni oblog ostao pričvršćen može se primeniti elastični zavoj. Omotavanje povređenog ekstremiteta elastičnim zavojem za kompresiju smanjuje edem i bol. Naravno zavoj ne treba da se umotava previše čvrsto jer to može izazvati otok u distalnom ekstremitetu.
spec. farm. Kristina Kovačević, autor bloga Generacija Rp/
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.
Koren ginsenga je naziv za koren biljke Panax Ginseng. Ovaj koren može samo da se osuši (poznat kao beli ginseng) ili se prvo može tretirati parom, a zatim osušiti (crveni ginseng). Biljni lekovi koji sadrže koren ginsenga obično su dostupni kao biljni čajevi ili u obliku oralnih preparata. Neretko preparati od korena ginsenga mogu se naći i u kombinaciji sa drugim biljnim supstancama u nekim biljnim lekovima. Na osnovu dugogodišnjeg iskustva u upotrebi, ovi preparati od korena ginsenga mogu se koristiti za lečenje UMORA i SLABOSTI. Zaključci o upotrebi ovih preparata za umor i slabost zasnovani su na njihovoj „tradicionalnoj upotrebi“. To znači da, iako nema dovoljno dokaza iz kliničkih ispitivanja, efikasnost ovih biljnih lekova je verovatna i postoje dokazi da se oni bezbedno koriste na ovaj način najmanje 30 godina (uključujući najmanje 15 godina u EU). Štaviše, namenjena upotreba ne zahteva medicinski nadzor.
Prema THE COMPLETE GERMAN COMMISSION E MONOGRAPHS. THERAPEUTIC GUIDE TO HERBAL MEDICINES, preparati od sušenog korena u prahu od 1 do 2 g mogu se uzimati svakodnevno do 3 meseca. U brojnim kliničkim ispitivanjima, doza sirovog korena kretala se od 0,5 do 3 g / dan, a doza ekstrakata se uglavnom kretala od 100 do 800 mg. Lekovi od korena ginsenga smeju se koristiti samo kod odraslih osoba i mogu se uzimati do 3 meseca. Ako simptomi traju duže od 2 nedelje ili se pogoršaju tokom upotrebe leka, treba se obratiti farmaceutima ili lekaru za pomoć. Bezbednost upotrebe kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina, kao i tokom trudnoće nije utvrđena, pa se u nedostatku dovoljnih podataka, ne preporučuje upotreba ovih preparata kod trudnica i pacijenata mlaših od 18 godina. Smatra se kompatibilnim sa dojenjem, ali zahteva dodatna ispitivanja da bi se dokazala bezbednost. Zbog estrogenog efekta može smanjiti produkciju mleka. Neželjeni efekti prijavljeni kod upotrebe lekova ginsenga uključuju alergijske reakcije (poput svraba i osipa), nesanicu i gastrointestinalne probleme kao što su nelagodnost u stomaku, mučnina, povraćanje, dijareja i zatvor. Studije in vitro su pokazale da jedan ili više aktivnih sastojaka ginsenga, poznatih kao ginsenozidi, mogu smanjiti agregaciju trombocita. Međutim same komplikacije krvarenja usled antitrombocitne aktivnosti nisu zabeležene. Upotreba ginsenga povezana je sa smanjenjem INR kod pacijenta koji su bili stabilizovani na varfarinu devet meseci. Mehanizam ovog očiglednog antagonizma varfarina nije uspostavljen, iako je zabeleženo da ginseng snižava koncentraciju varfarina u plazmi. Poželjno je izbegavati upotrebu preparata ginsenga tokom primene lekova za modifikovanje koagulacije.Vrlo je važno da ukoliko koristite preparate ginsenga odmah prijavite bilo kakve znake krvarenja, uključujući bol, otok, glavobolju, vrtoglavicu, slabost, produženo krvarenje iz posekotina, obilnije menstrualno krvarenje, vaginalno krvarenje, krvarenje iz nosa, krvarenje desni tokom pranja zuba, neobično krvarenje ili modrice, crveni ili smeđi urin ili crvenu ili crnu stolicu.
spec. farm. Kristina Kovačević, autor bloga Generacija Rp/
Teofilin stupa u interakcije sa mnogim lekovima. Sa jedne strane tu je spisak lekova koji povećavaju njegov klirens, kao što su barbiturati, karbamazepin, litijum, fenitoin, rifampicin, a sa druge strane tu je spisak na kome su alopurinol, hinoloni, kortikosteroidi, makrolidni antibiotic, furosemid, oralni kontraceptivi, propranolol, odnosno spisak svih onih lekova koji smanjuju klirens teofilina. Pored lekova teofilin može stupiti u interakciju sa kafom odnosno kofeinom, nikotinom, kantarionom, ali i uticati na rezultate odrđenih laboratorijskih testova.
Hypericum perforatum Aktivni sastojci kantariona deluju antidepresivno, pa se kantarion koristi u tretmanu lakših depresija, uzbuđenja, nervoze, nemira i tegoba u menopauzi. Problem kod kantariona je taj što on povećava klirens teofilina, te stoga može biti neophodno povećanje doze da bi se obezbedio terapijski efekat. Zbog toga se tokom terapije teofilinom preporučuje izbegavanje upotrebe preparata na bazi kantariona bilo da su oni u obliku čaja ili tableta. Kofein Kofein može povećati neželjene efekte teofilina, time što povećava njegov nivo u organizmu smanjući klirens teofilina. Zbog toga je vrlo važno da pacijenti koji su na terapiji teofilinom izbegavaju da unose velike količine pića koja sadrže kofein (poput kafe, čaja, kole), jedu velike količine čokolade ili uzimaju OTC lekove koji sadrže kofein. Pušenje Gotovo ništa dobro se ne može reći o pušenju cigareta. Lista njegovih štetnih efekata je dugačka, uključuje emfizem, hronični bronhitis, rak pluća, grla, bešike, moždani i srčani udar, starenje kože, infekcije respiratornog trakta. Pušenje ima naročito loše efekte na astmatičare i osobe sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP) za čiju terapiju je upravo teofilin i indikovan. Osobe sa astmom koje puše su u dvostruko većem riziku od dobijanja plućnih bolesti kao što su emfizem i hronični bronhitis. Pored toga što je pušenje štetno za zdravlje, supstance koje se u cigaretama nalaze mogu stupiti u interakcije sa lekovima u terapiji. Pušačima koji uzimaju teofilin obično su potrebne veće doze od nepušača jer duvanski dim sadrži policiklične ugljovodonike koji indukuju CYP1A2 i time smanjuje koncentaciju teofilina. Prestanak pušenja će stoga dovesti do povećanja koncentracije teofilina u serumu i moguće toksičnosti ako se doza ne smanji. Zbog toga se nakon sedam dana od prestanka pušenja obično preporučuje redukcija 1/3 doze teofilina. Vitamin B6 Teofilin dovodi do sniženja nivoa vitamina B6 u serumu kod pacijenata astmom i sa hroničnom opstruktivnom plućnom bolešću. Kratkotraja studija je pokazala da je teofilin smanjio nivo vitamina B6 u serumu, a dodatak vitamina B6 (10 mg dnevno) normalizovao nivo ovog vitamina.
spec. farm. Kristina Kovačević, autor bloga Generacija Rp/
Kašalj je veoma čest naručito u ovom periodu godine, pa je upotreba lekova za lečenje kašlja očekivana i kod dojilja. Prilikom odabira terapije uvek treba imati na umu dva cilja koja su jednako važna za postizanje. Treba zaštiti odojče od neželjenih efekata lekova koje majka primenjuje i obezbediti što efikasnije lek za majku koja doji. U tome nam itekako mogu pomoći Nacionalne smernice za primenu lekova u period dojenja koje su dostupne u štampanoj, ali i u online verziji na sajtu Ministarstva zdravlja. U zavisnosti od toga da li je kašalj produktivan ili neproduktivan, primenjuju se antititusici ili ekspektoransi.
Od antitusika kompatibilan sa dojenjem je dekstrometorfan, ali se ovaj lek kod nas na tržištu nalazi samo u kombinovanom preparatu za simptomatsku terapiju prehlade i gripa koji u svom sastavu između ostalog sadrži i pseudoefedrin koji se smatra kompatibilnim sa dojenjem pri pojedinačnom, povremenom doziranju u dozi manjoj od 60mg. Ponovljena primena pseudoefedrina može da smanji produkciju mleka i treba je izbeći. Od ekspektoransa sa dojenjem su kompatibilni acetilcistein, bromheksin, karbocistein i ambroksol. Kod svih ovih ekspektoransa se ne očekuje pojava neželjenih efekata. Osnovni problem koji se javlja pri odlučivanju o upotrebi lekovitih proizvoda biljnog porekla predstavlja nedostatak medicinski relevantni informacija iz kontrolisanih studija, zbog čega se u literaturi često napominje da se njihova primena ne preporučuje u periodu dojenja. Mere opreza ne bi trebalo da se tumače kao apsolutna zabrana, već kao upozorenje zdravtsvenim radnicima i pacijentima i savet za nadgledanje primene i reakcije na terapiju. Rizik kod ovih proizvoda nose i promenljivost sastava biljnog materijala i neujednačenost proizvoda. Preporuka je da se prednost daje registrovanim biljnim i tradicionalnim biljnim lekovima, zato što se kod njih sprovodi kontrola kvaliteta i zato što postoje jasne naznake načina upotrebe, kontraindikacije, neželjena dejstva i interakcije u uputsvu za lek. Biljni antitusici koji su sa dojenjem kompatibilni i bezbedni za upotrebu su islandski lišaj i beli slez. Biljni ekspektoransi koji su kompatibilni sa dojenjem i kod kojih nisu zabeleženi neželjeni efekti su bršljan i timijan.
spec. farm. Kristina Kovačević, autor bloga Generacija Rp/
Literatura Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. (2021). Nacionalne smernice za primenu lekova u periodu dojenja. MRPharmS, W. C. B. M. P., & Ffrps, H. K. B. M. P. M. D. (2018). Clinical Pharmacy and Therapeutics (6th ed.). Elsevier.
Supstituciona terapija nikotinom može se koristiti za nagli prestanak pušenja (npr. dok je pacijent na bolničkom lečenju), za olakšanje prekida pušenja kod pušača motivisanih za to ili za smanjenje broja popušenih cigareta kod onih pušača koji ne mogu ili ne žele da prestanu sa pušenjem. Ova terapija dostupna je u mnogo različitih formulacija, ali se kod nas na tržištu trenutno nalaze samo preparati u obliku flastera i guma za žvakanje. Nagli prestanak pušenja posle dužeg perioda svakodnevnog korišćenja cigareta, dovodi do karakterističnog sindroma apstenencijalne krize koji obuhvata četri ili više siptoma kao što su: neraspoloženost, depresivno ponašanje, nesanica, iritabilnost, frustracija, agresija, aksioznost, otežana koncentracija, nemir, nestrpljenje, povećan apetit ili povećanje telesne mase. Preparati koji se koriste kao supstituciona terapija nikotinom smanjuju ove simptome direktnim delovanjem na nikotinske receptore u mozgu čime se oslobađa dopamin.
Naravno nije sve samo u nedostatku nikotina, još jedna značajan faktor je i sam čin držanja cigarete u rukama i stavljanja na usne. Ovaj problem preparati koji su trenutno kod nas na tržištu ne mogu da nadomeste, pa je zato korisno savetovati da se uz sebe tokom odvikavanja ima neki predmet, tipa olovke, novčića ili priveska. Treba imati na umu da supstituciona terapija nikotinom ne može u potpunosti ukloniti efekte apstinencije, jer nijedan od dostupnih proizvoda ne može tačno da reprodukuje brz i visok nivo nikotina koji se dobija iz cigareta. Iskustvo u terapiji nikotinske zavisnosti pokazuje da je stopa uspešnosti lečenja povećana ukoliko je pacijent i na suportivnoj terapiji i savetovanju.
Za sada ne postoje studije koje porede efekte razičitih farmaceutskih oblika suptitucione terapije nikotinom tako na izbor utiču broj popušenih cigareta, lična odluka, prethodno iskustvo i tolerancija na neželjene efekte. Kod pušača velike zavisnosti ili pušača koji su ponovo počeli da puše, a u prošlosti su primenjivali nikotinsku supstitucionu monoterapiju, kod onih koji su podlegli trenutnoj žudnji ili imaju poteškoće u kontrolisanju žudnje za cigaretama prilikom monoterapije, ako je potrebno mogu se kombinovati dva preparata supstitucione trepije, a u našem slučaju mogu se kombinovati flaster i guma za žvakanje. Naravno kako bi supstituciona terpija imala željenog efekta vrlo je važno primenjivati ove preparate na pravilan način. Flaster se lepi na zdrav deo kože nakon buđenja, ostavlja na koži 16 sati i uklanja se neposredno pre spavanja. Koža na koju se nanosi flaster mora biti čista, suva, zdrava, bez dlaka i to na bokovima, nadlaktici ili grudima. Mesta aplikacije treba menjati svakog dana i isto mesto aplikacije ne sme se koristiti dva dana uzastopno. Kada su žvake u pitanju za vreme žvakanja gume treba izbegavati uzimanje hrane i pića. Pića koja smanjuju pH u ustima, kao što su kafa, sok od pomorandže ili kisela voda mogu smanjiti resorpciju nikotina. Da bi se postigao maksimalan efekat, ova pića treba da se izbegavaju najmanje 15 minuta pre primene gume za žvakanje. Treba žvakati polako, sa prekidima oko 30 minuta. Guma se žvaće sve do pojave gorkog ukusa ili blagog peckanja jezika. Tada žvakanje treba prekinuti, a gumu staviti u prostor između obraza i desni. Kada nestane gorak ukus ili osećaj peckanja, žvakanje se može nastaviti.
spec. farm. Kristina Kovačević, autor bloga Generacija Rp/
Literatura: Rogers T, Meynell H. Chronic obstructive pulmonary disease in Clinical Pharmacy and Therapeutics, Whittlesea C, Hodson K, eds 6th edition, Elsevier. 2019. Pp 457-75.
Farmaceutski blog-Generacija Rp./ 