Zašto je važno primenjivati hloramfenikol samo po preporuci lekara?

Bar jednom dnevno dođe neko u apoteku po #hloramfenikol za razne probleme za koje ovaj #lek nije indikovan.

Šta je hloramfenikol?
Hloramfenikol je antibiotik širokog spektra koji je aktivan protiv mogih Gram-pozitivnih i Gram-negativnih
bakterija. Hloramfenikol ne deluje na gljivice, protozoe i viruse.

Za šta se koristi hloramfenikol?
Hloramfenikol je kod nas registrovan kao lek koji se propisuje i izdaje na lekarski recept za lečenje akutnog bakterijskog konjunktivitisa kod odraslih osoba i dece starosti 2 godine i više.

Zašto je važno primenjivati ga samo po preporuci lekara?
Hloramfenikol se resorbuje sistemski iz oka i prijavljena je sistemska toksičnost prilikom hronične primene. Hipoplazija koštane srži, uključujući aplastičnu anemiju i smrt, je prijavljena nakon lokalne primene
hloramfenikola. Mada je opasnost retka, to treba imati u vidu prilikom procene koristi od upotrebe ovog leka.

Koliko dugo sme da primenjuje ovaj lek?
Hloramfenikol mast za oči ne treba koristiti duže od 5 dana, osim po preporuci lekara.
Ukoliko tokom 2 dana primene ne dođe do poboljšanja, ili se simptomi pogoršaju u bilo kom trenutku, potrebno je potražiti medicinski savet.

Šta ako je lekar propisao da se hloramfenikol koristi duže od 5 dana?
Ako se mast za oči koristi dugotrajno ili povremeno sa prekidima, može biti korisno da se sprovede rutinska kontrola krvi pre terapije i odgovarajuće kontrole nakon toga da bi se otkrile bilo kakve promene hematopoetskog sistema.

Ukoliko primetite neko od sledećih neželjenih dejstava, odmah prekinite sa primenom leka i javite se svom
lekaru ili farmaceutu:
Zviždanje prilikom disanja (nedostatak daha), groznica (povišena telesna temperatura), oticanje lica,
usana ili jezika, svrab ili osip sa oticanjem kože (osip može biti otečen, u vidu mrlje ili može imati
izgled sitnih plikova);
Lako nastajanje modrica, nemogućnost da prebrodite infekciju.

Nakon prvog otvaranja rok trajanja ovog leka je 28 dana, tako da ne koristite lek koji stoji kod kuće duže vreme.
Uvek treba imati u vidu da je to #antibiotik i da neracionalnom upotrebom dovodimo do #rezistencije, ali i voditi računa da ovaj lek nosi sa sobom i veoma značajna #neželjena dejstva.

Male boginje

#Male #boginje (Morbilli) su akutno, zarazno, #virusno oboljenje koje izaziva virus malih boginja.
Ko oboleva od malih boginja?
Rizik inficiranja virusom morbila imaju lica koja nisu preležala male boginje ili nisu vakcinisana protiv malih boginja Smatraju se bolešću dečjeg uzrasta, ali se mogu javiti u bilo kom životnom dobu. Otpornost posle preležane bolesti je doživotna.

Kako se male boginje šire?
Virus malih boginja se vrlo lako širi sa osobe na osobu najčešće putem vazduha kapljicama koje se stvaraju prilikom kašljanja i kijanja ili direktnim kontaktom sa nosnim ili ždrelnim sekretom zaraženih osoba i mnogo ređe preko predmeta koji su sveže zagađeni nosno-ždrelnim sekretom.

Koji su simptomi malih boginja?
Prvi simptomi se javljaju 7-18 dana nakon inkubacije. Bolest u početku liči na prehladu sa curenjem iz nosa i blagom temperaturom. Oči mogu postati crvene i osetljive na svetlo. Kako bolest napreduje, obično 3-7 dana bolesti, temperatura može da poraste i do 39-40 stepeni Celzijusa. Javlja se ospa koja traje 4-7 dana. Ospa obično počinje na licu i širi se po celom telu. Male bele tačkice (Koplikove mrlje) mogu se takođe pojaviti na sluznici usne duplje u početku bolesti. Posle infekcije ostaje doživotan imunitet.

Kada su osobe obolele od malih boginja zarazne?
Osobe obolele od morbila su najzaraznije 2-4 dana pre i do 4 dana nakon izbijanja ospe.

Koje komplikacije se mogu javiti kod malih boginja?
Kod malih boginja može se javiti sekundarna infekcija unutrašnjeg uha, proliv, bronhitis i blaga upala pluća. U nekim slučajevima, (1 na 1000), kod obolelih od malih boginja može se razviti infekcija moždanog tkiva- encefalitis. Veoma retko, virus može prouzrokovati subakutni sklerozirajući panencefalitis, propadanje nervnog i moždanog tkiva. Smrtnost od malih boginja u zemljama u razvoju procenjuje na 3-5 %, u odnosu na 0,1% u razvijenim zemljama.

Kako se male boginje mogu sprečiti?
Vakcinacija protiv morbila, zaušaka i crvenke ( rubeole) sprovodi se kod dece počev od navršenih 12 pa sve do navršenih 15 meseci života primenom MMR vakcine. Druga doza MMR vakcine daje se do navršenih sedam godina života odnosno pri upisu u osnovnu školu. Nevakcinisana deca mogu se vakcinisati MMR vakcinom do navršenih 14 godina života. Vakcina se daje zajedno sa vakcinom protiv zaušaka i rubeole (MMR, Morupar,Trimovax). Dve doze vakcine su neophodne za zaštitu. One obezbeđuju dugotrajan imunitet. To znači da svako dete pre završene osnovne škole u zdravstvenoj dokumentaciji treba da ima upisane dve doze ove vakcine (MMR, Morupar,Trimovax). Imunitet posle vakcinacije stvara se u više od 95% vakcinisanih i smatra se doživotnim.

Izvor: Institut za javno zdravlje Vojvodine

Off-label primena leka

Šta je to off-label primena leka?
Off-label primena leka, koja podrazumeva primenu leka mimo odobrenih indikacija, za neodobrenu starosnu grupu, sa drugačijim načinom primene ili sa drugačijim režimom doziranja kao i primena leka uprkos kontraindikacijama koje su navedene u dozvoli za stavljanje leka u promet.

Koji su razlozi za off-label primenu leka?
Prvi i najčešći razlog za off-label primenu lekova je nepostojanje odobrenih, efikasnih i bezbednih lekova za određena stanja i bolesti. Lekari se nekada odlučuju za off-label propisivanje lekova u krajnoj nuždi, ukoliko su svi prethodi terapijski pristupi pokazali neefikasnim.
Iz pravnih, etičkih ili praktičnih razloga, klinička ispitivanja se obično ne sprovode na deci, trudnicama i starima, zbog čega lekovi nisu odobreni niti namenjeni za ove populacije.
Baš zbog toga što za pojedine grupe pacijenata ne postoji dovoljan izbor lekova, ili pak za određenu indikaciju, lekari se često odlučuju da na osnovu vlastitog iskustva ili na osnovu razmene mišljenja i pozitivnog iskustva drugih kolega, propišu lekove za off-label primenu. Sve više udruženja lekara i regulatornih tela odobrava off-label upotrebu lekova uz poštovanje određenih stručnih i zakonskih propisa.

Kakva je kod nas zakonska regulativa vezana za off-label lekove?
Iako u nekim zemljama postoje vodiči ili registri off-label lekova kod nas u Republici Srbiji za sada ne postoje, pa se naši lekari rukovode stranim vodičima. Ovi registri i vodiči im pomažu da se na osnovu njih lakše odluče na ovakav način lečenja, koje je pre svega bazirano na iskustvu kolega, a ponekad je i jedina moguća terapijska alternativa.
Off-label upotreba lekova u našoj zemlji nije zakonski regulisana, a slična situacija je i u zemljama u okruženju. Trenutno ne postoje pravilnici u kojima se pominje off-label upotreba lekova niti registri off-label lekova. Što se tiče off-labe promocije, ne postoji nikakav zakonski ili podzakonski akt kojim se ona direktno zabranjuje, sem opšte zabrane reklamiranja lekova koji nisu iz OTC grupe lekova. Ipak na osnovu onoga što je navedeno u Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima, može se zaključiti da off-label upotreba lekova nije legalna. U zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima stoji da je oglašavanje stručnoj javnosti leka koji se izdaje na recept dozvoljeno pod uslovima iz dozvole za lek u skladu sa odobrenim sažetkom karakteristika leka.

Izvor:
Farmaceutska praksa, urednica Svetlana Goločorbin-Kon. Novi Sad: Medicinski fakultet, 2022 (Novi Sad: Furtura)

Letnja prehlada

Iako je prehlada mnogo učestalija u hladnijim mesecima, ona se može desiti i leti. Letnje prehlade se obično dešavaju između juna i oktobra, a simptomi su veoma slični onim u zimskom periodu. Letnju prehladu karakteriše glavobolja, curenje iz nosa, grebanje i upala grla, groznica i bolovi u mišićima, odnosno svi oni simptomi koji karakterišu i prehladu u zimskom period.

Bez obzira na godišnje doba, virusi koji izazivaju simptome prehlade su zarazni, a kao što znamo prenose se kapljično. Letnje prehlade su uobičajene, ali ređe nego zimske, jer se virusi prehlade lakše šire kada su ljudi zbijeni u zatvorenim prostorima. Takođe, virusi prehlade se lakše šire hladnim i suvim vazduhom. Kako danas i letnje dane provodimo mahom u zatvorenom prostoru uz klima uređaje, eto nama zatvorenog prostora, suvog i hladnog vazduha, odnosno idealnog okruženja za viruse.

Grlo je naručito osetljivo na suvo okruženje koje stvaraju klima uređaji. Zato je pored redovnog održavanja klima uređaja, vođenja računa da temperatura u prostoriji bude konstantno umerena, vrlo su korisne i pastille za grlo koje ublažavaju bol i oblažu sluznicu grla kao balzam. Ovakve pastile koje vlaže sluznicu grla mogu se primenjivati u simptomatskoj terapiji prehlade. Pored njih u terapiji prehlade u letnjim mesecima, kao i kod zimske prehlade vrlo je važan odmor, hidratacija, adekvatan unos vitamina i minerala putem ishrane i nešto od monokomponentnih ili kombinovanih preparata za eventualnu povišenu temperature i bolove u mišićima.

Tradicionalno se pacijentima sa prehladom savetuje da uzmu neki ibuprofen, aspirin ili paracetamol, utople se i piju dosta tečnosti. Ovo je dobar savet za zimsku prehladu, prema principu da je najbolje pristupiti ublažavanju simptoma. Međutim leti utopljavanje zaista nije opcija, ali odmor svakako jeste. Kod letnjih prehlada akcenat svakako treba da bude na adekvatnom unosu tečnosti. Uzimanje dosta tečnosti održava dobru hidrataciju organizma i pored povećanog gubitka tečnosti usled znojenja zbog letnjih vrućina, ali i zbog povišene telesne temperature. Pored adekvatnog unosa tečnosti čime se popravlja i hidratacija sluzokože, može se primeniti i inhalacija fiziološkim rastvorom 20-30minuta 2-3 puta dnevno. Inhaliranje pare obezbeđuje lokalnu hidrataciju tkiva gornjeg dela respiratornog trakta i može razrediti sekret, čineći ga manje viskoznim i čvrstim.

U svrhu prevencije trebalo bi da se potrudimo da budemo na svežem vazduhu i u prirodi. Pored toga što su priroda, sunce i svež vazduh sjajni saveznici u borbi protiv virusa, oni su odlični i za smanjenje stresa kao jednog od glavnih krivaca za loše odbranbene sposobnosti našeg organizma.

Zašto nije svejedno da li lek primenjuje žena ili muškarac?

Muško i žensko telo se fiziološki razlikuju na više načina, od nivoa hormona do molekularnih procesa. Rodno specifične razlike mogu igrati važnu ulogu u farmakoterapiji, koja je dugo bila potcenjivana.
U poslednjih par decenija sve veći broj studija je pokazao polno specifične razlike i u delovanju lekova koje, iako su uglavnom farmakokinetičke prirode, mogu biti uzrokovane i farmakodinamičkim razlikama.
Aspekti koji igraju delimično odlučujuću ulogu su da žene u proseku imaju nižu telesnu visinu i težinu od muškaraca, tako da data doza leka dovodi do veće koncentracije aktivnog sastojka kod žena.
Žene imaju veći udeo telesne masnoće, što ima veliki uticaj na koncentraciju, distribuciju i trajanje dejstva lekova. Dakle, lipofilni agensi imaju veći volumen distribucije kod žena. Identične doze lipofilnog leka dovode do nižih koncentracija u plazmi kod žena nego kod muškaraca.

Na farmakokinetiku kod žena utiču niža telesna težina, sporija gastrointestinalna pokretljivost, manja enzimska aktivnost creva i sporija brzina glomerularne filtracije. Zbog odloženog pražnjenja želuca, žene će možda morati da produže interval između jela i uzimanja lekova koji moraju da se apsorbuju na prazan stomak.
Pošto je bubrežni klirens sporiji kod žena, neki lekovi koji se izlučuju putem bubrega, kao što je digoksin, mogu zahtevati prilagođavanje doze.
Farmakodinamičke razlike kod žena uključuju veću osetljivost i povećanu efikasnost beta blokatora, opioida, selektivnih inhibitora ponovnog uzimanja serotonina i tipičnih antipsihotika.
Pored toga, žene imaju 50 do 75 posto veće šanse da dožive neželjenu reakciju na lek. Pošto su žene sklone torsades de pointes, lekove za koje se zna da produžavaju KT interval treba koristiti oprezno.
Kada se sve ovo sagleda postavlja se pitanje da li ipak treba da pijemo istu terapiju?

spec. farm. Kristina Kovačević,
autor bloga Generacija Rp/
https://www.facebook.com/generacijarp/
https://www.instagram.com/generacijarp

Literatura
Farkouh A, Baumgärtel C, Gottardi R, Hemetsberger M, Czejka M, Kautzky-Willer A. Sex-Related Differences in Drugs with Anti-Inflammatory Properties. J Clin Med. 2021 Apr 1;10(7):1441. doi: 10.3390/jcm10071441. PMID: 33916167; PMCID: PMC8037587.
Whitley H, Lindsey W. Sex-based differences in drug activity. Am Fam Physician. 2009 Dec 1;80(11):1254-8. PMID: 19961138.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

Lekovi koji mogu da izazovu hipertenziju

Evropsko udruženje kardiologa (1) i Evropsko udruženje za hipertenziju definišu hipertenziju kao sistolni krvni pritisak ≥140 mmHg i/ili dijastolni pritisak ≥90 mmHg, kod osobe starije od 18 godina koja ne uzima antihipertenzivne lekove. Prema uzroku nastanka hipertenzija može biti primarna i sekundarna. Preko 95% hipertoničara ima primarnu hipertenziju. Njen uzrok je nepoznat, odnosno ona se ne može povezati sa oboljenjem/stanjem za koje je poznato da uzrokuje hipertenziju. Smatra se da u nastanku primarne hipertenzije učestvuju nasledni faktori i faktori sredine kao što su ishrana (prekomeran unos soli ili alkoholnih pića), gojaznost, fizička neaktivnost, pušenje i stres.
Sekundarna hipertenzija je daleko ređa od primarne (esencijalne) hipertenzije. Sekundarna hipertenzija se javlja u 5% slučajeva.
Uobičajeni uzroci uključuju oboljenja, kao što su parehimska ili vaskularna oboljenja bubrega, primarni hiperaldosteronizam, Kušingov sindrom, feohromocitom, ali uzrok kao što vidimo u naslovu teksta to mogu biti i posledice primene određenih lekova.
Hipertenzija izazvana lekovima je povezana sa primenom:
*antidepresiva (npr. inhibitori monoamin oksidaze, triciklični antidepresivi, inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina-noradrenalina)
*nesteroidnih antiinflamatornih lekova,
*antacida koji sadrže natrijum
*atipičnih antipsihotika
*dekongestiva koji sadrže fenilefrin ili pseudoefedrin
*sistemskih kortikosteroida
*oralnih kontraceptiva sa visokim sadržajem estrogena..

Šta ako je hipertenzija nastala kao posledica primene nekog leka?

Terapijski pristup kod ovog oblika hipertenzije podrazumeva da se ukloni uzrok hipertenzije, odnosno da se ukoliko je moguće prekine sa korišćenjem spornog leka i eventualno primeni terapija za snižavanje povišenog krvnog pritiska.

spec. farm. Kristina Kovačević,
autor bloga Generacija Rp/
https://www.facebook.com/generacijarp/
https://www.instagram.com/generacijarp

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

Kalijum i natrijum citrat za ublažavanje osećaja peckanja tokom uriniranja

Alkalizirajući agensi kao što su kalijum-citrat, natriju-citrat ili natrijum-bikarbonat deluju tako što čine urin alkalnim, čime ublažavaju osećaj peckanja tokom uriniranja.

Ovi preparati se primenjuju u obliku praha koji se rastvara u čaši vode i pije obično 4 puta na dan.

Smatra se da je za disuriju kao jedan od simptoma akutnog cistitisa odgovorna kiselost urina kao rezultat bakterijske infekcije. Alkalizacija urina stoga može pružiti simptomatsko olakšanje.

Dok ublažava nelagodnost, alkalizacija urina neće proizvesti antibakterijski efekat, i zato je važno javiti se lekaru, ako se simptomi ne poboljšaju u roku od 2 dana.

Oprez: Primenu natrijum-citrata i natrijum-bikarbonata ne bi trebalo preporučivati hipertenzivnim pacijentima, osobama sa srčanim oboljenjima i trudnicama, zbog povećanog unosa natrijuma.

Primena kalijum citrata je kontraindikovana kod pacijenata koji imaju bubrežnu isuficijenciju usled poremećenog izlučivanja kalijuma, kao i kod pacijenata koji uzimaju diuretike koji štede kalijum, antagoniste aldosterona ili ACE inhibitore, zbog rizika od hiperkalemije.

Primena alkalizirajućih agensa je kontraindikovana kod pacijenta koji uzimaju nitrofurantoin, jer se nitrofurantoin inaktivira u alkalnom urinu.

Pacijenti koji uzimaju litijum ne bi trebalo da koriste natrijum citrat i natrijum bikarbonat, pošto natrijumove soli snižavaju nivoe litijuma u ​​plazmi.

spec. farm. Kristina Kovačević,autor bloga Generacija Rp/ https://www.facebook.com/generacijarp/https://www.instagram.com/generacijarp

Koji lekovi mogu dovesti do nedostatka folne kiseline?

Folna kiselina ili folat je vitamin rastvorljiv u vodi. Nedostatak folata se može ispoljiti kao megaloblastno-makrocitna anemija, a nekoliko lekova mogu izazvati nedostatak folata.
Većina nas je upoznata sa nedostatkom folata koji je povezan sa metotreksatom, koji inhibira reduktazu dihirofolične kiseline. Kako se ne bi javili toksični efekti metotreksata usled nedostataka folne kiseline, bitno je obezbediti adekvatan unosu ovog vitamina, kroz suplementaciju. Naime kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom, poliartikularnim juvenilnim idiopatskim artritisom, psorijatičnim artritisom ili psorijazom vulgaris, primena folne ili folinske kiseline može da smanji toksičnost metotreksata (gastrointestinalne simptome, zapaljenje oralne sluzokože, gubitak kose i porast enzima jetre). Pre upotrebe preparata folne kiseline, preporučuje se praćenje vrednosti vitamina B12, s obzirom da folna kiselina može maskirati postojeću deficijenciju vitamina B12, naročito kod odraslih starijih od 50 godina.
Utvrđeno je da i sulfametoksazol doprinosi nedostatku folata, ali klinički značaj ovog nedostatka možda nije često relevantan, zbog ograničenog trajanja terapije antibioticima.

Još jedan često korišćeni lek koji može dovesti do nedostatka folata je estrogen. On smanjuje apsorpciju folne kiseline i povećava njeno izlučivanje. Kod žena koje imaju adekvatan unos folne kiseline, ovo je verovatno klinički beznačajno. Mi savetujemo naše pacijentkinje da u reproduktivnom periodu, naručito pre začeća i tokom prvog tromesečja obezbede adekvatan unos folne kiseline, ali da li tako postupamo i kod pacijentkinja koje uzimaju oralne kontraceptive? Estrogen takođe može izazvati nekoliko drugih nedostataka, uključujući nedostatke vitamina B2 (riboflavin), B6 (piridoksin), B12 (kobalamin), vitamin C, vitamin E, magnezijuma, selena i cinka. Ovi nedostaci mogu doprineti neželjenim efektima koji se javljaju kod oralnih kontraceptiva.
Enzimi pankreasa mogu da smanje apsorpciju folne kiseline i predstavljaju još jedan lek koji izaziva njen nedostatak.

spec. farm. Kristina Kovačević,
autor bloga Generacija Rp/
https://www.facebook.com/generacijarp/
https://www.instagram.com/generacijarp

Literatura
Manna R, Verrecchia E, Diaco M, et al. Folic acid supplementation during methotrexate treatment: nonsense? Rheumatology (Oxford). 2005;44:563-564.
Ho JMW, Juurlink DN. Considerations when prescribing trimethoprim-sulfamethoxazole. CMAJ. 2011;183(16):1851-1858.
CDC. Folic acid recommendations. Updated August 13, 2019. http://www.cdc.gov/ncbddd/folicacid/recommendations.html. Accessed September 22, 2019.

Da li je suplementacija rešenje za lepšu i bujniju kosu?

Na zdravlje kose se oduvek gledalo kao na pokazatelj opšteg zdravlja i lepote, zato nas i ne treba čuditi toliki broj preparata za negu i zdravlje kose. Iako faktori poput starosti, genetike i hormona takođe utiču na rast kose, optimalni unos hranljivih sastojaka je ključan. Kosi su potrebni razni hranljivi sastojci da bi bila zdrava i rasla, a mnogi nutritivni nedostaci povezani su sa njenim gubitkom.

Vitamin A
Pored uticaja na sam rast kose, vitamin A je važan za stvaranje sebuma koji vlaži vlasište i pomaže da kosa ostane zdrava. Nedostatak vitamin A može dovesti do nekoliko problema kada je zdravlje kose u pitanju, a ono najočiglednije svakako je njen gubitak. Iako je važno unositi dovoljno vitamina A, previše može biti opasno. Studije pokazuju da unos previsoke doze vitamina A takođe može doprineti gubitku kose.

Biotin
Jedan od najpoznatijih vitamina za rast kose je vitamin iz grupe B koji se zove biotin. Dosadašnje studije povezuju vezu između nedostatka biotina i gubitkom kose kod ljudi. Iako se biotin koristi u tretamnu gubitka kose, najbolji rezultati kod njegove upotrebe vide se kod onih ljudi kod kojih je ovaj vitamin u deficitu. Za sada nedostaju podaci o tome da li je biotin efikasan kod zdravih osoba, koje nemaju njegov deficit, a njegov nedostatak je vrlo redak jer se prirodno javlja u širokom spektru namirnica.

Vitamin C
Slobodni radikali mogu da naprave dosta štete našem telu, a jedna od njih je i njihov uticaj na starenja kose. Vitamin C kao moćan antioksidans koji pomaže u zaštiti od oksidativnog stresa izazvanog slobodnim radikalima može biti od pomoći u očuvanju zdravlja kose. Pored toga, telu je potreban vitamin C da bi stvorio protein poznat kao kolagen – važan deo strukture kose. Vitamin C takođe pomaže telu da apsorbuje gvožđe, mineral neophodan za rast kose.

Gvožđe
Kao sastavni deo eritrocita, odnosno hemoglobin, ovaj mineral je važan za prenos kiseonika do svih ćelija u telu. Zbog toga je važan mineral za mnoge telesne funkcije, uključujući i rast kose. Nedostatak gvožđa, koji uzrokuje anemiju, glavni je uzrok gubitka kose i naročito je čest kod žena.

Vitamin E
Slično vitaminu C, vitamin E je antioksidans koji može sprečiti oksidativni stres. U jednoj studiji, u grupi koja je primala vitamin E tokom 8 meseci zabležen je rast kose od 34,5%, dok je taj procenat bio svega 0,1% u grupi koja je primala placebo.

Cink
Cink igra važnu ulogu u rastu i regeneraciji tkiva dlake. Takođe pomaže da žlezde zadužene za stvaranje sebuma rade pravilno. Gubitak kose je čest simptom nedostatka cinka, a studije pokazuju da suplementi cinka smanjuju gubitak kose uzrokovan nedostatkom ovim mineralom. Međutim, postoje neki izveštaji koji ukazuju na to da suplementacija previsokim dozama ovog minerala takođe može doprineti gubitku kose.

Literatura

Everts HB. Endogenous retinoids in the hair follicle and sebaceous gland. Biochim Biophys Acta. 2012 Jan;1821(1):222-9. doi: 10.1016/j.bbalip.2011.08.017. Epub 2011 Sep 3. PMID: 21914489; PMCID: PMC3237781.
Yamamoto K, Sadahito K, Yoshikawa M, Nobuyuki O, Mikami O, Yamada M, Nakamura K, Yasuyuki N. Hyena disease (premature physeal closure) in calves due to overdose of vitamins A, D3, E. Vet Hum Toxicol. 2003 Mar;45(2):85-7. PMID: 12678294.
Zempleni J, Hassan YI, Wijeratne SS. Biotin and biotinidase deficiency. Expert Rev Endocrinol Metab. 2008 Nov 1;3(6):715-724. doi: 10.1586/17446651.3.6.715. PMID: 19727438; PMCID: PMC2726758.
Beoy LA, Woei WJ, Hay YK. Effects of tocotrienol supplementation on hair growth in human volunteers. Trop Life Sci Res. 2010 Dec;21(2):91-9. PMID: 24575202; PMCID: PMC3819075.
Deloche C, Bastien P, Chadoutaud S, Galan P, Bertrais S, Hercberg S, de Lacharrière O. Low iron stores: a risk factor for excessive hair loss in non-menopausal women. Eur J Dermatol. 2007 Nov-Dec;17(6):507-12. doi: 10.1684/ejd.2007.0265. Epub 2007 Oct 19. PMID: 17951130.
Park H, Kim CW, Kim SS, Park CW. The therapeutic effect and the changed serum zinc level after zinc supplementation in alopecia areata patients who had a low serum zinc level. Ann Dermatol. 2009;21(2):142-146. doi:10.5021/ad.2009.21.2.142

Koliko su dozatori za lekove zaista efikasni kao alat za povećanje adherence?

Kada pacijent preuzme propisane lekove u apoteci logično je očekivati da će primenjivati te lekove na pravilan način, odnosno onako kako je propisano. Međutim, literaturni podaci ukazuju na činjenicu da, kod hroničnih bolesti, pacijenti pravilno primenjuju propisane lekove prema savetu lekara i farmaceuta u 50 do 70% slučajeva. Smatra se da je polovina izostanak primene lekova uzrokovana namerom, dok preostali pacijenti ne znaju pravilan način primene lekova ili ne mogu da ga postignu usled složenog režima doziranja. Kod ove poslednje grupe pacijenata kao rešenje za povećanje stepena adherence mogu biti dozatori za lekove. Dozatore za lekove farmaceuti i lekari često nude pacijentima u nadi da će što bolje organizovati i primeniti svoju terapiju. Na prvi pogled ove kutijice šarenih boja izgledaju kao da su idealan način da se obezbedi da naručito stariji pacijenti uzimaju lekove kao što im je propisano, ali zapravo postoji vrlo malo dokaza koji potkrepljuju njihovu upotrebu.

Raširena upotreba dozatora za lekove nesumnjivo je motivisana dobrim namerama, ali ima iznenađujuće malo dokaza koji potkrepljuju njihovu upotrebu. Primera radi izveštaj Kraljevskog farmaceutskog društva nije pronašao dovoljno dokaza da su dozatori za lekove pomagali pacijentima da se pridržavaju propisane terapije. NICE smernice navode da stavovi pacijenta, članova njihove porodice ili staratelja treba da se uzmu u obzir pri odluci o davanju dozatora za lekove. Ovo nas još jednom dovodi do važnosti uključivanja pacijenta ili staratelja u dogovor oko načina terepije, a sve u cilju povećanja stepena adherence. Generalno gledano dozatori za lekove koji se koriste na pravilan način imaju nekoliko teorijskih prednosti, kao što su: *Lako dostupni lekovi. *Smanjenje složenosti pridržavanja terapiji, zbog jasnijeg uvida kada se koji lek primenjuje. *Smanjenje rizika od uzimanja netačnih doza lekova. *Pomoć u memorisanju kada koji lek uzeti *Informacija da li je lek uzet u odgovarajuće vreme. Međutim u praksi postoje problemi oko stabilnosti lekova osetljivih na svetlost koji se uklanjaju iz originalne ambalaže i stavljaju u providne odeljke. Takođe su očigledno neefikasni za pacijente koji namerno ne uzimaju lekove. Na kraju, da li dozator lekova odgovara pacijentu kao vid pomoći za što bolje pridržavanje terapiji, uvek treba da bude personalizovana odluka.

spec. farm. Kristina Kovačević,
autor bloga Generacija Rp/
https://www.facebook.com/generacijarp/
https://www.instagram.com/generacijarp/

Literatura: World Health Organization. Adherence to long‐term therapies: evidence for action. 2003. Academic Health Scientific Network. North East and North Cumbria Medicines Adherence Support Project. January 2019. Care Quality Commission. Using multi‐compartment compliance aids (MCAs) in home care services. December 2019. Care Quality Commission. Multi‐compartment compliance aids (MCAs) (in care homes). January 2020. NICE. Managing medicines for adults receiving social care in the community. NG67. March 2017.