Vitamin C u profilaksi i terapiji

Vitamin C ili askorbinska kiselina je vitamin rastvorljiv u vodi, a prisutan je u svežem voću i povrću. Vitamin C učestvuje u sintezi kolagena, hrskavice, koštanog tkiva, dentina i krvnih kapilara, neophodan za sintezu hemoglobina, za pravilno sazrevanje eritrocita, za metabolizam folne kiseline, kobalta i gvožđa i kao odraz opšte pothranjenosti.

Delimičan nedostatak, tj hipovitaminoza vitamina C manifestuje se gubitkom apetita, umorom, nervozom, bolovima u mišićima i zglobovima, gingivitisom , krvarenjem desni, gubitkom telesne težine, suvom kožom i čestim prehladama. Potpuni nedostatak vitamina C, tj avitaminoza uzrokuje skorbut. Svi pomenuti simptomi hipovitaminoze su još izraženiji uz fragilnost (lomljivi) krvnih sudova i kapilarno krvarenje (petehije). Ako se deficit ne leči dolazi do izraženih krvarenja po koži, mišićima, desnima i unutrašnjim organima što može da dovede do iznenadne smrti.

Best-Vitamin-C-Serum

Povećana potreba za vitaminom C postoji za vreme trudnoće i dojenja, u toku brzog rasta, u toku infekcija i u periodu rekovalescencije. Stare osobe koje se hrane neredovno i ne unose sveže namirnice, izložene su hroničnom nedostatku vitamina C i blažim oblicima hipovitaminoze C. U tim okolnostima treba uzeti vitamin C kao lek ili profilaksu.

Askorbinska kiselina se obično uzima oralno, međutim kada oralna primena nije izvodljiva ili kada se sumnja na malapsorpciju, lek se može davati intramuskularno, intravenski ili subkutano.

Profilaktičke doze su 70-150mg dnevno, a u slučaju skorbuta preporučuje se 300mg do 1g. Da biste poboljšali zarastanje rana, doze od 300 do 500 mg dnevno u toku sedam do deset dana, kako preoperativno i postoperativno, se generalno smatraju adekvatnim. U lečenju opekotina, doze treba regulisati u zavisnosti od obima oštećenja tkiva. Za teške opekotina se preporučuju dnevne doze od 1 do 2 grama. Vitamin C se bolje iskoristi ako se dnevna doza podeli na 2-3 pojedinačne doze.

Osobe koje imaju bubrežne probleme, kamen u bešici, ne trebaju da unose veće količine vitamina C od predloženih. Isto važi i za osobe koje boluju od hemohromatoze i talasemije. Vitamin C ne smeju koristiti osobe koje imaju hiperoksaluriju (povećana koncentracija oksalne kiseline u urinu).

Visoke doze vitamina C mogu izazvati interstinalne smetnje, dijareju, nastanak bubrežnih kamenčića, vrtoglavicu, slabost, crvenilo kože, pojačano mokrenje, mučninu ili povraćanje.Vitamin C potencira neželjena dejstva antikoagulanasa kao što je varfarin, dok hronično uzimanje aspirina, omeprazola i oralnih kontraceptiva može smanjiti status vitamina C.

Bitno je još znati i to da askorbinska kiselina može izazvati pogrešne rezultate kod testova na prisustvo glukoze u urinu (što je vrlo značajn za dijabetičare), kao i za nivo holesterola u krvi, zato je neophodno izbegavati njeno uzimanje u roku od 48-72h pre testiranja.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe suplementa, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na suplement, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

7 мишљења на „Vitamin C u profilaksi i terapiji

  1. Повратни пинг: Prehlada kod dece | Generacija Rp./
  2. Повратни пинг: Vitamin kao lek | Generacija Rp./
  3. Повратни пинг: Crni luk kao lek | Generacija Rp./

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s