Merenje krvnog pritiska za jedne je povremena kontrola, dok je za druge svakodnevnica. Verujem da i jedni i drugi znaju da nije dovoljno samo staviti aparat na ruku, već da postoji nekoliko pravila koje treba ispoštovati tokom merenja pritiska, kako bi se dobila prava vrednost. Upravo tim povodom tekst u nastavku vam donosi ta pravila, kao i odgovore na još neka pitanja koja vrlo često dobijamo u apooteci, a tiču se ove teme.
Kako se pravilno meri krvni pritisak?
→ Najmanje sat vremena pre merenja krvnog pritiska trebate izbegavati unos hrane i kafe, pušenje i izlaganje većem fizičkom naporu.
→ Sa merenjem započnite 5-10 minuta nakon mirovanja.
→ Tokom merenja ne smete pričati.
→ Potrebno je da uradite dva uzastopna merenja sa pauzom od 1-2 minuta između njih. Ukoliko se vrednosti između ova dva meranja razlikuje za više od 5mm Hg, onda su potrebno i dodatno merenje pri čemu prosečna vrednost predstavlja vaš arterijski pritisak.
U kom položaju tela je pravilno meriti krvni pritisak?
Pritisak možete da merite ležeći, sedeći i stojeći. Prilikom merenja u sedećem položaju, ruka na kojoj vršite merenje treba da bude savijena u laktu, a izdignuta do nivoa srca i oslonjenja na čvrstoj podlozi. Ukoliko ležite ili stojite, ruka može slobodno da vam pada pored tela.
Kako se pravilo postavlja manžetna?
Oko nadlaktice leve ruke obmotajte manžetnu aparata, tako da bude oko 2 cm iznad jame na unutrašnjoj strani lakta. Prilikom postavljanja manžetne vodite računa da ona bude u nivou srca. To znači da treba da sedite a da ruka bude naslonjena laktom na sto, i sa šakom malo nagnutom dlanom okrenutim na više. Vrlo je važno da dok merite krvni pritisak oba stopala budu na tlu i da noge ne budu prekrštene.
Na koju ruku se postavlja manžetna?
Manžetna se postavlja na levu ruku prilikom merenja krvnog pritiska, jer se na njoj brže primećuju oscilacije krvnog pritiska ukoliko merite nekoliko puta zaredom. Najbolje bi bilo kada biste izmerili njegove vredonosti na obe ruke. Ukoliko bi se vrednosti sistolnog krvnog pritiska razlikovale za više od 20mm Hg, odnosno 10mm Hg kod dijastolnog krvnog pritiska to nam može ukazati na postojanje vaskularnog oboljenja.
Koliko često je potrebno meriti krvni pritisak?
Preporučuje se da jedno dvostruko merenje treba vršiti u jutarnjim satima između 06:00 i 09:00 i jedno u večernjim satima između 18:00 i 21:00. Merenje vršite uvek pre uzimanja propisanih lekova, osim ako vam lekar nije drugačije preporučio.
Da li je bolji manometarski živin ili digitalni aparat za merenje krvnog pritiska?
Manometarskim živinim apartom, odnosno onim sa slušalicama (kako pacijenti često nazivaju) i dalje se dobijaju najpreciznije vrednosti. Digitalni aprati obično daju nešto niže vrednosti arterijskog krvnog pritiska u odnosu na klaslične manometre.
Kako se pravilno meri sa manometarskim živinim aparatom?
Oko nadlaktice leve ruke obmotajte manžetnu aparata, tako da bude oko 2 cm iznad jame na unutrašnjoj strani lakta. Stetoskop postavite na jamu, ispod donje ivice manžetne, tako da jedan delić stetoskopa bude prekriven. Slušalice stavite u uši i pumpicom brzo napumpajte do 180. Točkićem na pumpici polako popuštajte vazduh, osluškujte i pratite kazaljku – kada prvi put čujete otkucaje srca, to je vrednost vašeg gornjeg pritiska, a kada čujete poslednji otkucaj, otkrili ste koliki vam je donji pritisak.
Kako to da kod lekara ili u apoteci imam jedne vrednosti, a kod kuće druge?
Ovaj fenomen se naziva hipertenzija belog mantila i predstavlja pojavu da u ordinaciji ili apoteci 20-30% pacijenata ima povišene rednosti krvnog pritiska, a inače su sa normalnim vrednostima arterijskog krvnog pritiska. Kod ovakvih osoba se obično preporučuje celodnevno ambulantno merenje krvnog pritiska i u tom slučaju vrednosti 130/80mm Hg su kriterijum za postvljanje hipertenzije kao dijagnoze.
Da li neki lekovi mogu dovesti do pojave hipertenzije?
Iako je kod 95% pacijenata hipertenzija nepoznatog uzroka, odnosno ne može se povezati sa nekim stanjem koje uzrokuje hipertenziju, kod ostalih 5% pacijenta udružena je sa bolestima koje uzrokuju hipertenziju, a može biti i posledica uzimanja nekih lekova. Lekovi koji mogu biti krivci za povišeni krvni pritisak su:
» kortikosteroidi (deksametazon, prednizon, metilprednizolon…)
» nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL)- Lekovi iz ove grupe mogu da dovedu do pojave nove hipertenzije ili pogoršanja već postojeće hipertenzije, a obe pojave mogu da doprinesu povećanju incidence kardiovaskularnih događaja. Zbog toga, krvni pritisak treba pažljivo pratiti tokom započinjanja terapije sa NSAIL i tokom trajanja terapije.
» oralni kontraceptivi- Zabeležena su mala povećanja krvnog pritiska kod žena koje uzimaju kombinovane oralne kontraceptive, a klinički značajna povećanja su retka. Ipak, u ovim retkim slučajevima potreban je hitan prekid upotrebe i započinjanje sa antihipertenzivnim tretmanom. Kada se uspostavi normotenzija upotrebom odgovarajuće antihipertenzivne terapije, može se nastaviti upotreba kombinovane oralne kontracepcije.
» neki antidepresivi (bupropion, duloksetin…)
Da li još nešto može da utiče na rezultate merenja?
Prilikom merenja krvnog pritiska digitalnim aparatom vodite računa da on bude što više udaljen od svih uređaja koji emituju elektromagnetna zračenja, kao što su mobilni telefoni.
mag. farm. Kristina Kovačević,
autor bloga Generacija Rp/
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.
Farmaceutski blog-Generacija Rp./ 