Upotreba NSAIL-a i hipertenzija

Sekundarna hipertenzija može biti posledica upotrebe lekova poput oralnih kontraceptiva, kortikosteroida, nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL), nekih antidepresiva…Pored toga ovi lekovi mogu uticati na terapijski ishod primarne hipertenzije. Kako hipertenzija predstavlja najmasovniju nezaraznu bolest savremenog čovečanstva, a sa druge strane skoro svako od nas u svom domu ima bar jednu kutiju nesteroidnog antiinflamatornog leka redovi koji slede su posvećeni upravo ovim lekovima koji mogu dovesti do pogoršanja krvnog pritiska.
Štetni efekti NSAIL obično se vezuju za njihov uticaj na gastrointestinalni trakt. Međutim uticaju ovih lekova na krvni pritisak nekako se daje manje pažnje. Nesteroidni protivupalni lekovi inhibiraju enzim ciklooksigenazu-1 (COKS-1) i COKS-2. Inhibicijom COKS-2 može inhibirati njegov natriuretski efekat, što zauzvrat, povećava zadržavanje natrijuma i vode. NSAIL takođe inhibiraju vazodilatatorne efekte prostaglandina. Ovi efekti mogu doprineti indukciji hipertenzije kod normotenzivnog ili kontrolisanog hipertenzivnog pacijenta.
Svi nesteroidni antiinflamatorni lekovi u dozama adekvatnim za smanjenje upale i bola mogu povećati krvni pritisak i kod normotenzivnih i kod hipertenzivnih osoba (1). Prosečan porast krvnog pritiska je od 5 do 10 mmHg, ali ova vrednost znatno varira (2).

Uticaj NSAIL na antihipertenzivnu terapiju
Upotreba NSAIL može umanjiti efekat svih antihipertenzivnih lekova, osim blokatora kalcijumskih kanala. Zanimljivo je da je porast krvnog pritiska povezan sa upotrebom NSAIL bio najveći kod pacijenata koji su primali beta-adrenergičke antagoniste u poređenju sa drugim antihipertenzivnim lekovima (3). Efekti kod pacijenata kojima su propisani diuretici ili više antihipertenziva su zanemarljivi (3).

Acetilsalicilna kiselina u kardiološkim dozama
Kako veliki procenat pacijenata koji ima hipertenziju ima propisanu i acetilsalicilnu kislelinu u kardiološkim dozama postavlja se pitanje njenog uticaja na krvni pritisak. Dosadašnje studije pokazuju da čak i dugoročno, acetilsalicilna kiselina u malim dozama ne ometa efekat antihipertenzivnih lekova koji snižavaju krvni pritisak (4). Acetilsalicilna kiselina u dozi od 75 mg / dan nije ometala antihipertenzivnu terapiju, u poređenju sa placebom, kod 18 790 pacijenata u studiji optimalnog lečenja hipertenzijom (HOT) (4). Međutim, ovi zaključci ne mogu se proširiti na veće doze acetilsalicilne kiseline.

Mag. farm. Kristina Kovačević,
autor bloga Generacija Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s