Najbolji preparat gvožđa

Suplementacija gvožđa smatra se efikasnom strategijom za suzbijanje anemije (1). Kako se gvožđe u fero obliku tri puta više resorbuje iz digestivnog trakta, nego u feri obliku, u lečenju anemije najčešće se koriste fero soli gvožđa (fero-fumarat, fero-glukonat, fero-sulfat…)
Što se tiče bioiskoristljivosti ovih preparata gvožđa, dakle između njih nema značajnih razlika. Takođe nema ni značajnih razlika u brzini korekcije anemije (Terzić B. Lekovi u terapiji anemije). Kada su u pitanju različite fero soli razlike se javljaju samo u gastričnoj toleranciji. Zbog svega navedenog možemo zaključiti da se prilikom odabira, adekvatnog preparata gvožđa treba voditi njegovom podnošljivošću i cenom. Trebalo bi dakle, uvek primeniti najjeftiniji preparat koji pacijent dobro podnosi.

Kao što znamo oralni preparati gvožđa nalaze se u obliku tableta, kapsula, sirupa ili rastvora i pored gvožđa sadrže i niz drugih aktivnih i neaktivnih sastojaka neophodnih za formulaciju koji potencijalno mogu uticati na njegovu resorpciju. Aktivni sastojci mogu da uključuju druge minerale i vitamine, poput folne kiseline (kod trudnica) ili askorbinske kiseline, u cilju poboljšanja resorpcije gvožđa (2). Pored vitamina C i folne kiseline, uz gvožđe se dodaju i drugi vitamini i minerali, a primena ovih preparata najčešće je neopravdana. Potpuno je neopravdano primeniti multivitaminsko-mineralni preparat sa gvožđem u terapiji anemije. Kao prvo doze gvožđa u ovim preparatima nisu dovoljne za lečenje hipohromne anemije, a kao drugo ako ne postoji potreba za nekim vitaminom nema razloga za primenu ovakvih preparata. Takođe istraživanja pokazuju da multivitaminsko-mineralni preparati nisu toliko efikasni kao što je samo gvožđe u poboljšanju hemoglobinskog statusa (3).
Za kraj treba spomenuti i depo oblike gvožđa koji se primenjuju jednom na dan. Ovi preparati kontinuirano obezbeđuju snabdevanje gvožđem uz manje želudačnih problema (4).

Mag. farm. Kristina Kovačević,
autor bloga Generacija Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

Tri odlična biljna izvora gvožđa

Gvožđe ima vrlo važnu ulogu u mnogim metaboličkim procesima u organizmu: učestvuje u sintezi hemoglobina koji transportuje kiseonik od pluća do svih ćelija u organizmu, zatim u sintezi mioglobina koji je rezerva kiseonika u mišićima, kao i mnogih bitnih enzima, potpomaže rast i jača otpornost prema infekcijama.To je esencijalno hranljivo sredstvo, što znači da ga morate dobiti iz hrane. Preporučeni dnevni unos (RDA) je 8 mg za muškarce i 18mg za žene (1).
Pošto je najveći deo gvožđa u organizmu u sastavu hemoglobina, najočigledniji klinički rezultat njegovog deficita je anemija. Zbog toga je i jedina indikacija za primenu gvožđa lečenje anemije. Prvi simptomi nedostatka gvožđa javljaju se mnogo pre nastanka anemije i to su umor, osećaj slabosti, bledilo, glavobolja, razdražljivost, lupanje srca, iscrpljenost, nedostatak koncentracije, smanjena otpornost i sklonost ka infekcijama.
Na svu sreću, postoji dosta dobrih izvora gvožđa u vidu namirnica koje će vam pomoći da ispunite svoje dnevne potrebe za gvožđem, a ja sam danas posvetila pažnju vegetarijanskoj varijanti izvora ovog minerala.

Španać
Ova tako lako dostupna biljka nam pruža mnoge zdravstvene benefite za vrlo malo kalorija. U 100 grama kuvanog španaća se nalazi 3,6 mg gvožđa odnosno 20% RDA (2). Iako se ovo nonhem gvožđe ne apsorbuje baš najbolje, španać je takođe bogat vitaminom C. Ovo je važno s obzirom da vitamin C značajno pojačava apsorpciju gvožđa. Askorbinska kiselina, tj vitamin C stimuliše apsorpciju gvožđa jednim delom preko formiranja rastvorljivih gvožđe-askorbat helata, a drugim delom pretvaranjem feri oblika gvožđa u znatno rastvorljiviji fero oblik. Pored toga što je značajan izvor gvožđa, španać je takođe bogat antioksidansima koji se nazivaju karotenoidi i koji izmeđuostalog mogu umanjiti rizik od raka (3). Konzumiranje španaća i ostalih lisnatih zelenih namirnica sa masnoćama pomaže vašem telu da unese karotenoide, pa zato vodite računa da uz spanać unosite i neku zdravu masnoću poput maslinovog ulja (4).


Mahunarke
Neke od najčešćih vrsta mahunarki su grašak, pasulj, sočivo, grašak i soja. One su zaista odličan izvor gvožđa, posebno za vegetarijance. Jedna šolja (198 grama) kuvanog sočiva sadrži 6,6 mg, što je 37% RDA (5). Da biste maksimalno povećali apsorpciju gvožđa, konzumirajte mahunarke s hranom koja ima visok sadržaj vitamina C, poput paprike, kupusa ili paradajza. Mahunarke su takođe bogate folatima, magnezijumom i kalijumom. Šta više, studije su pokazale da mahunarke takođe mogu umanjiti rizik od srčanih bolesti kod osoba sa metaboličkim sindromom (6). Uz to, mahunarke mogu da vam pomognu da smršate. One su vrlo bogate rastvorljivim vlaknima, što može povećati osećaj sitosti, pa samim tim i smanjiti unos kalorija.

Semenke bundeve
Kakva bih ja Kikinđanka bila, a da ne spomenem ponos svoga grada. Semenke od bundeve, em što su ukusna i lako dostupna grickalica, one su i odličan izvor gvožđa. U 100 grama semenki bundeve nalazi se 15 mg gvožđa, što je 83% RDA (7). Uz to, semenke bundeve su fantastičan izvor vitamina K, cinka i mangana. Takođe, one su među najboljim izvorima magnezijuma. U 100 grama semenki bundeve nalazi se 535mg magnezijuma odnosno 134% RDA, što vam pomaže da smanjite rizik od kardiovaskularnih bolesti. Naime mnoge studije pokazuju vezu između unosa magnezijuma i nastanka koronarne bolesti.

Gvožđe je važan mineral koji moramo redovno unositi, jer ga naše telo ne može proizvesti samo. Kako bi osigurali adekvatan unos gvožđa ishrana treba u svakom obroku da sadrži po neku namirnicu iz grupe meso, jaja i riba, zatim dosta vitamina C u svakom obroku, minimalnu upotrebu kafe, kakaa i čaja, i naravno, obilje namirnica koje su dobar izvor gvožđa. Meso jeste glavni izvor gvožđa u ishrani u kome je sadržano u obliku hema. Ipak treba imati na umu da neki ljudi ne jedu meso ili moraju ograničiti unos crvenog mesa i druge hrane sa visokim sadržajem gvožđa. Upravo u takvim situacijama apsorpciju gvožđa iz prethodno pomenutih biljnih izvora povećavamo uključivanjem izvora vitamina C.

mr. ph. Kristina Kovačević,
autor bloga Generacija Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.



Cimet kao lek

Cimet je biljka koja se najčešće nalazi u prodavnicama kao začin, a u poslednje vreme se sve više koristi kao dodatak ishrani za snižavanje nivoa glukoze u krvi. Ono što većini promakne je činjenica da postoje dve vrste ovog začina. Gotovo sav cimet koji se nalazi u supermarketima je C. cassia. Ova vrsta se odavnina koristi u kulinarstvu, kao i u tradicionalnoj kineskoj medicini. C. cassia ima jači ukus od Cejlonskog cimeta. Cejlon, ili „pravi cimet“, poreklom iz Šri Lanke i južnih delova Indije, dobija se od unutrašnje kore stabla Cinnamomum verum.

Šta kažu istraživanja?
Sveobuhvatnom PubMed pretragom literature iz 2016. godine obuhvaćeno je jedanest randomizovanih kontrolisanih ispitivanja o delovanju cimeta na postizanje bolje kontrole glikemije. Istraživanja su obuhvatila 694 odrasle osobe sa dijabetesom od kojih su neke bile na terapiji antidijabeticima, a neke ne. U deset randomizovanih kontrolisanih ispitivanja ispitanici su uzimali i tokom istraživanja svoju redovnu terapiju za dijabetes melitus. Trajanje studije je variralo od 4 do 16 nedelja, a doze cimeta kretale su se u rasponu od 120 mg i 6 000 mg dnevno. Svih 11 studija pokazalo je smanjenje nivoa šećera u krvi tokom primene cimeta, a u istraživanjima u kojima je meren HbA1c pokazana su vrlo skromna smanjenja kod upotrebe cimeta u odnosu na placebo grupu.

Koji je mehanizam delovanja cimeta?
C. cassia, kao i C. verum- sadrže više komponenata koje mogu sniziti nivo glukoze u krvi. Proantocijanidi iz ove biljke uključeni su u pokretanje autofosforilacije insulinskog receptora za povećanje osetljivosti na insulin, dok cinamaldehid povećava unos ćelijske glukoze stimulišući GLUT-1 i GLUT-4 receptore. Cimet inhibira inaktivaciju insulinskih receptora tirozin fosfatazom, a njegova protivupalna dejstva nastaju kroz promene citokina koji su uključeni u upalni proces. Kao što sam navela na početku i cejlonski i običan cimet imaju efekte na snižavanje šećera u krvi, sa tom razlikom što je običan cimet bolje proučen kod ljudi.


U kojim dozama se preporučuje?
Ne postoji jasno utvrđena doza za primenu cimeta u terapijske svrhe. Neka opšta preporuka je da to bude 2-4 grama praha dnevno. Što se tiče C. cassia dozvoljeno je do jedne kafene kašičice (0,5 do 2 grama) i do 2,5 kašičice (5 grama) Cejlonskog cimeta dnevno. U istraživanjima su obično korišćene doze od 1 do 6 grama cimeta. Bitno je istaći da veoma visoke doze cimeta mogu biti toksične, pa sa njim nikako ne treba preterivati. Cimet je, takođe komponenta mnogih biljnih mješavina i suplemenata koji se primenjuju kod dijabetes ili predijabetesa, pa se kod takvih preparata preporučuje pridržavanje uputsvu proizvođača.

Mere opreza i potencijalini neželjeni efekti.
Osim reakcija preosetljivosti na cimet, do sada je zabeleženo nekoliko štetnih efekata ove biljke. Najčešće se ukazuje na mogućnost izazivanja oštećenja jetre suplementima koji sadrže cimet, za šta se okrivljuje prisustvo velike količine kumarina u ovoj biljci, koji mogu biti hepatotoksični. Maksimalna dozvoljena dnevna doza kumarina je 0,1 mg / kg. U C.cassia zastupljeno je više kumarina nego u cejlonskom, ps je prekoračenje gornje granice za kumarin vrlo lako izvodljivo ako konzumirate puno C. cassia. U mnogim slučajevima samo 2 kafene kašičice bi mogle dovesti do opasnosti od prekoračenja gornje granice za unos kumarina. Stoga, ako redovno jedete puno cimeta ili uzimate dodatak koji ga sadrži, to birajte cejlonski, kao sigurniju varijantu. O ovome posebno trebaju voditi računa osobe koje već imaju jetrene probleme ili svakodnevno unose veće količine alkohola. Pored negativnog efekta na jetru, navodi se i mogućnost razvoja edema, što se objašnjava sličnom delovanju sa pioglitazonom.
S obzirom na nedostatak dokaza o njegovoj bezbednosti, cimet u terapijske svrhe se ne preporučuje deci, trudnicama ili dojiljama.

Sa kojim lekovima stupa u interakcije?
Cimet je bezbedan kada se unosi u malim do umerenim količinama sa većinom lekova. Međutim, previše cimeta može biti problem ako uzimate lekove za dijabetes, srčane bolesti ili bolesti jetre. Razlog tome je što cimet može stupiti u interakcije sa tim lekovima pojačavajući njihovo dejstvo ili pojačavajući njihove neželjene efekte. Na primer, C. cassia sadrži velike količine kumarina, koji mogu izazvati oštećenje jetre ako se konzumiraju u velikim količinama. Tako da ukoliko uzimate lekove kao što su paracetamol i statini, previše cimeta može povećati šansu za oštećenje jetre. Pored toga postoji i potencijal za hipoglikemijske reakcije ukoliko pacijenti takođe uzimaju antihiperglikemijske lekove.

mr. ph. Kristina Kovačević,

autor bloga Generacija Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

Da li je bitno koje suplemente omega-3 masnih kiselina uzimamo?

Dve glavne klase polinezasićenih manih kiselina su omega-6 i omega-3 sa različitim i veoma važnim funkacijama u našem organizmu. Ove dve klase polinezasićenih manih kiselina imaju esencijalnu ulogu za organizam čoveka, koja proističe iz činjenice da se ne mogu sintetisati u organizmu čoveka, a predstavljaju prekursore neophodnih, biloški važnih visokoaktivnih jedinjenja.

Gde se omega-3 masne kiseline nalaze?
Linolenska kiselina je nosilac omega-3 klase polinezasićenih masnih kiselina, budući da iz nje nastaju eikosapentenoična (EPA) i doksaheksaenoična masna kiselina (DHA). Linolenska masna kiselina oskudno je zastupljena u biljnim uljima, kao što su sojino i repičino ulje, a nešto više je zastupljena u ulju lanenog semena. Sa druge strane ulje riba i sisara dubokih i hladnih mora izuzetno je bogato omega-3 polinezasićenim masnim kiselinama.

Kakav je uticaj ovih kiselina na masnoću u krvi?
Omega-3 masne kiseline snižavaju koncentraciju triglicerida u plazmi, ali one nemaju poseban efekat na metabolizam LDL i HDL. Inhibicijom sinteze VLDL u jetri one snižavaju nivo triglicerida, uz umereno povećanje LDL kod nekih pacijenata, kao i malo povećanje nivoa HDL.

Da li je bitno koje suplemente omega-3 masnih kiselina uzimamo?
Omega-3 masne kiseline su prisutne u nekoliko formulacija prehrambenih dodataka i lekova, uključujući riblje ulje, ulje krila, ulje jetre bakalara i vegetarijanske proizvode koji sadrže ulje algi. Tipičan suplement ribljeg ulja obezbeđuje oko 1.000 mg ribljeg ulja, koje sadrži 180 mg EPA i 120 mg DHA, ali ove doze variraju u velikoj meri.
Dodaci ishrani mogu da sadrže nekoliko različitih oblika omega-3, uključujući prirodne trigliceride, slobodne masne kiseline, etil estre, reesterifikovane trigliceride i fosfolipide. Prirodni trigliceridi su oblik koji se prirodno pojavljuje u ribljem ulju, dok se etil estri sintetišu iz prirodnih triglicerida. Omega-3 kao reesterifikovani trigliceridi, prirodni trigliceridi i slobodne masne kiseline imaju nešto veću bioraspoloživost od etil estara, ali konzumiranje svih oblika značajno povećava EPA i DHA u plazmi.
Krilovo ulje sadrži omega-3, prvenstveno kao fosfolipide, a ograničena istraživanja pokazuju da oni imaju nešto veću bioraspoloživost od omega-3 u ribljem ulju. Takođe, ulje krila sadrži i astaksantin, narandžasto-crveni pigment iz grupe karotenoida, koji ne nalazimo u ribljem ulju. Ovaj pigment daje ružičastu boju mesu ili ljusci morskog raka (kril), prepelicama, škampima, jastogu i lososu. Astaksantin u našem organizmu deluje kao moćan antioksidans koji suprimira slobodne radikale i proces oksidacije. Biljni izvori omega-3 iz ulja algi obično pružaju oko 100–300 mg DHA u obliku triglicerida, a neke sadrže EPA.

Koja je optimalna doza ovih preparata?
Istraživanja pokazuju da konzumiranje ribe i drugih vrsta morskih plodova kao deo uravnotežene ishrane doprinosi zdravlju srca. Riblje ulje i drugi preparati omega-3 masnih kiselina poboljšavaju lipide u krvi i smanjuju rizik od srčane smrti. Pritom omega-3 masne kiseline u kojima je odnos 46% EPA i 38% DHA u dozi od 1000mg/dan deluje kardioprotekstvno (sekundarna prevencija nakon infarkta), dok u dozi od 2-4g/dan snižavaju trigliceride. Svakako je najbolje je da o dozama i samom izboru preparata koji sadrži omega-3 masne kiseline razgovarate sa svojim lekarom ili farmaceutom.

mag. farm. Kristina Kovačević,
autor bloga Generacija Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.


Zdravstveni efekti energetskih napitaka na decu, adolescente i mlade

Većina unosa kofeina kod mladih dolazi iz sokova međutim, energetska pića postaju sve popularnija. Energetski napitci obično sadrže ksantine (uključujući kofein), gaziranu vodu, šećere ili zaslađivače, taurin, B vitamine i neke biljke. Uobičajeni sastojci su guarana, gingseng, ginkgo biloba. Ponekada u energetske napitke dodaju maltodekstrin, inositol, karnitin i kreatin. Oni se konzumiraju u cilju povećanja energije, izdržljivosti, sportskih performansi i koncentracije, kao i gubitka težine. Ono što je zabrinjavajuće je to što polovinu tržišta energetskih napitaka čine upravo deca (<12 godina starosti), adolescenti (12-18 godina) i mladi (19–25 godina).


Kao što sam rekla kofein je jedan od glavnih sastojaka ovih napitaka. U dva decilitra energetskog pića nalazi se oko 80 miligrama kofeina. Zdravi odrasli ljudi mogu tolerisati kofein u umerenim količinama. Kod zdravih odraslih osoba, unos kofeina od 400 mg na dan smatra se sigurnim. Akutna klinička toksičnost počinje kada se uzme preko 1000mg dnevno, tada se javljaju ozbiljne posledice kao što su razdražljivost, tremor, nesanica, ubrzan i nepravilan rad srca i disanja, zujanje u ušima. Ukoliko se uzme 5 do 10 g kofeina može biti letalno.
Deca, posebno ona sa kardiovaskularnim, bubrežnim ili jetrenim oboljenjima, epilepsijom, dijabetesom, hipertireozom ili oni koji uzimaju određene lekove, mogu biti izloženi većem riziku od neželjenih događaja prilikom konzumiranja kofeina. Unos kofeina kod adolescenata i dece ne bi trebalo da prelazi 100 mg na dan odnosno 2,5 mg po kg telesne mase dnevno. Istina je da kofein može da poboljša pažnju kod dece i da se zato unosi tokom “borbi“ sa školskim obavezama, ali takođe jeistina da on povećava krvni pritisak i poremećaje sna kod dece.
U dva decilitra energetskog pića obično ima od 25 do 30 grama šećera. U sve većem broju gojazne dece, sokovi i energetska pića bogata šećerima su samo ulje na već razbuktaloj vatri.
Za kraj bih još dodala da kofein ometa apsorpciju kalcijuma u crevima, koji je itekako važan za mlad organizam u periodu razvoja.
Energetska pića nemaju nikakvu terapeutsku korist korist kod dece. Farmakologija različitih sastojaka, u kombinaciji sa izveštajima o toksičnosti, sugerišu da ova pića mogu dovesti do toga da neka deca budu izložena riziku od ozbiljnih neželjenih efekata na zdravlje.

mr. ph. Kristina Kovačević,

autor bloga Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.



Biljni lek ili biljni dodatak ishrani

Neretko se susrećemo da pacijenti u nedostatku vremena zaobilaze lekara i dolaze pravo u apoteku po preparat koji će ima popraviti njihovo zdravstveno stanje. Iako je samomedikacija pod nadzorom farmaceuta u nekim situacijama opravdana, postavlja se pitanje da li se na primer odlučiti za biljni lek ili biljni dodatak ishrani. Ono što je pacijentima često isto ili kako kažu razlika je samo u onoj markici, za nas zdravstvene radnike prestavlja ogromnu razliku između leka i suplementa.

Kao što znate prilikom odobravanja lekova za stavljanje u promet, Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), određuje i način na koji će se lek izdavati, odnosno da li će za njegovo izdavanje biti neophodan lekarski recept ili ne. Lekovi za koje je ALIMS dozvolio da se izdaju bez lekarkog recepta zovu se OTC (od engleskog izraza „Over The Counter“). Ovi OTC lekovi jednako podležu strogo regulisanom postupku odobrenja za stavljanje u promet od strane ALIMS-a. Svaki lek bio on svrstan u lekove koji se mogu izdati samo na recept ili bio on svrstan u tzv. bezreceptne lekove mora zadovoljiti stroge zahteve ispravnosti, sigurnosti i delotvornosti. To znači da apsolutno svi lekovi bez obzira na njihov način izdavanja moraju imati dokaze o ispravnosti, kliničkoj delotvornosti i odgovarajuću sigurnost primene. Moglo bi se reći da su svi lekovi pred zakonom isti, međutim da bi lek dobio status OTC on mora da zadovolji još neke uslove. Status bezreceptnog leka mogu dobiti samo oni lekovi za koje ne treba prethodna preporuka lekara, pošto su namenjeni lečenju simptoma koje sami pacijenti mogu lako da prepoznaju, odnosno za stanja za koja nije neophodan nadzor lekara. Ovi lekovi su, dakle dokazano bezbedni za upotrebu u samolečenju, samo ukoliko se primenjuju prema uputstvu za upotrebu leka. Iako su ovi lekovi iz grupe OTC lakše i brže dostupni pacijentima, jer za njihovu kupovinu nije neophodna poseta lekaru, kontrola prilikom njihovog izdavanja nije izostavljena. Prilikom njegovog izdavanja potrebna je stručna procena magistra farmacije, koji pacijentu može uskratiti izdavanje OTC, ukoliko proceni da bi lek mogao da ugrozi njegovo zdravlje.
Lekovi koji se izdaju bez lekarskog recepta mogu da sadrže jednu ili više lekovitih supstanci, pri čemu lekovite supstance mogu biti biljnog ili sintetskog porekla. To nas upravo dovodi do dela sa početka priče da lekovi koji se izadju bez recepta mogu biti biljni lekovi, tradicionalni biljni lekovi i lekovi sa utvrđenom dugotrajnom primenom.


Vrlo je važno razlikovati bezreceptne biljne lekove od drugih proizvoda koji se mogu naći u apoteci u slobodnoj prodaji poput dodataka ishrani odnosno suplemenata. Regulativom Republike Srbije propisano je da se u dijetetskom proizvodu ako sadrži lekovite biljke, njihove delove ili preparate, njihova količina u dnevnoj dozi proizvoda ne sme biti manja od 15% i veća od 65% u odnosu na poznatu terapijsku dnevnu dozu te biljne sirovine ili preparata. Važno je naglasiti da dodaci ishrani ne smeju da sadrže biljke, delove biljaka ili preparate biljaka koje sadrže sastojke jake farmakološke aktivnosti, bez obzira na njihov maseni udeo u proizvodu, kao ni biljke, delove biljaka ili preparate biljaka za koje postoje relevantni podaci da imaju štetno delovanje na zdravlje ljudi.
Sve u svemu, dodaci ishrani, za raliku od lekova, ne služe lečenju veća samo pomažu u održavanju zdravstvenog stanja. On su proizvodi koji sadrže koncentrovane izvore hranljivih materija ili drugih supstanci sa hranljivim, odnosno fiziološkim delovanjem koji imaju svrahu dodatno obogatititi uobičajnu ishranu u cilju očuvanja zdravlja, ali nisu zamena za uravnoteženu ishranu niti su namenjeni za lečenje bolesti. Upravo zbog svega ovoga prethodno iznetog dodaci ishrani ne prolaze kroz na početku opisan postupak odobravanja za stavljanje leka u promet i nisu u nadležnosti ALIMS-a. Dodaci ishrani su regulisani zakonom o hrani, pa se njihove kontrole prvenstveno odnose na analizu zdravstvene, odnosno sanitarne ispravnosti, ali nažalost ne i na dokazivanje delotvornosti, kao što je to slučaj sa lekovima. To znači da praćenje nuspojava na dodatke ishrani nakon njihovog stavljanja na tržište nije obavezno. Sa druge strane za sve lekove, pa i za biljne lekove sa statusom izdavanja bez recepta, postoji obavezno prijavljivanje i praćenje neželjenih dejstava i nakon što se lek već nađe na tržištu, što nam upravo sugeriše da je sigurnost njihove primene pod kontinuiranim nadzorom.
Da li se vi pre odlučujete za biljne lekove ili biljne dodatke ishrani?

mr. ph. Kristina Kovačević,

autor bloga Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

Matični mleč

Matični mleč je produkt žlezda pčela radilica. Ono što je za čoveka mleko to je za pčele matični mleč. Dakle matični mleč služi za ishranu larvi pčela tokom njihovih prvih 48h života i za ishranu matice tokom čitavog njenog života.
Što se tiče njegovog hemijskog sastava, zna se da je bogat proteinima, mašću, ugljenim hidratima. Pored navedenih materija u sastav mleča ulaze još i vitamini, aminokiseline, enzimi, masne kiseline i hormonima slične supstance. Pored ostalog, u matičinom mleču nađena je 10-hidroksi decenoična kiselina (HDA). Ova nezasićena masna kiselina karakteristična SAMO za matični mleč odgovorna je za imunomodulatorni efekat, antikancerogenu aktivnost, estrogensko i antiestrogensko delovanje i druga dejstva matičnog mleča, kao što su antibiotske osobine u odnosu na mnoge bakterije i gljivice. Pored HDA u matičnom mleču prisutni su i AMP-N1 Oksid, adenozin, acetilholin i polifenoli
AMP-N1 Oksid, takodje nadjen SAMO u matičnom mleču deluje na sve ćelije centralnog nervnog sistema. Što se tiče polifenola oni su naslućujete  zaslužni za antioksidativni efekat, antiinflamatornu, antitumorsku, antivirusnu, antibakterijsku…
Što se tiče belančevina u sastavu matičnog mleča ima 9 različitih do sada otkrivenih MRJ proteina (oni čine 85-90% ukupnog proteinskog sastava mleča), a pored njih tu su i albumini i globulini u odnosu odnosu 1:1, 1:2, kao i sve esencijalne amino kiseline.
Pored ovih sastojaka u matičnom melču se nalaze i minerali (K, Ca, Mg, Zn, Fe, Cu…), hormoni, amino kiseline, enzimi…
Takođe mleč je bogat i vitaminima grupe B naročito tiaminom, riboflavinom, piridoksinom i pantotenskom kiselinom. Što se tiče ostalih vitamina u matičnom mleču u manjoj količini ima vitamina A, C, E i D.. Iz tih razloga ovo potpuno odsustvo vitamina A i delimično odsustvo vitamina C u mleču nadoknađuje se njihovim prisustvom u prirodnom medu sa kojim se mleč pri upotrebi meša.

Dakle zbog ovako jedinstvenog sastava matični mleč ima široku lepezu pozitivnih efekata na ljudski organizam. Naime dosadašnja ispitavanja pokazuju da on utiče na imuni sistem, kardiovaskularni sistem, nervni sistem, endokrini sistem, respiratorni sistem, detoksikaciju, kvalitet kože, skeletno-motorni sistem…
Što se tiče njegove primene on se može koristiti u svežem obliku, u kombinaciji sa medom, u liofolizovanom obliku, u tabletama, injekciono, lokalno u obliku kremova i masti ili se aplikuje kroz kožu elektroforezom ili jonoforezom. Ukoliko se koristi svež, preporučuje se korišćenje pod jezik (sublingvalno) kako bi se povećala apsorpcija direktno u krv i izbegao prolaz kroz želudac i creva čime bi se smanjila njegova bioraspoloživost.
Neophodno je istaći da je on biološki vrlo aktivna supstanca te je potrebno voditi računa u kojim se količinama koristi. Količina u kojoj će se primenjivati zavisi od starosti pacijenta, telesne mase, opšteg zdravstvenog stanja pacijenta, kao i da li je on pomoć u prevenciji ili terapiji. Iz ovih razloga nemoguće je pričati o uopštenim preporučenim količinama već se one odredjuju individualno. Međutim ono što se može naći su preporuke za neophodnu količinu matičnog mleča u prevenciji i ona iznosi 200-600 mg svežeg ili 130-200 mg liofilizovanog matičnog mleča, sa tim da se ove količine mogu se povećavati i do 6-10g dnevno. Što se tiče dužine primene preparate na bazi matičnog mleča mogu se koristiti u kontinuitetu u trajanju od 2-3 meseca, a nakon toga napraviti pauzu u trajanju od nekoliko nedelja kako bi se izbeglo opadanje broja leukocita u krvi. Naime dugotrajna upotreba matičnog mleča može dovesti do opadanja broja leukocita. Zbog toga je neophodno praviti pauze tokom upotrebe matičnog mleča, dok osobe sa leukopenijom ne bi smele da ga koriste. Za vreme ove pauze preporučuje se upotreba drugih pčelinjih proizvoda.
Pored uticaja na broj leukocita upotreba matičnog mleča može izazvati alergijske reakcije, a krivci za to su MRJ-proteini koji predstavljaju glavne alergene. Međutim ove alergijske reakcije su uglavnom blage i ispoljavaju se na koži, ali su zabeleženi i slučajevi ozbiljnih alergijskih reakcija, čak i anafilaktičkog šoka.
Takođe matični mleč može izazvati i intestinalna krvarenja, dijareju, bolove u stomaku. Kada pričamo o njegovom mogućem uzrokovanju interstinalnih krvrenja, moramo spomenuti i moguću interakciju matičnog mleča i varfarina. Naime u slučaju istovremene primene varfarina i matičnog mleča potreban je dodatni nadzor lekara.
Takođe mleč može dodatno sniziti krvni pritisak, pa bi hipotenzivne osobe  trebalo da izbegavaju njegovu upotrebu.
Dalje matični mleč može izazvati ozbiljne napade, gušenja, pa čak i smrt kod asmatičara, te je njegova upotreba kontraindikovana kod osoba koje boluju od astme. Što se tiče bezbednosti primene matičnog mleča kod dece mladje od dve godine, trudnica i dojilja, zbog nedovoljno podataka u ovim grupama se ne savetuje  njegova primena.
Osobe sa osipima na koži trebalo da izbegavaju preparate na bazi matičnog mleča u vidu pomada jer on može pogoršati simptome dermatitisa.
I nakon svega ispričanog ovo je samo mali deo priče o gustoj kašastoj masi koja nudi toliko dobrobiti za naše zdravlje.

mr. ph. Kristina Kovačević,
autor bloga Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.








Insulinska rezistencija

Ovo je trenutno jedna od jako popularnih tema, koju slušamo često na televiziji, a čitamo i u novinama. Samo stanje je jako teško objasniti, jer u našem organizmu ništa nije baš tako jednostavno, posebno kada su hormoni u pitanju.
Ništa se ne dešava preko noći, za sve obično postoje jaki razlozi.
Pokušaću na najjednostavniji način da opišem sta je insulinska rezistencija i da ponudim neka rešenja. Naravno, za sva metabolička stanja prvo se treba obratiti specijalistima endokrinolozima, koji su se za to debelo školovali.
Ovim tekstom želim samo da vam približim sta se zapravo dešava.
Insulin je hormon koji stvaraju beta ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa. On ima ulogu da snizi nivo glukoze u krvi, tako što će omogućiti da glukoza udje u ćelije. Jedino mozak i eritrociti ne zahtevaju prisustvo insulina da bi koristili glukozu.
Insulinska rezistencija je stanje u kome ćelije ne reaguju na dejstvo insulina tako da on ne može da ostvari svoje biološko delovanje na njih.

Kako dolazi do insulinske rezistencije?
Kao odgovor na uneti šećer pankreas luči insulin, ne bi li glukoza otišla u čelije i iz nje nastala energija ili eventualno glikogen. Na ćelijama koje treba da prihvate glukozu nalaze se receptori za insulin. Preko tih receptora insulin deluje na ćeliju i ona onda može da prima glukozu. Međutim, obilna ishrana bogata ugljenim hidratima sa visokim glikemijskim indeksom (rafinisani proizvodi, šećer, krompir, čips, pomfrit…) još ako je sve to potpomognuto genetikom, vremenom dolazi do problema. Konstantno visoka glukoza u krvi daje signal pankreasu da luči insulin ne bi li glukozu smestio u ćelije. Visok insulin konstantno stimuliše receptore na ćelijama pri čemu će one početi da se brane smanjenjem broja receptora za insulin ili će receptori postati manje osetljivi na isti.
Da bi nadvladao otpor ćelija, pankreas stvara sve više insulina, te je izvesno vreme nivo glukoze u krvi normalan. Sve dok ne nastane začarani krug u kom glukoza u krvi ostaje visoka i dolazi do dijabetes melitusa tip 2.
Insulinska rezistencija se javlja kao deo metaboličkog sindroma, trudnoće, gojaznosti, stresa
Metabolički sindrom povećava rizik za oboljenje srca i krvnih sudova.
Vremenom moze doći i do poremećaja metabolizma masti, mogu se javiti masna jetra, ateroskleroza, tromboza.
Danas je dosta zastupljen sindrom policističnih jajnika za koji se smatra da može biti uzrokovan insulinskom rezistencijom.

grp.jpg

Terapija insulinske rezistencije ima dva cilja:
1. smanjiti nivo insulina
2. povećati osetljivost ćelija na insulin

Kako?
Najpre promenom načina života. Kljućna stvar je ishrana i fizička aktivnost.
Da insulin ne bi bio visok, ne treba ga iritirati, sto znači, ne unositi ugljene hidrate. Fizička aktivnost i sniženje telesne mase povećavaju osetljivost ćelija na insulin. Lekovima koje naravno propisuje isključivo endokrinolog!
Dokazano je delovanje i suplemenata koji sadrze:
Cimet – oponaša delovanje insulina, stimuliše receptore za isti i inhibira enzime koji inaktiviraju njegove receptore. Uz to cimet još pojačava delovanje alfa lipoinske kiseline. Alfa lipoinsku kiselinu – podstiče bolje iskorišćavanje glukoze u mišićima čime ravnomerno smanjuje njen nivo u krvi. S obzirom na to da je jak antioksidans, sprečava oksidaciju LDL holesterola, čime deluje zastitno na organizam. Kod osoba koje već imaju dijabet veoma uspešno može da spreči i otkloni simptome neuropatije. Zajednički efekat cimeta i alfa lipoinske kiseline pospešuje iskoristivost glukoze u ćelijama, posebno u stanjima insulinske rezistencije. Probajte, mnogima je dalo sjajne rezultate!
Mio-inozitol – u stanju insulinske rezistencije zvačajan je mio-inozitol koji ima ulogu sekundarnog glasnika na nivou brojnih hormona od kojih su najvažniji insulin, folikulostimulirajući i tireostimulirajući hormoni. Deficin mio-inozitola dovodi do poremećaja u odgovoru ovih hormona, a pored toga uključen je i u metabolizam masti i šećera kao i funkcije ćelija nervnog sistema.

autor teksta:
mr. ph. spec. Ivana Nikolić

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

Da li je bolje uzimati pojedinačne ili kombinovane suplemente?

Kako sam nakon prethodnog posta dobila dosta vaših pitanja koja se manje više sva svode na nedoumicu da li je uvek bolje uzimati pojedinačne suplemente, odlučila sam da današnji post posvetim upravo ovoj temi.

Svedoci smo toga da na tržištu zaista postoji čitav niz suplemenata, pa je prosečnom čoveku (da ne kažem laiku) veoma teško da izabere odgovarajući preparat. Za početak kao opšta mera predostrožnosti je savet da suplementi nikada ne smeju biti zamena za neuravnoteženu ishranu. Znači nikada ne možete očekivati čudo od npr. svog imunog sistema, ako je u vašem tanjiru brza hrana, a pored nje bočica za „jačanje“ imuniteta.

Uvek idem sa predpostavkom da ste vi odgovorna osoba kojoj je svoje zdravlje na prvom mestu i da ste se shodno sa tim posavetovali sa vašim lekarom oko eventualnog suplementa koji vam može pomoći da poboljšate svoje zdravstveno stanje. Dakle lekar je naveo da bi bilo korisno da uzimate suplemente, a vi ste sada u dilemi da li da uzimate preparate koji sadrže veći broj supstanci ili da se ipak opredelite za uzimanje pojedinačnih suplemenata. U ovome vam svakako najviše može pomoći vaš farmaceut.

Dakle kako bi izvukli najbolje iz svojih supemenata potrebno je da ih uzimate u najprikladnije vreme (o čemu sam vam već pisala) i to sa materijama koje povoljno utiču na njihovu apsorpciju. Ti pomagači mogu da budu u obliku hrane što je svakako najbolja opcija ili pak u obliku suplemenata vrlo često u istom preparatu.

Jedan od primera za poboljšanje apsorpcije je dodatak cinka, kao i vitamina E i C preparatima koji sadrže vitamin A u službi antioksidansa. Takođe u istu svrhu se kombinuju i selen sa vitaminom E i C. Dakle kombinacija ovih supstanci je opravdana i sa polja dejstva, jer sve pomenute supstance deluju kao antioksidansi, ali i sa polja apsorpcije.

suplementi

Zaista je dosta primera supstanci kod kojih se savetuje zajednički unos kako zbog slične namene, tako i zbog podpomaganja kada je apsorpcija u pitanju. Takav primer je i  kombinacija zajedničkog unosa vitamina B6, D, magnezijuma i kalcijuma.

Verujem da ste primetili da se vitamin C nalazi u raznim mineralno-vitaminskim kompleksima, što je svakako poželjno uzimajući u obzir njegovu sposobnost da potpomaže apsorpciju raznih materija. Tako se na spisku suplemenata čiju apsorpciju podpomaže vitamin C nalaze: vitamini A, D i E, kao i folna kiselina, gvožđe, cink i mangan.

Kada smo kod vitamina rastvoljivih u vodi ne možemo, a da ne spomenemo vitamine B kompleksa koji se obično daju baš u ovoj formi, jer podpomažu apsorpciju jesni drugih. Naravno za bolju apsorpciju vitamina B potrebne su i druge materije. Tako u poboljšanju apsorpcije pored vitamina B kompleksa kod povećanih potreba za vitaminom B12 začajan je kalcijum, dok su kod vitamina B6 značajni magnezijum i cink. Sa druge strane vitamin B6 je  dobar saveznik prilikom povećan potreba magnezijuma, dok vitamin B3 povećava apsorpciju hroma.

Dakle kao što vidite kada je unos suplemenata u pitanju nekada ipak više dobijamo iz pravilnih kombinacija.

mr. ph. Kristina Bjelica,
autor bloga Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

Da li mi je potreban koenzim Q10?

Koenzim Q10 (CoQ10) koji se još naziva ubikinon i prirodno se sintetiše u našem organizmu što je sjajno. Međutim sa godinama, a naručito posle tridesete godine njegova produkacija se smanjuje i kao posledica toga nastaje smanjenje energetskih procesa u organizmu, što se najpre primeti u srčanom radu. Dakle sa godinama se proizvodnja koenzima Q10 smanjuje čak do 80%, što nikako nije pozitivna vest, s’obzirom da on utiče na energetske metaboličke procese, na sagorevanje masti, kao i na fleksibilnost ćelijske membrane. Takođe čuven je po svojoj upotrebi kao antioksidans, tj. usporava procese koji dovode do oštećenja i starenja ćelija i tkiva. Zanimljivo je i to da ima sinergističko (pojačavajuće) dejstvo sa glutationom i selenom, koji su takođe moćni antioksidansi, ali i doprinosi regeneraciji vitamina E, jednog od najrasprostranjenijih antioksidanasa.

Zbog svega navedenog koenzim Q10 se upotrebljava kod:
• oboljenja srca (osabljeno srce,aritmije, angina pektoris, infarkt),
• pacijenata koji su na terapiji statinima (lekovi za smanjenje holesterola-Cholipam, Hollesta, Simvor, Vasilip, Zocor, Atoris, Sortis.. ), jer oni dovode do deficita CoQ10- o ovoj temi više na linku
• hipertenzije – povećan krvni pritisak,
• borbe protiv starenja svih ćelija i tkiva u organizmu.
Sto se tiče njegove suplementacije preporučene doze su obično od 30mg na dan, ali u slučaju velike iscrpljenosti srčanog mišića primenjuju se i doze od 100mg dnevno. Efekat suplementacije zavisi od samog stanja organizma, odnosno koliki je deficit koenzima Q10. Tako u slučaju da u organizmu postoji značajan nedostatak koenzima Q10, odmah po početku uzimanja ispoljavaju se vidljivi pozitivni pomaci, jer se i malo povećanje efikasnosti srčanog mišića lako primeti. Dok u slučaju postojanja manjeg deficita koenzima Q10, vidljivi efekti se ispoljavaju za 3 do 4 meseca.

Iako je koenzim Q10 prirodni sastojak ljudskog organizma i vrlo je bezbedan za upotrebu, neophodno je da se pre njegove upotrebe posavetujete sa lekarom ili farmaceutom. Naime kako koenzim Q10 dovodi do smanjenja nivoa šećera u krvi, pacijenti koji imaju dijabetes trebali bi prilikom suplementacije koenzimom Q10 da više povedu računa i prate nivošećera i eventualno koriguju dogu CoQ10. Jednaka pozornost se savetuje i onim pacijentima koji koriste varfarin. Kod njih je potrebno roveravanje vrednosti sedimentacije i takodje eventualna korekcija doze CoQ10.
Za kraj bih još dodala da suplementaciju CoQ10 nikako ne treba prekidati odjednom, jer se na taj način mogu pogoršati simptom srčane slabosti.

mr. ph. Kristina Bjelica,
autor bloga Generacija Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.