Da li mi je potreban koenzim Q10?

Koenzim Q10 (CoQ10) koji se još naziva ubikinon i prirodno se sintetiše u našem organizmu što je sjajno. Međutim sa godinama, a naručito posle tridesete godine njegova produkacija se smanjuje i kao posledica toga nastaje smanjenje energetskih procesa u organizmu, što se najpre primeti u srčanom radu. Dakle sa godinama se proizvodnja koenzima Q10 smanjuje čak do 80%, što nikako nije pozitivna vest, s’obzirom da on utiče na energetske metaboličke procese, na sagorevanje masti, kao i na fleksibilnost ćelijske membrane. Takođe čuven je po svojoj upotrebi kao antioksidans, tj. usporava procese koji dovode do oštećenja i starenja ćelija i tkiva. Zanimljivo je i to da ima sinergističko (pojačavajuće) dejstvo sa glutationom i selenom, koji su takođe moćni antioksidansi, ali i doprinosi regeneraciji vitamina E, jednog od najrasprostranjenijih antioksidanasa.

Zbog svega navedenog koenzim Q10 se upotrebljava kod:
• oboljenja srca (osabljeno srce,aritmije, angina pektoris, infarkt),
• pacijenata koji su na terapiji statinima (lekovi za smanjenje holesterola-Cholipam, Hollesta, Simvor, Vasilip, Zocor, Atoris, Sortis.. ), jer oni dovode do deficita CoQ10- o ovoj temi više na linku
• hipertenzije – povećan krvni pritisak,
• borbe protiv starenja svih ćelija i tkiva u organizmu.
Sto se tiče njegove suplementacije preporučene doze su obično od 30mg na dan, ali u slučaju velike iscrpljenosti srčanog mišića primenjuju se i doze od 100mg dnevno. Efekat suplementacije zavisi od samog stanja organizma, odnosno koliki je deficit koenzima Q10. Tako u slučaju da u organizmu postoji značajan nedostatak koenzima Q10, odmah po početku uzimanja ispoljavaju se vidljivi pozitivni pomaci, jer se i malo povećanje efikasnosti srčanog mišića lako primeti. Dok u slučaju postojanja manjeg deficita koenzima Q10, vidljivi efekti se ispoljavaju za 3 do 4 meseca.

Iako je koenzim Q10 prirodni sastojak ljudskog organizma i vrlo je bezbedan za upotrebu, neophodno je da se pre njegove upotrebe posavetujete sa lekarom ili farmaceutom. Naime kako koenzim Q10 dovodi do smanjenja nivoa šećera u krvi, pacijenti koji imaju dijabetes trebali bi prilikom suplementacije koenzimom Q10 da više povedu računa i prate nivošećera i eventualno koriguju dogu CoQ10. Jednaka pozornost se savetuje i onim pacijentima koji koriste varfarin. Kod njih je potrebno roveravanje vrednosti sedimentacije i takodje eventualna korekcija doze CoQ10.
Za kraj bih još dodala da suplementaciju CoQ10 nikako ne treba prekidati odjednom, jer se na taj način mogu pogoršati simptom srčane slabosti.

mr. ph. Kristina Bjelica,
autor bloga Generacija Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

Razlika između kril i ribljeg ulja

Riblje ulje nam je svima poznato, jer se koristi već dosta dugo, no ono što možda ne znate šta je to sve prisutnije kril ulje i u čemu je razlika. Dakle kril ulje je ulje dobijeno iz antartičkog račića, koji je dobio ime prema norveškom terminu „krill“ što znači „hrana za kitove“. Izvesno je i to da nam riblje, kao i kril ulje obezbeđuju značajne količine omega-3 masnih kiselina, ali između njih postoji bitna razlika.

fish-krill-oil

Naime, riblje ulje sadrži omega-3 masne kisline u obliku triglicerida, dok kril ulje sadrži omega-3 masne kiseline u obliku fosfolipida. Važnost ovoga možemo uvideti ukoliko se podsetimo medicinske biohemije, odnosno varenja i apsorpcije lipida.

Kako su molekule triglicerida suviše velike da bi se preuzele od strane mukoznih ćelija crevnih resica, neophodno je da se ove velike molekule parcijalno razlože. Tako da se trigliceridi postepeno razlažu u lumenu creva putem pankreasne lipaze koja za svoju aktivnost zahteva prisustvo kolipaze i žučnih kiselina. Međutim samo mali procenat (20%) triglicerida se potpuno razloži do slobodnih masnih kiselina i glicerola.

⇒ Fosfolipidi se hidrolizuju dejstvom pankreasne fosfolipaze A, pri čemu nastaje slobodna masna kiselina i lizofosfolipid koji isto tako ima ulogu emulgatora u procesu varenja.

Uopšteno govoreći fosfolipidne omega-3 masne kiseline su mnogo efikasnije iskorišćene u ljudskom telu, jer podležu jednostavnijoj digestiji i apsorpciji u poređenju sa omega-3 masnim kiselinama iz triglicerida.

Takođe, ulje krila sadrži i astaksantin, narandžasto-crveni pigment iz grupe karotenoida, koji ne nalazimo u ribljem ulju. Ovaj pigment daje ružičastu boju mesu ili ljusci morskog raka (kril), prepelicama, škampima, jastogu i lososu. Astaksantin u našem organizmu deluje kao moćan antioksidans koji suprimira slobodne radikale i proces oksidacije.

Kao jedna od prednosti kril ulja navodi se i ta što je kod njegove upotrebe odsutan gastroezofagealni refluks, kao rezultat rastvaranja fosfolipidnih masnih kiselina u gastričnim tečnostima. Uprošćeno rečeno fosfolipidi se disperguju u vodi i ne plutaju na površini želudačnog sadržaja, već se mešaju sa
želudačnim tečnostima, gubeći na taj način ukus na ribu posle unosa. Rezultat svega ovoga je da nema neprijatnog zadaha. Međutim podaci nekih dosadašnjih istraživanja navode da odsustvo neprijatnog zadaha važi samo ako je u pitanju ulje visokog kvaliteta, dok se u nekim literaturnim podacima čak navodi nema velike razlike između njega i ribljeg ulja kada je zadah u pitanju. Tako da bih ovu prednost za sada ostavila pod znakom pitanja.

Zanimanje zdravstvenih radnika za usporedbu krill ulja u odnosu na upotrebu ribljeg ulja je novijeg datuma, ali već je sada jasno da ulje krila ima veću bioraspoloživost. Dodamo li tome da kril ulje prirodno sadrži i astaksantin koji deluje i kao prirodni konzervans štiteći ulje od oksidacije i degradacije, sve to nas navodi na superiornost ulja ovog sitnog morskog račića.

mr. ph. Kristina Kovačević,

autor bloga Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

Crni luk kao lek

Kako ni jedan roštilj ne može da se zamisli bez ovog povrća, u susret Prvomajskom prazniku odlučila sam se posvetiti pažnju baš crnom luku, ali iz ugla jednog farmaceuta.

Svi znamo kako izgleda Allium cepa odnosno crni luk i koji su to sve specijaliteti koji ne mogu da se zamisle bez ovog povrća, međutim ono što želim sa vama da podelim je spektar lekovitog dejstava ove biljke. Trebalo bi da znate da se u terapijske svrhe koristi sveža ili osušena lukovica crnog luka, koja se vadi kasno u leto.

Razlog za upotrebu ove biljke u lekovite svrhe je njen vrlo zanimljiv sastav. Naime jedna šolja seckanog crnog luka sadrži oko 15 grama ugljenih hidrata, 0 grama masti, 0 grama holesterola, 3 grama vlakana, 7 grama šećera, 2 grama proteina i 10% ili više procenata od dnevnih potreba za vitaminom C, vitaminom B6 i manganom. Luk takođe sadrži fruktozane niskog stepena polimerizacije, falvonoidne heterozide, sumporna jedinjenja kako i kalcijum, gvožđe, folnu kiselinu, magnezijum, fosfor, kalijum i antioksidanat kvercetin.

Onion

Spoznavanjem sastava ove aromatične biljke jasno se nazire i razlog njene lekovitosti na koju ćemo se osvrnuti u narednim redovima.

√ Usled prisustva sumpornih jedinjenja, sok crnog luka deluje antimikrobno. Pored toga ova sumporna jedinjenja utiču na aktivost nekih ciklooksigenaza i lipooksigenaza, pa smanjuju agregaciju trombocita i deluju fibrinolitički, odnosno pomažu da se razgrade krvni ugrušci. Kako crni luk može da uspori zgrušavanje krvi, vodite računa ukoliko imate povećani rizik od krvarenja ili ukoliko ga uzimate zajedno sa lekovima koji sprečavaju koagulaciju krvi, jer to može povećati šanse za pojavom modrica i krvarenja.

√ Kako je bogat flavonoidima, crni luk se često koristi kao diuretik, odnosno podstiče izbacivanje tečnosti. Zbog pomenutog diuretičkog delovanja crni luk se koristi sam ili u kombinaciji sa peršunom ili celerom za povećano izbacivanje mokraće. Konzumiranje ovakvih mešavina u terapijske svrhe može imati vrlo ozbiljne posledice ukoliko ne postoji konsultacija stručnjaka, jer kao i većina diuretika može supiti u interakcije sa mnogim lekovima. Izvojiću ovde samo litijum, zbog njegove vrlo male terapijske širine može doći do potenciranja  neželjenih dejstava kao što su tremor, ataksija, dizartrija, depresija funkcije tiroidee, polidipsija i poliurija.

 Već sam vam pisala o tome kako je adekvatan unos vitamina C potreban za izgradnju i održavanje kolagena, pa mislim da vam je više nego logično na koji način ova biljka obezbeđuje adekvatnu strukturu kože i kose. Istraživanja pokazuju da primena soka od crnog luka na koži glave za 8 nedelja mogu poboljšati rast kose kod ljudi sa gubitkom kose zbog stanja koje se zove alopecia areata. No ovde nije pitanje samo vitamina C, već i svih ostalih sastojaka kojima je bogat sok crnog luka.

√ Crni luk deluje i protivupalno inhibicijom oslobađanja inflamatornih medijatora, a ima i antialergijsko dejstvo. Njegovi sastojci inhibiraju rast fibroblasta različitog porekla kao i rast keloidnih fibroblasta. Sve ovo dovodi nas do toga da crni luk stimuliše primarno zarastanje rana i sprečavaju nefiziološko formiranje ožiljka.

Dosadašnja istraživanja pokazuju da konzumiranje luka tri puta dnevno uz adekvatnu ishranu za dijabetičare za 8 nedelja može da smanji nivo šećera u krvi kod osoba sa dijabetesom. No pre pribegavanja samomedikaciji o ovome se treba posavetovati sa specijalistom koji vam je propisao terapiju za dijabetes. Razlog obavezne konsultacije je to da uzimajući luk zajedno sa lekovima za dijabetes možete da izazovete suviše nizak nivo šećera u krvi.

Kao što vidite ova za mnoge dame ne tako omiljena biljka koja nas često tera na suze ima i te kako puno lekovitih svojstava. Međutim kao i lekovi i ona ima svoje kontraindikacije, neželjena dejstva i stupa u interakcije sa raznim lekovima. No ne brinite ove mere opreza su neophodne samo onda kada se ona koristi u terapijske svrhe, odnosno u terapijskim dozama. U protivnom pored fantastičnog ukusa koje će dati vašim jelima, ona može još samo da doda vašem zdravlju, zato uživajte, ali budite umereni.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

Alfalipoinska kiselina

Alfalipoinska kiselina ili tioktinska kiselina kako se još zove, sve više se upotrebljava na ovim prostorima kod pacijenata sa diabetes melitusom koji imaju izražene simptome polineuropatije (oštećenje više perifernih nerava). Kako ovaj lek na našem tržištu ima dosta visoku cenu i ne nalazi se na pozitivnoj listi lekova, pacijenti prinuđeni da ga kupuju često nam u apoteci, postavljaju pitanja poput: „Šta je to? Šta će to meni? Da li to moram da pijem stalno ili da pravim pauze?“

Dakle alfalipoinska kiselina ili tioktinska kiselina je antioksidansno jedinjenje, koje zahvaljujući ovoj osobini štiti ćelije i tkiva u organizmu od nastanka oštećenja. Alfa-lipoinska kiselina se naziva i idealnim antioksidansom, jer deluje i na liposolubilne (koji se rastvaraju u mastima) i na hidrosolubilne (koji se rastvaraju u vodi) slobodne radikale. Ova kiselina se stvara u svakom zdravom organizmu i nalazi skoro u svim namirnicama, tako da je pored u crvenom mesu koje je je najbolji nutritivni izvor, možemo naći i u srcu, jetri, spanaću, brokoliju, pivskom kvascu, krompiru i šargarepi.

alpha-lipoic-acid-antioxidant

Kao lek ova kiselina se može upotrebljavati u dozi od 300 do 1800mg, kod svih stanja koja iziskuju prisustvo visokih doza antioksidansa kao što su dijabetična neuropatija, demencija, Alchajmerova bolest, tretman gojaznosti, galukom, HIV… Međutim kod nas na tržištu ova kiselina je registrovana samo za indikaciju dijabetične neuropatije gde je neophodna doza 600mg. Pri izraženoj paresteziji kod dijabetične polineuropatije leker vam može preporučiti da u početku prve dve do četri nedelje dobijate intravenskom infuzijom ovu kiselinu ili da u tom prvom periodu koristite 1200mg ove kiseline u kapsuliranom obliku. Nakon dve do četri nedelje terapija se nastavlja sa dozom od 600mg koju obavezno treba uzeti pola sata pre prvog dnevnog obroka i svih ostalih lekova, jer istovremeno konzumiranje hrane može da uspori resorpciju ove kiseline.

Kako tioktinska kiselina sa metalima gradi helate, bitno je naglasiti da je ne treba uzimati zajedno sa preparatima koji sadrže metale, kao što su suplementi gvožđa, suplementi magnezijuma ili mlečni proizvodi zbog sadržaja kalcijuma. Ako su vam ovi suplementi propisani i prinuđeni ste da ih uzimate onda je neophodno da celokupnu dnevna dozu tioktinske kiseline uzmete pola sata pre doručka, a suplemente gvožđa i magnezijuma posle podne kako ne bi došlo do interakcije.

Kako može doći do potenciranja hipoglikemijskog efekta insulina ili oralnih antidijabetika od strane alfalipoinske kiseline, neophodno je da pažljivo pratite nivo glukoze u krvi, naročito u početku terapije tioktinskom kiselinom. U nekim slučajevima lekar vam čak može i redukovati dozu insulina ili oralnog antidijabetika u cilju izbegavanja razvoja simptoma hipoglikemije. Pored glukoze ova kiselina smanjuje nivo i vitamnina B1 i levotiroksina, leka koji se primenjuje u terapji poremećaja rada štitne žlezde, na šta posebno treba obratiti pažnju. Mada znajući ovo lekari se kod poremećaja rada štitne žlezde obično odlučuju za neki drugi antioksidans, tako da su ove interakcije retke.

Za razliku od dece i adolescenata kod kojih je ovaj lek strogo kontraindikovan, trudnice i dojilje mogu da uzimaju tioktinsku kiselinu samo posle detaljnog razmatranja indikacija od strane lekara, iako studije reproduktivne toksičnosti nisu našle nikakvu indiciju da ovaj lek utiče na fertilitet i rani razvoj embriona, niti da ima bilo kakva embriotoksična svojstva. Dakle kao i kod svih ostalih lekova primena je opravdana samo ako je korist za majku veća od štete po plod.

Neželjena destva ovog leka su vrlo retka i karakterišu ih alergijske reakcije, mučnina, promena osećaja ukusa, bolovi u stomaku i diareja.

Za kraj da odgovorim i na poslednje pitanje u nizu, tj. „Da li to moram da pijem stalno ili da pravim pauze?“. Dakle dijabetična polineuropatija je hronična bolest, tako da može biti potrebna dugotrajna terapija. Međutim optimalna terapija dijabetesa predstavlja osnovnu terapiju dijabetične polineuropatije. Tako da bez adekvatno regulisanog šećera u krvi, ne možemo očekivati od tioktinske kiseline magična svojstva.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

					

Vitamin kao lek

Vitamini su supstance koje su neophodne organizmu u vrlo malim količinama za zdrav rast i razvoja organizma, jer su uključeni u mnogobrojne procese u organizmu. Oni učestvuju u izgradnji ćelija, membrana, u metaboličkim procesima, enzimskim reakcijama itd.

Svima nam je jasno da se potrebe za vitaminima mogu nadoknaditi zdravom, izbalansiranom ishranom, tako da se potrebe za vitaminskom suplementacijom zaista retko javljaju. Najčešći uzroci hipovitaminoze danas su: neadekvatna ishrana, poremećaj resorpcije vitamina iz digestivnog trakta i povećane potrebe za vitaminima. Prema tome, može se smatrati racionalnom svaka upotreba vitamina kojoj je cilj da se osiguraju dnevne potrebe u vitaminima, da se otklone hipovitaminoze i da se leče određena patološka stanja u kojima se vitamini mogu smatrati korisnim lekovima. Sve ostalo izvan ovih okvira može se smatrati neracionalnom upotrebom vitamina. Međutim komercijalni motivi doprineli su rasprostranjenoj primeni raznih vitaminskih preparata čije delovanje ne doseže dalje od placebo efekta.

vitamins

Pokazalo se takođe da prirodni antioksidansi (vitamin E, beta-karoteni, vitamin C) nemaju nikakvo protektivno delovanje u primarnoj ili sekundarnoj prevenciji kardiovaskularnih bolesti i maligniteta. Šta više vitamin E i dalje ima nejasnu fiziološku ulogu i neutvrđeni terapijski potencijal. Trenutno se ispituje eventualna korist od antioksidativnih osobina tokoferola, ali su za sada rezultati uglavnom negativni. Antioksidantno dejstvo vitamina C u prevenciji gripa takođe nije potvrđeno u studijama. Mega doze vitamina C ne sprečavaju niti skraćuju nazeb, kijavicu niti grip, pa ni druge teže bolesti, a mogu da oštete bubrege.

Kao što smo rekli hipovitaminoze, ukoliko su pouzdao dokazane, predstavljaju racionalnu indikaciju za primenu vitamina. Tako se npr. vitamin D može koristiti u terapji rahitisa i osteoporoze, ali je za vreme lečenja vitaminom D potrebna povremena kontrola koncentracije kalcijuma u serumu, jer hiperkacemija može subjektivno prouzrokovti mučninu i povraćanje. Dugotrajna hiperkacemija može izazvati oštećenje bubrega tako da nastane proteinurija (pojava proteina u urinu), poliurija (izlučivanje mokraće u količini većoj od 3 litra u 24 sata) i smanjena sposobnost koncentrisanja mokraće.

Dakle da zaključimo, upotreba vitaminskih preparata mora biti oprezna, a doziranje precizno, jer su posledice potencijalno opasne.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe suplementa, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na suplement, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

Prehlada kod dece

Deca često dobijaju prehladu, jer nemaju dovoljno razvijen imuni sistem, tako da su podložna raznim virusnim infekcijama, kao što je prehlada. Nazeb, tj. prehlada je zarazna bolest koju izazivaju rinovirusi i prenosi se tako što sluzokoža nosa ili grla jedne osobe dodje u dodir sa pljuvačkom druge zaražene osobe. Simptomi prehlade su curenje iz nosa, zapušen nos, kijanje, glavobolja,  blago povišena temperatura i kašalj.

Prehlada uglavnom prolazi za 2-4 dana uz tople čajeve, sveže voće i povrće, vitamin C. U većini slučajeva terapija prehlade nije potrebna, međutim kada je potrebna terapija se svodi na ublažavanje simptoma. Preparati u terapiji prehlade kod dece su paracetamol (Febricet, Efferalgan, Panadol baby) za snižavanje povišene telesne temperature i bolove, lokalni dekongestivi (Operil P, Adrianol T, Olynth..) kod zapušenosti nosa i sirupi protiv produktivnog i suvog kašlja.

kid-blowing-nose

Potrebno je napomenuti da se lokalni dekongestivi ne koriste kod dece ispod dve godine starosti, već se kod te dece može samo primeniti 0,9% rastvor NaCl, tj fiziološki rastvor. Lokalni dekongestivi se kod dece starije od dve godine koriste najviše tri dana u kontinuitetu. Produžena primena može da dovede do rhinitis medicamentosa („rebound“ kongestija nosne sluznice) što se može manifestovati hroničnim oticanjem nosne sluzokože, prolaznim osećajem paljenja, packanja, kijanjem povećanim curenjem nosa i/ili sušenjem sluzokože.

Podsetimo još jednom da se biljni sirupi, kao ni sintetski preparati za ublažavanje kašlja uglavnom ne preporučuju deci malđoj od dve godine. Savet roditeljima dece koja su mlađa od dve godine može biti davanje vode ili čaja od kamilice, komorača, đumbira itd. Davanjem vode najpouzdanije se može povećati dubina mukocilijarnog pokrivača. Sama voda hidrira tkivo disajnih puteva i razblažuje slepljeni mukus. Slični efekti se mogu postići i udisanjem vodene pare ukoliko je to izvodljivo.

Za umirenje produktivnog kašlja kod dece starije od dve godine mogu se primeniti sirupi na bazi biljnih espektoransa kao što su bršljen, bokvica, jagorčevina, timjan, dok se protiv suvog kašlja koriste sirupi na bazi belog sleza i bršljena. Pored biljnih preparata mogu se takođe primeniti i sintetski preparati kao što su acetilcistein (ACC, Fluimucil), bromheksin hlorid (Bisolvon), karbocistein (Mucodyne), ambroksol (Flavamed) koji deluju kao mukolitici, tj. lekovi koji omekšavaju ili razvodnjavaju brohijalnu sluz, a time olakšavaju njeno iskašljavanje. Ukoliko je kašalj pak suv tu su i oralni antitusici poput butamirat citrata (Omnitus) i levodropropizina (Levopront).

Kako tokom prehlade tako i nakon nje vrlo je važno da se davati deci sveže voće i povrće jer je ono najbolji izvori vitamina i antioksidanasa. Za određene vrste voća i povrća je pokazano da postiču funkciju imunskog sistema. Od voća su to jagoda, borovnica, kajsija, banana, a od povrća paradajz, brokoli, spanać, slatki krompir, šargarepa, tikva, crni i beli luk. Vitamini i minerali se bolje iskorišćavaju u organizmu ukoliko se unesu preko svežeg voća i povrća, ali kod dece koje nemaju naviku takve ishrane mogu se primeniti i suplementi. Sa primenom suplemenata treba biti oprezan, posebno kod mlađe dece koja zbog nedovoljne razvijenosti digestivnog sistema nemaju sposobnost metabolizma ovih materija.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek ili medicinsko sredstvo, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

Vitamin C u profilaksi i terapiji

Vitamin C ili askorbinska kiselina je vitamin rastvorljiv u vodi, a prisutan je u svežem voću i povrću. Vitamin C učestvuje u sintezi kolagena, hrskavice, koštanog tkiva, dentina i krvnih kapilara, neophodan za sintezu hemoglobina, za pravilno sazrevanje eritrocita, za metabolizam folne kiseline, kobalta i gvožđa i kao odraz opšte pothranjenosti.

Delimičan nedostatak, tj hipovitaminoza vitamina C manifestuje se gubitkom apetita, umorom, nervozom, bolovima u mišićima i zglobovima, gingivitisom , krvarenjem desni, gubitkom telesne težine, suvom kožom i čestim prehladama. Potpuni nedostatak vitamina C, tj avitaminoza uzrokuje skorbut. Svi pomenuti simptomi hipovitaminoze su još izraženiji uz fragilnost (lomljivi) krvnih sudova i kapilarno krvarenje (petehije). Ako se deficit ne leči dolazi do izraženih krvarenja po koži, mišićima, desnima i unutrašnjim organima što može da dovede do iznenadne smrti.

Best-Vitamin-C-Serum

Povećana potreba za vitaminom C postoji za vreme trudnoće i dojenja, u toku brzog rasta, u toku infekcija i u periodu rekovalescencije. Stare osobe koje se hrane neredovno i ne unose sveže namirnice, izložene su hroničnom nedostatku vitamina C i blažim oblicima hipovitaminoze C. U tim okolnostima treba uzeti vitamin C kao lek ili profilaksu.

Askorbinska kiselina se obično uzima oralno, međutim kada oralna primena nije izvodljiva ili kada se sumnja na malapsorpciju, lek se može davati intramuskularno, intravenski ili subkutano.

Profilaktičke doze su 70-150mg dnevno, a u slučaju skorbuta preporučuje se 300mg do 1g. Da biste poboljšali zarastanje rana, doze od 300 do 500 mg dnevno u toku sedam do deset dana, kako preoperativno i postoperativno, se generalno smatraju adekvatnim. U lečenju opekotina, doze treba regulisati u zavisnosti od obima oštećenja tkiva. Za teške opekotina se preporučuju dnevne doze od 1 do 2 grama. Vitamin C se bolje iskoristi ako se dnevna doza podeli na 2-3 pojedinačne doze.

Osobe koje imaju bubrežne probleme, kamen u bešici, ne trebaju da unose veće količine vitamina C od predloženih. Isto važi i za osobe koje boluju od hemohromatoze i talasemije. Vitamin C ne smeju koristiti osobe koje imaju hiperoksaluriju (povećana koncentracija oksalne kiseline u urinu).

Visoke doze vitamina C mogu izazvati interstinalne smetnje, dijareju, nastanak bubrežnih kamenčića, vrtoglavicu, slabost, crvenilo kože, pojačano mokrenje, mučninu ili povraćanje.Vitamin C potencira neželjena dejstva antikoagulanasa kao što je varfarin, dok hronično uzimanje aspirina, omeprazola i oralnih kontraceptiva može smanjiti status vitamina C.

Bitno je još znati i to da askorbinska kiselina može izazvati pogrešne rezultate kod testova na prisustvo glukoze u urinu (što je vrlo značajn za dijabetičare), kao i za nivo holesterola u krvi, zato je neophodno izbegavati njeno uzimanje u roku od 48-72h pre testiranja.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe suplementa, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na suplement, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

Beta-karoten

Beta-karoten je biljni pigment žute do crvene boje, koji se nalazi u različitom voću i povrću. Bogati izvori beta-karotena su žuto i narandžasto voće i povrće te tamno zeleno lisnato povrće. Posebno valja istaknuti šargarepu, dinju, lubenicu, krušku, paradajz, brokuli, blitvu, začinsku papriku i spanać kao izvore beta-karotena. Međutim često u želji da se što pre pripremimo za letnji period ili za intenzivno izlaganje suncu preskačući voće i povrće posežemo za sintetskim oblikom ove supstance.

Beta-karoten je, kao što je poznato, snažan izvor vitamina A, u koji ga zavisno o poterebi pretvara naš organizam. Funkcija beta – karotena u organizmu je višestruka. Najpoznatija je njegova uloga vezana za kožu i sluznicu. Koža je naš najveći organ i direktna je zaštita od spoljašnih uticaja (fizičkih, hemijskih i mikrobioloških ). Sluznice imaju istu funkciju, no da bi to ostvarile moraju biti uvek vlažne, a to im omogućuje vitamnin A, poznati antioksidans koji deluje kao zaštita od slobodnih radikala. Takođe stimuliše odrambene snage organizma pa je potreban za stvaranje pigmeta melanina u koži. Beta – karoten štiti kožu od opasnog spektra UV zračenja pa se osim u kremama za sunčanje preporučuje i interno nekoliko nedelja pre izlaganja suncu. Dokazan je i pozitivan učinak beta-karotena na prevenciju noćnog slepila i fotosenzibiliteta.

Apsorpcija karotenoida u našem telu kreće se između 10% i 30%, a na nju značajno podstiču masnoće iz hrane, a smanjuju je biljna vlakna, kao i dugotrajna upotreba holestiramina, holestipola (smanjuju usvajanje holesterola) i orlistata – Xenical (za mršavljenje).
sun-tanning-1

Preporuke za unos beta-karotena koje bi trebale zadovoljiti potrebe za ovim nutrijentom variraju, a kreće se od 10 mg do 60 mg. Kod povećanog ili dužeg (2-6 nedelja) unosa beta-karotena dolazi do pojave žuto-narandžaste obojenosti kože, ali se smanjenjem konzumiranja istih ova obojenost gubi i ne ostavlja posledice. Bitno je naglasiti da tokom primene sintetskog beta – karotena, ne treba uzimati preparate sa vitaminom A, jer će pomenuti beta – karoten zadovoljiti potrebe za ovim vitaminom. Treba napomenuti da je sintetski beta – karoten kod pušača izazvao povećani rizik pojave raka pluća i kardiovaskularnih oboljenja. Stoga se pušačima ne preporučuje uzimanje sintetskog beta – karoten.

Među najvažnijim suplementima za preplanuli ten pominju se beta karoten i vitamin E. Dokazano je da je beta karoten efikasan u prevenciji nastanka opekotina od sunca. Svakako, ovo ne može biti zamena za adekvatne kreme za sunčanje, ali bi moglo da predstavlja bazu zaštite koja se dopunjava pomenutim zaštitnim kremama ukoliko se vodi računa o svemu prethodno navedenom.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe suplementa, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na suplement, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.