Terapija primarne dismenoreje

Dismenoreja, odnosno bolna menstruacija, često može predstavljati veliki problem ženama u reproduktivnom dobu. Pošto smo, mi farmaceuti lako dostupni zdravstveni radnici, mnoge žene se najpre obrate nama, tražeći savet kako da reše ovaj problem. Takođe, mi smo u najboljem položaju da identifikujemo one pacijentkinje koje imaju tipične simptome primarne dismenoreje i one kod kojih su prisutni razlozi za upućivanje lekaru.

Kao što znamo primarna dismenoreja je bolna menstruacija bez prisustva organskog poremećaja, koja potiče od kontrakcije uterusne muskulature izazvane prostaglandinima iz edometrijuma, oslobođenim tokom lutealne faze menstrualnog ciklusa. Učestalost primarne dismenoreje je najveća tokom tinejdžerskih godina (1) Ostali faktori rizika za primarnu dismenoreju uključuju pušenje, stres, porodičnu istoriju dismenoreje, prva menstruacija pre 12 godine i BMI manji od 20 kg/m2.

Tipični simptomi i znaci dismenoreje su menstrualni bol i grčevi u donjem delu abdomena koji se može proširiti na donji deo leđa i butine. Simptomi obično počinju nekoliko sati pre nego što počne menstrualno krvarenje, a jačina bola dostiže maksimum u trenutku maksimalnog menstrualnog krvarenja (obično unutar prva dva dana menstruacije) i brzo nakon toga bol se smanjuje. Dakle, ukupno trajanje bola obično se kreće od 8 do 72 sata. Ovaj bol može biti praćen glavoboljom, vrtoglavicom, mučninom, povraćanjem i dijarejom. Ukoliko se simptomi pojave izvan ovog uobičajnog obrasca ili kada simptomi ne reaguju na OTC terapiju, pacijentkinju treba uputiti ginekologu, kako bi se utvrdio potencijalni sekundarni uzrok dismenoreje. Kako se simptomi dismenoreje javljaju tek nakon što se mentrualni ciklus ustali, ukoliko se kod pacijentkinje javi bol u prvih 6 meseci nakon menarhe, takođe je treba je uputiti ginekologu. Isto važi i ukoliko se bol javi prvi put nakon 25 godine ili najmanje dve godine nakon perioda bez bola, kada se javlja van menstrualnog ciklusa, kada je prisutan abnormalan vaginalni iscedak, bol tokom seksualnog odnosa, kada pacijentkinja ima intrautirarni uložak, endometrijozu, ciste na jajnicima, istoriju inflamatorne bolseti creva i sindrom iritabilnog kolona, oboljenje jetre ili bubrega i više od 30 godina. Terapija litujumom, heparinom i varfarinom, takođe može biti razlog za upućivanje pacijnetkinje lekaru, kao i alergija na acetilsalicilnu kiselinu ili na neki drugi lek iz grupe NSAIL-a.

Terapeutski cilj za lečenje primarne dismenoreje je smanjenje bola tako da pacijentkinja može bez ograničenja učestvovati u uobičajenim dnevnim aktivnostima. Nefarmakološke mere za postizanje ovog cilja uključuju vruće kupke, primenu termofora, odnosno zagrevanje bolnog mesta, vežbanje, prestanak pušenja i smanjenje izlaganja duvanskom dimu (2). Farmakoterapija za primarnu dismenoreju uglavnom uključuju nesteroidne protivupalne lekove (NSAIL), paracetamol ili hormonsku kontracepciju.
Za simptomatsku terapiju bola preporučuju se NSAIL i paracetamol, pri čemu je ibuprofen lek prvog izbora, jer kliničke studije pokazuju najbolji odnos koristi i rizika (Ugrešić N., Stepanović-Petrović R., Savić M. Farmakoterapija za farmaceute, Beograd: Farmaceutski fakultet) Obično se pacijentkinjama treba savetovati da započnu terapiju NSAIL-om neposredno pre početka menstruacije i da nastave sa primenom 2 do 3 dana. Uprkos ovim preporukama, prosečno vreme do prve doze je 30 minuta nakon pojave bola kod većine pacijentkinja (3) Stoga, edukacija o pravilnom doziranju može pomoći u poboljšanju ishoda terapije.

Mag. farm. Kristina Kovačević,
autor bloga Generacija Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.


Koliko drugo treba topikalnim preparatima kapsaicina da ublaže bol?

Kapsaicin je sastojak mnogih OTC preparata za ublažavanje bolova, koji uključuju kreme, gelove, losione i flastere. Kada se prvi put primeni, kapsaicin izaziva peckanje, ali se ovaj osećaj smanjuje za nekoliko minuta.
Još uvek se ne zna tačno kako kapsaicin deluje, ali misli se da stimuliše oslobađanje supstance P (1), koja pomaže u prenosu signala bola iz senzornih nervnih vlakana u mozak. Nakon nekoliko primena kapsaicina, lokalne zalihe supstance P se iscrpljuju, a nervna vlakna u tom području prenose manje signala bola.

Farmaceutski blog Gneracija Rp/


Ovo se događa samo redovnom upotrebom preparata koji sadrže kapsaicin. Zbog ovakvog mehanizma delovanja leka i načina na koji smanjuje impulse bola, početak delovanja je otprilike 2 do 4 nedelje (2,3). Kada to uporedite sa drugim aktuelnim lokalnim analgeticima poput diklofenaka, možete razumeti razliku i zašto pacijenti mogu pomisliti da će kad jednom počnu da uzimaju kapsaicin, osetiti olakšanje.
Upravo zbog toga je važno napomenuti da se u terapji bola skeletno-mišićnog sistema kao i kod dijabetične neuropatije kreme i gelovi nanose redovno tri do četri puta na dan na bolno mesto tri do četri nedelje pre nego što se proceni njihova efikasnost. Efikasnost ovih preparata je smanjena ako se koriste manje od tri puta dnevno, ali se takođe savetuje da se ne prelazi 4 aplikacije dnevno (3).
Kada su flasteri (OTC) u pitanju oni se mogu primenjivati tri do četri puta na dan tokom sedam dana, a jedan flaster može ostati na koži do 8 sati (4).

Mag. farm. Kristina Kovačević,
autor bloga Generacija Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

Upotreba NSAIL-a i reverzibilna ženska neplodnost

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) često se propisuju ženama u reproduktivnom periodu. Štetni efekti NSAIL na gastrointestinalni trakt, kardiovaskularni sistem i bubrege su dobro poznati. Međutim, potencijal da NSAIL negativno utiču na ovulaciju dobio je mnogo manje pažnje, iako je ova potencijalna komplikacija opisana u medicinskoj literaturi pre 2 decenije.
NSAIL su inhibitori ciklooksigenaze (COX), a COX-2 je jedan od dva izoemnzima aktivan u jajnicima tokom razvoja folikula (1). Smatra se da njegova inhibicija izaziva LUF sindrom (luteinizing un­ ruptured follicle – luteinizirani nerupturirani folikul). Ovaj sindrom karakteriše neuspeh ovulacije. Dok se javljaju klinički znakovi ovulacije (npr. povišena telesna temperatura i nivo progesterona), ruptura folikula i oslobađanje u jajovod nisu prisutni.

Zanimljivo je spomenuti istraživanje (2) iz 2015. godine u kome je učestvovalo 39 žena u reproduktivnom dobu sa blažim bolovima u leđima. Učesnice ovog ispitivanja su bile podeljene u četiri grupe, tako da je prva grupa primala diklofenak 100mg 1×1, druga grupa naproksen 500mg 2×1, treća grupa etorikoksib 90mg 1×1, a kontrolna placebo. Učesnice su počele sa primenom lekova od 10. dana menstrualnog ciklusa kako bi se osiguralo da se folikul razvio i primale dati lek 10 dana zaredom. U grupi sa diklofenakom samo 6,3% je ovuliralo, 25% je ovuliralo u naproksen grupi, a 27,3% je ovuliralo u grupi sa etorikoksibom, u poređenju sa 100% kontrolne grupe. U sve tri grupe koje su primale lekove došlo je do smanjenja nivoa progesterona, a jedna trećina žena razvila je funkcionalne ciste. Ovulacija se vratila u normalu nakon što su žene prekinule upotrebu NSAIL.
Do sada nijedno veliko, prospektivno kontrolisano ispitivanje nije dokazalo uzročnu vezu između upotrebe NSAIL i neplodnosti kod žena; međutim, male kontrolisane studije i izvještaji slučaja pokazali su povezanost između upotrebe ovih lekova i LUF sindroma. Tako da se za sada čini korisnim savetovati privremeni prekid upotrebe ovih lekova i zamenu sa paracetamolom kada je to terapijski pogodno kod žena koje imaju problema sa neplodnošću. Prekid primene NSAIL-a trebalo bi razmotriti i pre ili istovremeno sa ispitivanjem plodnosti kod žena.

Mag. farm. Kristina Kovačević,
autor bloga Generacija Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

Dojenje vs paracetamol nakon vakcinacije

Paracetamol se kod dece preporučuje za ublažavanje bolova kod izbijanja zuba, zubobolje i bolova u grlu, kao i za snižavanje povišene telesne temperature koja često prati prehladu, grip i druge dečje infektivne bolesti (kao što su ovčije boginje, veliki kašalj, male boginje i zauške). Takođe se preporučuje primena nakon imunizacije u cilju smanjenja povišene telesne temperature (1).
Vrlo je bitno istaći da što se tiče poslednje indikacije upotreba paracetamola se preporučuje samo ukoliko se javi povišena telesna temperatura nakon primene vakcine. Naime, Advisory Committee on Immunization Practices (ACIP) ne preporučuje antipiretike pre ili u vreme vakcinacije, ali se mogu koristiti za lečenje povišene telesne temperature i lokalnih nelagodnosti nakon vakcinacije. Konkretno, opšte preporuke ACIP-a o upotrebi antipiretika tokom imunizacije glase: „Dokazi ne podržavaju upotrebu antipiretika pre ili u vreme vakcinacije. Međutim, oni se mogu koristiti za lečenje povišene telesne temperature i lokalnih nelagodnosti koje mogu nastati posle vakcinacije. Studije koje su rađene sa decom koja su prethodno imala febrilne napade nisu pokazali da su antipiretici efikasni u prevenciji febrilnih napada. “ (2)
Pored toga treba spomenuti i studiju iz Češke Republike objavljenu u Lancetu. U ovoj studiji je učestvovalo 459 novorođenčadi. Polovina novorođenčadi je primala tri profilaktičke doze paracetamola na svakih 6-8 sati u prva 24 sata, dok je druga grupa bila bez profilaktičke doze paracetamola nakon svake vakcinacije. Rezultati su pokazali da je temperatura iznad 39,5 ° C bila neuobičajena u obe grupe. Temperatura veća od 38 ° C bila je značajno niža u grupi koja je primala paracetamol (42% prema 66%) nakon primarne vakcinacije i niža u grupi koja je primala paracetamol (36% prema 58%) nakon buster doze. Iznenađujuće otkriće bilo je to da su srednje geometrijske vrednosti koncentracije antitela u grupi koja je primala paracetamol bile znatno niže nego u kontrolnoj grupi. Zaključak studije je da iako su se febrilne reakcije značajno smanjuju nakon primene paracetamola, profilaktička primena antipiretskih lekova tokom vakcinacije ne bi trebalo da se rutinski preporučuje, jer su odgovori antitela na nekoliko antigena vakcina smanjeni (3).

Sa druge strane studije sprovedene u pedijatrijskom vakcinacijskom centru u Napulju (4) pokazuju pozitivne efekte dojenja na febrilne reakcije nakon vakcinacije. U ovoj studiji je učesvovalo ukupno 460 novorođenčadi, a informacije o ishodu dobijene su za 450 (98%). Povišena telesna temperatura nakon vakcinacije prijavljena je kod 30 dece koja su bila isključivo dojena (25%), delimično dojena 48 (31%) i uopšte nisu dojena 94 (53%). Zaključak studije je da je dojenje povezano sa smanjenom učestalošću povišene telesne temperature nakon imunizacije.
Pored uticaja na smanjene učestalosti povišene telesne temperature nakon imunizacije rezultati studija pokazuju da dojenje pre i tokom vakcinacije pomaže u smanjenu bola kod većine beba do jedne godine. Do 2016. godine rađeno je 10 studija sa ukupno 1066 novorođenčadi. Sve studije su ispitivale da li dojenje smanjuje bol tokom vakcinacije. Rezultati pokazuju da je dojenje smanjilo plač kod beba koje su se vakcinisale. U proseku su dojene bebe plakale 38 sekundi manje od beba koje nisu dojene (5).
Dakle dojenje kada je to moguće i izvodljivo može se razmotriti kao pomoć da se uteši beba i smanji njen bol tokom vakcinacije ili vađenja krvi.

Mag. farm. Kristina Kovačević,
autor bloga Generacija Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

Kofein kao pomoćna terapija

Kofein je alkaloid, koji unosimo u organizam putem napitaka poput čaja, kafe i nekih bezalkoholnih i energetskih pića. Zdrave odrasle osobe bez zdravstvenih problema mogu dnevno konzumirati od 300 mg do 400 mg kofeina bez ikakvih negativnih posledica (1). Zapravo maksimalna doza kofeina zavisi od telesne težine osobe, a na sajtu Caffeine informera možete uz pomoć kalkulatora odrediti vašu sigurnu dozu kofeina.
On je stimulans koji može poboljšati budnost i smanjiti umor tokom kratkog perioda, ali on takođe može poremetiti san kod nekih ljudi, o čemu treba posebno povesti računa kod osoba koje inače pate od nesanice. Kofein, takođe ima potencijalnu ulogu u modulaciji bola svojim delovanjem na adenozinske receptore (2). Struktura kofeina je slična adenozinu i zato kofein konkuriše adenozinske receptore što uzrokuje njihovu inhibiciju. On, dakle može smanjiti osećaj bola kroz efekte na adenosinske receptore.

Upotreba kofeina kao adjuvanta dobro je dokumentovana u literaturi (3), pa je kofein prisutan u kombinaciji sa sa antidepresivima, paracetamolom i nesteroidnim protivupalnim lekovima. On se najčešće koristi u kombinovanim analgetičkim preparatima, a našem tržištu on se nalazi u kombinaciji sa paracetamolom.
Analiza 30 kliničkih studija u kojima je učestvovalo preko 10 000 pacijenta ukazuje upravo da dodavanje niskih doza kofeina standardnoj dozi uobičajenih analgetika povećava olakšanje bola, odnosno za dobijanje iste količine odgovora analgetika bez kofeina potrebna je doza koja je približno 40% veća od one sa kofeinom (3). Kao stanja u kojima dodavanje kofeina anageticima ima koristi navode se glavobolja, postoperativni stomatološki bol i bol nakon porođaja, odnosno bol uzrokovan epiziotomijom. U ovim studijama nije zabeležen nijedan ozbiljan neželjeni događaj i njihovi autori tvrde da dodavanje 100 mg kofeina ili više analgetiku može biti korisno.
Sa druge strane, kofein u kombinaciji sa morfijom rezultira složenijim ishodom. Istraživači u Južnoj Koreji sproveli su dvostruko slepo randomizovano, placebo-kontrolisano ispitivanje kako bi procenili efikasnost 200 mg kofeinske intravenske infuzije primenjene jednom dnevno tokom dva dana kao dodatak opioidima za lečenje bola kod pacijenata sa uznapredovalim karcinomom. Dodeljeno je 20 pacijenata kofeinskoj grupi i 21 grupi placebo grupi. Zaključak je da infuzija kofeina značajno smanjuje bol i pospanost, ali smanjenje nije dostiglo klinički značaj kod pacijenata sa uznapredovalim rakom koji su podvrgnuti opioidnoj terapiji (4).
Treba napomenuti da na osnovu trenutnih dokaza upotreba analgetika koji sadrže kofein može biti povezana sa povećanim rizikom od razvoja fizičke zavisnosti, glavobolje usled prekomerne primene analgetika i simptoma povlačenja nakon naglog prekida lečenja (5).
Kombinovane analgetike sa kofeinom treba koristiti samo privremeno i isključivo za lečenje akutnih stanja bola .

Mag. farm. Kristina Kovačević,
autor bloga Generacija Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

Tirotricin, ″nekonvencionalni″ antibiotik

Deceniju nakon što je Aleksander Fleming objavio svoje otkriće antibiotskog efekta penicilina 1929, Rene Dubos je otkrio tirotricin. Za one koji možda ne znaju, tirotricin predstavlja kompleks antibiotskih peptida koji se formiraju pod uticajem aerobnog Gram-pozitivnog bacila Bacilus brevis. Ovaj kompleks je mešavina koja se sastoji od 70 – 80 % tirocidina – baznih, cikličnih dekapeptida – i od 20 – 30 % gramicidina – neutralnih, linearnih pentadekapeptida. Tirotricin, dakle, sadrži dva različita polipeptida.

„Grubi“ polipeptid, nazvan tirocidin, je enzim – lizin koji razara ćelijski zid gram-pozitivnih i gram-negativnih bakterija. Nežni“ polipeptid, nazvan gramicidin, je bakteriostatski agens, koji selektivno inhibira rast gram-pozitivnih bakterija.

Što se tiče delotvornosti, tirotricin poseduje širok spektar dejstva, prvenstveno pokrivajući gram-pozitivne bakterije, kao i različite oblike gljivica, kao što je Candida albicans. Naime tirocidin dovodi do oslobađanja supstanci koje sadrže azot i fosfate iz unutrašnjosti bakterijskih ćelija. Ove supstance slično katjonskim detedžentima, razaraju osmotsku barijeru membrane bakterijske ćelije. Tako da usled direktnog napada na bakterijski ćelijski zid, ovaj efekat nije ograničen samo na ćelije koje su u fazi rasta ili deobe, čime se objašnjava njegovo baktericidno delovanje. Sa druge strane gramicidini stvaraju katjonske kanale u membrani bakterijske ćelije što, najvećim delom, usled gubitka kalijuma, dovodi do promena u koncentraciji katjona unutar ćelije, i konačno do citolize. Takođe onih 20-30% tirotricina, odnosno gramicidne komponente dovode do prekida fosforilacije respiratornog lanca.

Upravo usled ovako posebnog mehanizma delovanja, kod tirotricina nije primećena unakrsna rezistencija tokom više od 60 godina terapijske upotrebe ovog kompleksa. Ova informacija dobija još veći značaj uzmemo li u obzir da danas, mnoge patogene bakterije pokazuju otpornost na širok spektar dostupnih antibiotika. Dakle, kako tirotricin spada u grupu antimikrobnih peptida (AMP), on se razlikuje od „konvencionalnih“ antibiotika u mnogo atributa, pa tako za razliku od drugih lokalnih antibiotika kao što je, primera radi, fusidinska kiselina, ima nizak rizik za razvoj rezistencije.

Naravno nije sve tako idelano. Ipak, kako je tirotricin i citolitik i hemolitik, on pokazuje sistemsku toksičnost, pa je njegova upotreba ograničena na lokalnu primenu. Tako da, na tržištu postoje određene formulacije koje su bezbedne za upotrebu, poput pastila za grlo, kapi za uši ili gelova za kožu, u kojima on ispoljava samo lokalno delovanje. Naime, zbog slabe rastvorljivosti i njegove relativno visoke molekulske težine ovaj antibiotik, kada se primeni lokalno, nema merljive resorpcije, ni kroz oštećenu kožu, ni kroz sluzokožu. Osim toga, kao što sam napomenula na početku, tirotricin je peptid koji se shodno tome u potpunosti razlaže pod uticajem želudačnog soka, pa se prema tome ne očekuju farmakološki značajne koncentracije u serumu. Iako je primena na mukozi generalno bezbedna, nazalna primena treba da se izostavi, jer može dovesti do oštećenja čula miris. Primenjen lokalno, u vidu pastila za grlo ili kremova i praškova za kožu on nam pruža sva ona sjajna dejstva ovog antibiotika, pri čemu uspevamo da zaobiđemo njegovu toksičnost nakon sistemske primene.

Dosadašnja ispitivanja pokazuju da upravo zbog aktivnosti ovog antibiotika protiv bakterija, gljivica, pa čak i virusa, njegova  lokalna primena ne mora nužno biti ograničena na male, površne, inficirane rane ili na terapiju zapaljenja u području usne duplje i ždrela. Naučnici i dalje rade ispitivanja njegove efikasnosti u terapiji npr. hroničnih, velikih površinskih rana, kod pacijenata sa aknama ili ogrebotina kod pacijenata sa atopijskim dermatitisom. Kakva su vaša iskustva sa primenom ovog, ne tako običnog antibiotika?

Mag. farm. Kristina Kovačević,

autor bloga Generacija Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

Acetilsalicilna kiselina-antiagregacioni lek

Opšte je poznato da je acetilsalicilna kiselina lek koji pripada grupi nesteroidnih antiiflamatornih lekova i da ona ima analgetsko (smanjuje bol), antipiretsko (smanjuje povišenu telesnu temperaturu), protivupalno i antiagregaciono dejstvo. Naime acetilsalicilna kiselina nepovratno inhibira ciklooksigenazu COX-1, čime se u trombocitima blokira sinteza tromboksana A2, odnosno čime se ostvaruje antiagregaciono dejstvo. Ovaj efekat na ciklooksigenazu u trombocitima traje koliko i životni vek trombocita, odnosno 7 do 10 dana. Zanimljiv je i podatak da je između 5 i 20% pacijenata rezistentno na antiagregaciono dejstvo ovog leka.

Dakle kod onih 95%, odnosno 80% pacijenata koji nisu rezistentni da bi se postiglo ovo dejstvo acetilsalicilna kiselina se koristi u dozama od 50 do 325mg. Pri čemu je uobičajna doza prilikom dugotrajne upotrebe od 75 do 100mg. Za postizanje pune terapijske inhibicije trombocita sa ovim dozama potrebno je nekoliko dana. Tako da ukoliko je potrebna brza i kompletna inhibicija agregacije trombocita lekar će propisati doze od 150 do 325mg da se sažvaću ili razmute u vodi. Dakle primenu ovih većih doza acetilsalicilene kiseline može preporučiti isključivo lekar, na recept.

Što se tiče načina primene ove lekove bi trebalo uzimati uz obrok, sa dosta tečnosti odnosno vode. Upravo ovakvo uzimanje može smanjiti pojavu najčešćeg neželjenog efekta ovog leka, a to su gastrointestinalne smetnje odnosno dispepsija i mučnina. U 70% pacijenata može se javiti manji, asimptomatski gubitak krv, dok se kod manjeg broja pacijenata mogu javiti i veća krvarenja. Interesantno je to da acetilsalicilna kiselina čak i u kardiološkim dozama može izazvati krvarenje u gastrointestinalnom traktu. Ono što vam je verovatno pozato da se većina današnjih lekova koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu u kardiološkim dozama reklamiraju sa prednošću posedovanja gastrorezistentnih tableta. To znači da je ova tableta obložena filmom koji sprečava da se ona rastvori u želucu. Zahvaljujući tom acido rezistentnom filmu kod gastrorezistentnih tableta aktivna supstanca se ne oslobađa u želucu, već u alkalnom okruženju creva. Stoga je resorpcija acetilsalicilne kiseline odložena na 3 do 6 sati posle uzimanja gastrorezistentnih tableta u poređenju sa običnim tabletama. Međutim ovo nikako ne znači da vas takve tablete mogu zaštiti od pojave gastrointestinalnog krvarenja koje može izazvati acetilsalicilna kiselina, jer je krvarenje posledica blokade COX-1 enzima, a ne njegovog direktnog dejstva na želudačnu sluznicu.
Prilikom primene ovog leka naravno potrebo je posebno biti obazriv kada su u pitanju osobe sa astmom, gihtom i nekontrolisanom hipertenzijom. Sa druge strane kod osoba sa aktivnim peptičkim ulkusom, hemofilijom, ozbiljnim oboljenjima bubrega, jetre i srca, trudnica u poslednjem trimestru trudnoće i dece mlađe od 16 godina ne bi trebalo koristiti ovaj lek.
Što se tiče priče o merama opreza prilikom primene ovog leka, kao i o interakcijama u koje stupa sa drugim lekovima, ona zahteva posebnu pažnju o čemu će biti reči u nekom od narednih tekstova.

mr. ph. Kristina Kovačević,

autor bloga Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.


Najčešće greške koje pravite prilikom lečenja prehlade ili gripa

Kada pričamo o terapiji prehlade i gripa, jako je bitno da shvatimo da se tu ustvari leče simptomi, odnsono ne suzbijamo viruse koji su pravi uzročnici problema. U ovom simptomatskom lečenju preporučena terapija sastoji se od odmaranja, unosa dosta tečnosti i uzimanja lekova koji ublažavaju simptome. Međutim ono što često viđam u apoteci jeste da se pacijenti uglavnom neadekvatno pridržavaju preporučene terapije ili se neadekvatno samoleče što dovodi samo do izostanka terapijskog učinka i samim tim prolongiranja simptoma gripa i prehlade. Kako vam se ovo ne bi dešavalo, danas vam pišem ono što često pričam svojim pacijentima, a tiče se pravilne primene lekova za ublažavanje simptoma prehlade i gripa.

Sick woman  lying in bed with high fever. Cold, flu, fever and m

♦Prvi izbor u lečenju prehlade ili gripa čine svakako lekovi za snižavanje temperature i protiv bolova, kao što su paracetamol, ibuprofen, acetilsalicilna kiselina ili kombinovani preparati u obliku praška ili tableta. Što se tiče kombinovanih preparata u vidu tableta ili praškova koji se pripremaju u obliku toplog napitka, može se reći da su oni u praksi vrlo popularni. Razlog tome je što ovi preparati obično sadrže kombinaciju aktivnih sastojaka koje istovremeno deluju protiv svih simptoma prehlade i gripa. Za snižavanje temperature i eliminisanje bola obično sadrže paracetamol, ibuprofen ili acetilsalicilnu kiselinu, za eliminisanje začepljenosti nosa i napetost u sinusima tu su dekongestivi, kao što su pseudoefedrin i fenilefrin, dok su za zaustavljanje curenja nosa i kijanje (antihistaminici) kao što su feniramin,hlorfenamin. Što se tiče grešaka koje pacijenti najčešće prave kada su ovi preparati u pitanju, tiče se istovremene primene ovih preparata i primene kapi i sprejeva za nos. Naime kako ovi kombinovani preparati već u svom sastavu imaju dekongestive, istovremena primena kapi i sprejeva koji sadrže simpatomimetičke dekongestive, poput efedrina, nafazolina, oksimetazolina, tetrizolina, ksilometazolina, tramazolina i dr. je kontraidikovana. Prosto rečeno običaj pacijenta da pri prvim simptomima prehlade posežu za kapima za nos, ukoliko već piju neki od kombinovanih praškova za prehladu koji u sebi sadrži dekongestiv ne da nema nikakvog smisla, već može da dovede još i do potenciranja neželjenih efekata dekongestiva kao što su nervoza, razdražljivost, uznemirenost, nemir, glavobolja, vrtoglavica, insomnija, povećanje krvnog pritiska, mučnina, povraćanje, midrijaza, akutni glaukom zatvorenog ugla (uglavnom kod pacijenata sa već postojećim glaukomom zatvorenog ugla), tahikardija, palpitacije, alergijske reakcije (osip, urtikarija, alergijski dermatitis) itd. Zato ukoliko koristite kombinovane preparate u obliku tableta ili toplih napitaka za terapiju prehlade jedine kapi i sprej koje možete primeniti su na bazi morske vode.

♦Za ublažavanje bola u grlu najčešće se pored ispranja čajom od žalfije preporučuju pastile i oriblete. Ono što ove farmaceutske oblike čini lekovitim jesu antiseptici koje sadrže, uz dodatak mentola, etarskih ulja eukaliptusa, timijana, koji potpomažu njihovo delovanje. Primenjuju se vrlo jednostavno tako što se lagano otapaju u ustima, što omogućava dugotrajnije delovanje lekovitih komponenti na upaljenu sluznicu. Međutim neretko se dešava, da se pacijenti posle dan ili dva vraćaju u apoteku sa žalbom da im pastile ili oriblete ne deluju. Ono što sam primetila jeste da je najčešći razlog za izostanak efekta, neadekvatna primena. Naime većina ljudi nakon posisane kako kažu „bombonice“ sklona je da popije čaj, limunadu, kafu ili prethodno spominjani topli napitak i time samo spere lek iz pastile ne dozvoleći mu da adekvatno deluje. Dakle kako se pravilno koriste pastile? Prvo i osnovno je da pročitate uputsvo za upotrebu. Većina pastila se koristi na svaka 2 sata, sa izuzetkom nekih koje se primenjuju svega 3 puta na dan. Drugo, vrlo je važno da nakon svake posisane pastile ne pijete i ne jedete ništa bar 15 do 20 minuta, kako bi dozvolili pastili da deluje. Kada se tako pridržavate upotrebe, efekat je zagarantovan.

♦Kašalj, takođe čest simptom prehlade i gripa, može se uspešno ublažiti raznim čajevima, sirupima i lekovima. Verujem da vam je svima već poznato da se kod suvog neproduktivnog kašlja koristi beli slez i islandski lišaj kada su biljni preparati u pitanju, odnosno butamirat ili folkodin kada su lekovi u pitanju. Bitno je napomenuti da preparati koji sadrže koren belog sleza mogu da umanje apsorpciju istovremeno primenjenog leka, pa ih treba uzimati sat pre ili dva sata posle njihove primene. Ukoliko vas sa druge strane muči produktivni kašalj (vlažni kašalj sa iskašljavanjem), mislim da već znate da će vam biti preporučeno da koriste preparate na bazi jagorčevine, bokvice, bršljena i timijana ili lekove koji olakšavaju iskašljavanje, kao što su acetilcistein, ambroksol, karbocistein. Što se tiče sirupa i lekova koji se koriste u terapiji produktivnog kašlja važno je da se oni uvek uzimaju posle obroka, kako bi se smanjila potencijalna mogućnost nadraženja sluznice želuca. Ove lekove ne bi trebalo koristiti ukoliko bolujete od aktivnog čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu (želudačni ili duodenalni ulkus). Takođe od velike je važnosti da se tokom terapije unosi što više tečnosti, kako se ne bi desilo da razgrađeni sekret niste u mogućnosti da izbacite čime se prolongira njegovo zadržavanje u organizmu.

♦Zapušen nos koji je čest simptom prehlade, može se vrlo lako tretirati raznim kapima i  sprejevima za nos. U tim situacijama pacijenti će najčešće tražiti kapi i sprejeve koje u sebi imaju neki od raznih dekongestiva, kao što su nafazolin, oksimetazolin, tetrizolin, ksilometazolin i tramazolin koje imamo na tržištu. Međutim ono što se često zanemaruje da se kapi koje u sebi imaju pomenute dekongestive mogu primenjivati svega pet dana. Naime produžena primena dekongestiva može da dovede do rhinitis medicamentosa („rebound“ kongestija nosne sluznice) što se može manifestovati hroničnim oticanjem nosne sluzokože, prolaznim osećajem paljenja, packanja, kijanjem povećanim curenjem nosa i/ili sušenjem sluzokože. I eto vas opet na početku.

Za kraj bih još dodala da pacijenti često ne razumeju da je većini ovih danas pomenutih lekova za puno dejstvo potrebno bar pola sata. Problem je u tome što su bolesni ljudi obično nestpljivi, pa misle da će više lekova doneti brže olakšanje. Međutim ono što se stvarno može desiti je da velikom dozom različitih lekova izazovete nastajanje novih simptoma ili pogoršanje starih, poput letargije i umora. Zbog svega navedenog molim vas da savete vezane za pravilnu upotrebu lekova za prehladu i grip nikako ne shvatate olako.

mr. ph. Kristina Kovačević,
autor bloga Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

 

 

 

 

 

 

Oprezno sa lekovima protiv bolova

Prošle nedelje sam započela temu o nesteroidnim antiinflamatornim lekovima-NSAIL i obećala vam priču o neželjenim efektima koji se javljaju pri terapijskim dozama ovih lekova. Kako sam neko ko se drži obećanja, hajde da počnemo.

Dakle najčešća neželejena dejstva ovih lekova su gastrointestinalna neželjena dejstva, odnosno dispepsija (loše varnenje), dijareja, mučnina, povraćanje, bol u predelu stomaka, želudačni čirevi i ozbiljna krvarenja iz želuca. Pojava ovih komplikacija zavisi od leka, dužine primene i samog pacijenta. Bitno je napomenuti da način administracije leka ne utiče na učestalost pojave ovih neželejnih efekata. To znači da je nebitno da li lek unosite oralno ili npr. analno u vidu čepića neželjeno dejstvo će se sa istom verovatnoćom pojaviti.
Krvarenja uzrokovana ovim lekovima najčešće su bezbolna i mogu da nastanu iznenada u bilo koje vreme sa ili bez upozoravajućih simptoma i kod pacijenata koji ranije nisu imali slične simptome. Što znači da se ova krvarenja mogu javiti kako kod pacijenata koji su prethodno godinama uzimali ove lekove, tako i kod onih pacijenata koji su uzeli svega par doza ovih lekova. Zato je jako bitno da prijavite vašem lekaru ili farmaceutu bilo koji neuobičajeni abdominalni simptom (naročito gastrointestinalno krvarenje).
Interesantno je to da acetilsalicilna kiselina (Aspirin, Midol, Andol..) čak i u kardiološkim dozama može izazvati krvarenje u gastrointestinalnom traktu. Ono što vam je verovatno pozato da se većina današnjih lekova koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu u kardiološkim dozama reklamiraju sa prednošću posedovanja gastrorezistentnih tableta. To znači da je ova tableta obložena filmom koji sprečava da se ona rastvori u želucu. Zahvaljujući tom acido rezistentnom filmu kod gastrorezistentnih tableta aktivna supstanca se ne oslobađa u želucu, već u alkalnom okruženju creva. Stoga je resorpcija acetilsalicilne kiseline odložena na 3 do 6 sati posle uzimanja gastrorezistentnih tableta u poređenju sa običnim tabletama. Međutim ovo nikako ne znači da vas takve tablete mogu zaštiti od pojave gastrointestinalnog krvarenja koje može izazvati acetilsalicilna kiselina, jer je krvarenje posledica blokade COX-1 enzima, a ne njegovog direktnog dejstva na želudačnu sluznicu.
Činjenica je da bezbednost primene različitih NSAIL drastrično varira među pripadnicima ove grupe kada su gastrointestinalna neželjena dejstva u pitanju što je i potvrađeno kroz SOS projekat (The – Safety Of non-Steroidal anti-inflammatory drugs – project). Tako da skala ovih lekova idući od onih sa najnižim rizikom ka onima sa najvišim rizikom izgleda ovako: aceklofenak, ibuprofen, diklofenak, meloksikam, nimesulid, ketoprofen, naproksen, ketorolak..
Međutim osim samog leka kao što sam već ranije spomenula na pojavu gastrointestinalnih neželjenih efekata utiče i primena većih doza leka, dužina primene leka, starije životno doba, primena oralnih antikoagulanasa, kortikosteroida, antineoplastičnih lekova.. Zato se kod osoba sa rizikom od pojave čira na želucu ili tankom crevu preporučuje primena inhibitora protonske pumpe kao što su: lansoprazol, pantoprazol, rabeprazol..

nsail

Druga grupa neželjenih dejstava koja se javlja kod primene ovih lekova su kardiovaskularna neželjena dejstva, odnosno hipertenzija, srčana slabost i infarkt srca i mozga. Za početak bitno je istaći da se ne može sa potpunom sigurnošću tvrditi da bilo koji NSAIL ima povoljniji bezbednosni profil. Međutim rizik za pojavu infarkta srca i mozga se povećava primenom većih doza ovih lekova, duže vreme i on je naročito izražen kod pacijenata koji inače imaju anginu pektoris, prethodni infarkt miokarda ili povišeni krvni pritisak.
Što se tiče srčane slabosti koju mogu izazvati ovi lekovi, bitno je navesti da je incidenca za njenu pojavu veća ukoliko se koriste zajedno sa diureticima (lekovi koji pomažu da se telo oslobodi viška tečnosti), kod starijih pacijenata, kod primene NSAIL sa dužim poluvremenom eliminacije, kod primene većih doza NSAIL, kao i ukoliko pacijent već ima neko oboljenje srca. Tako da se svi NSAIL ne smeju primenjivati kod teške srčane slabosti.
Kod dugotrajne primene i primene velikih doza NSAIL rizik od povišenog krvog pritiska je povećan, što je posledica njihovog delovanja na bubrege odnosno zadržavanja natrijuma i vode. Interesantno je to da su osobe koje imaju povišeni krvni pritisak sklonije njegovom povećanju prilikom primene ovih lekova u odnosu na one koje imaju normalne vrednosti krvnog pritiska. Takođe NSAIL značajno više povećavaju krvni pritisak kod osoba koje su na terapiji antihipertenzivima, nego kod nelečenih osoba sa povišenim krvnim pritiskom. Zbog toga se kod osoba na terapiji antihipertenzivima savetuje da kod bolova primenjuju paracetamol, jer on ne utiče na krvni pritisak.

Ovi lekovi takođe mogu izazvati neželjena dejstava na nivou bubrega kod pacijenata starije životne dobi i onih sa srčanom isuficijencijom, kao i kod onih sa hroničnim oboljenjem bubrega. Rizik za pojavu ovih neželjenih efekata je pojednak za sve NSAIL, sa tim da se on povećava kod primene većih doza i kod lekova sa dužim poluvremenom eliminacije.

Za kraj treba još spomenuti i njihov neželjeni efekat na jetru koji nije tako čest. Ovi neželjeni efekti NSAIL se manifestuju povećanjem transaminaza, kao što je slučaj kod primene dikolfenaka, a može se pojaviti i hepatitis. Ovde bih izdvojila nimesulid (Nimulid, Nimulid MD) koji je zbog povećane učestalosti akutne isuficijencije jetre nakon hronične primene većih doza puvučen iz upotrebe u nekim zemljama, dok je kod nas njegova primena ograničena samo terapiju akutnog bola i primarnu dismenoreju u trajanju do maksimalnih 15 dana.

Sve ovo prethodno izneto ima za cilj da vas opomene da nesteroidni antiinflamatorni lekovi nisu bezazleni. Time što imate mogućnost da kupite ove lekove bez recepta, nikako ne znači da treba da izađete iz apoteke bez saveta farmaceuta.

 

mr. ph. Kristina Kovačević,
autor bloga Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

Najefikasniji lek za otklanjanje bola

Današnju priču posvećujem najčešćim greškama koje pravimo prilikom odabira nesteroidnih antiinflamatornih lekova-NSAIL na osnovu njihove efikasnosti . Lekovi kao što su aceklofenak, ibuprofen, diklofenak, meloksikam, nimesulid, ketoprofen, naproksen, ketorolak odnosno NSAIL spadaju u grupu najviše korišćenih lekove širom sveta. Njih lekari često propisuju kada pacijenti imaju tegobe mišićno-skeletnog porekla, ali takođe se još češće koriste u samolečenju bolova manjeg intenziteta kao i kod povišene temperature. Danas je na tržištu zaista prisutno puno različitih NSAIL-a, zbog toga se marketinški timovi koji rade za farmaceutske kuće sve više trude kako bi pacijenti odabrali baš njihov lek. Pored zvaničnog marketinga putem raznih medija, tu je i onaj marketing iz komšiluka. Tako da ne retko možete čuti u nefomalnom razgovoru: „Probaj ovaj lek meni je bol od njega nestao, kao rukom odnešen“ ili „Uzmi diklofenak. Jači ti je od tog brufena“. Nakon svega toga pacijent ostaje zbunjen i ne zna kome i koliko da veruje. Ukoliko se i vi tako osećate, onda je ovaj tekst upravo namenjen vama.

Vrlo je bitno znati da nijedan od NSAIL ne može se smatrati idealnim lekom. Praktično svi trenutno raspoloživi NSAIL mogu imati značajne neželjene efekte što je posebno izraženo kod starih osoba. Međutim kako je današnja tema efikasnost ovih lekova, daću sebi za slobodu da ovoga puta pričamo samo o tome, izuzimajući neželjene efekte ovih lekova, jer smatram da oni zahtevaju poseban članak. Tako da o neželjenim efektima ovih lekova, nekom drugom prilikom.

NSAIDs

Prvo i osnovno je da znamo da između pojedinih NSAIL, uključujući i neselektivne i COX -2 selektivne (koksibi), nema značajnih razlika u efikasnosti. Međutim ono što postoji jesu značajne interindividualne varijacije u odgovoru. To znači da svaki pacijent ima „svoj analgetik“ koji mu najefikasnije ublažava bol. Baš zbog toga se pri izboru NSAIL farmaceut i lekar trebaju rukovodi time šta je prethodno pacijent uzimao i da li mu je taj lek ublažavao bol. Sa druge strane ukoliko pacijent pre toga nije koristio ništa od lekova za ublažavanje bola, onda bi trebalo izbor vršiti po principu pokušaj-greška. Dakle nikako nemojte slušati ono: „Probaj ovaj lek meni je bol od njega nestao, kao rukom odnešen“. To što je nekom pomoglo ne znači da će nužno pomoći i vama, a da ne govorim o tome da možda baš vi ne možete koristiti taj lek jer npr. imate problema sa radom jetre, za razliku od osobe koja vam ga preporučuje. Zato izbor analgetika isključivo prepostite vašem lekaru ili farmaceutu.

Drugo vrlo važno pravilo tiče se pravilnog doziranja. Naime ovi analgetici se mogu uzimati po potrebi, odnosno onda kada se bol javi. Međutim kod kontinuiranog bola (npr kod hroničnih reumatskih bolesti) redovna primena (po satnici) mnogo je delotvornija. U principu kod ohroničnih bolova ovi lekovi su mnogo efikasniji u prevenciji nego u otklanjanju već postojećeg bola. Baš zbog toga ćete od lekara ili farmaceuta čuti da ukoliko vam se bol javlja ujutru, tablete uzemete po mogućnosti u ranim večernjim satima dosta pre odlaska na spavanje.

Kako bi uvideli da li je neki lek za smanjenje bola za vas efikasan bitno je da raspolažete i sledećim informacijama. Dakle bol počinje da popušta ubrzo posle primene prve doze, ali puni analgetički efekat postiže se posle jedne do dve nedelje. Sa druge strane za postizanje punog antiinflamatornog (protivupalnog) dejstva NSAIL potrebno je da prođe tri nedelje terapije. Zato je jako važno da omogućite leku da pokaže svoj pun efekat, pre nego što kažete lekaru ili farmaceutu da vam preporuči neki drugi lek za hronični bol.

Ono što takođe pacijente često buni jeste miligramaža pojedinih lekovitih supstanci. Pa tako možete čuti prethodno pomenutu rečenicu:“Uzmi diklofenak. Jači ti je od tog brufena“. Međutim kako u medicini 2+2 često nije 4, pa tako ni u faramcijji ako nešto od 100mg ima isti efekat kao nešto od 400mg ne znači da je nužno i jače. Generalno, svi NSAIL, uključujući i COX-2 selektivne, su u ekvipotentnim dozama i imaju usporedljive kliničke efikasnosti. To znači da se svi ovi lekovi nalaze u različitim dozama, ali da imaju jednak potencijal da proizvedu farmakodinamski odgovor istog intenziteta.

Sledeća česta zabluda je da su ampulirani oblici ovih analgetika jači od tabletiranog oblika istog leka. Zbog toga se ne retko dešava, da pacijenti traže da kupe ampule nekog analgetika kako bi se bolje izborili sa bolom. Pri tom oni te ampule onda ne unose kako je propisano, odnosno intravenozno ili intramuskulatorno, već ih piju, što nikako nije dobro. Dakle nema ubedljivih dokaza da je parenteralna primena efikasnija od oralne primene jednakih doza NSAIL. Zato osim ako lekar nije naveo da trebate da primite injekcije, uvek uzimajte oralni oblik nekog leka i nikako nemojte piti ampule.

Na kraju možemo samo zaključiti da glavne razlike između neopioidnih analgetika nisu u efikasnosti, već u bezbednosti primene. Zbog toga je vrlo bitno da pri izboru analgetika prvenstveno se vodi računa o neželjenim dejstvima koja se javljaju pri terapijskim dozama, stanju pacijenta i pratećim oboljenjima, kao i interakcijama sa drugim lekovima. O svemu ovome u narednom postu.

mr. ph. Kristina Kovačević,
autor bloga Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.