Dojenje i lekovi

Majčino mleko je idealna hrana za novorođenčad i decu. Ova tako posebna hrana pruža bebama sve hranljive sastojke koji su im potrebni za zdrav i pravilan razvoj. Pritom sastav majčinog mleka se menja, odnosno prilagođava promenljivim potrebama bebe, tako da u svakom momentu zadovoljava njene potrebe. Takođe dojenje ima dugoročnu korist za bebu koja traje i u odrasloj životnoj dobi (1). Jednostavnije rečeno to je savršeno dizajnirana hrana za bebu, pri čemu je uvek dostupna i pristupačna što bebi garantuje adekvatnu hranu u svakom trenutku.
Ovaj uvod je samo mali deo velike liste razloga zašto bi svi zdravstveni radnici trebali biti podrška majkama da doje svoju decu.


Neretko tokom perioda dojenja majke koriste lekove, a savete o bezbednosti njihove primene tokom dojenja vrlo često traže upravo od nas kao najdostupnijih zdravstvenih radnika. Ova pitanja zaista spadaju u nešto što zahteva trostruku proveru, pa u radu sa ovim pacijentkinjama mogu biti od koristi sledeći saveti.
Svakako prvo treba utvrditi koja je težina simptoma koji zahtevaju lek? Ovo je zaista važno pitanje. Ako nefarmakološke mere nisu isprobane, a simptomi su blagi do umereni, pre preporuke leka svakako bi prvo trebalo preporučiti da se primene nefarmakološke mere, ukoliko su one moguće.
Kada se utvrdi da je lek zaista neophodan, bitno je provereiti mogućnost njegove primene kod dojilja. Tu nam može pomoći i sažetak karakteristika o leku dostupan na Bazi lekova, a nešto opširnije informacije svakako možemo dobiti na LactMed.
Majke koje doje treba savetovati da izbegavaju samomedikaciju, a kada je lek zaista indikovan trebalo bi primeniti najmanju efektivnu dozu, u najkraćem mogućem vremenskom intervalu.
U cilju smanjenja rizika po dojeno dete može se pribeći i odabiru lekova sa lokalnim efektom. Po pravilu, očekuje se da će primena topikalnih preparata kod dojilja, poput krema, gelova, sprejeva za nos, predstavljati manji rizik za dojeno dete od lekova sa sistemskim efektom. Međutim, rizik za dojeno dete uvek se mora razmotriti u odnosu na toksičnost primenjenog leka, režim doziranja i veličinu površine na kojoj se lek primenjuje. O ovome svakako informacije možemo proveriti na LactMed-u.
Preporuke da se dete podoji neposredno pre primene leka, takođe može pomoći da se minimizira izlaganje bebe leku. Međutim, ovaj savet je nepraktičan za majke koje doje novorođenče na zahtev, jer u tom periodu bebe znaju sisati i u razmacima manjim od dva sata. Ipak ova tehnika se može primeniti kod lekova koji imaju kratko poluvreme eliminacije, i kod beba koje sisaju na duže vremenske intervale.
Ukoliko majka mora da primeni lek koji se nije bezbedan tokom dojenja savetuje se da ima kratkoročni prekid u dojenju, pri čemu je važno da nastavi da se izmaza kako količina mleka ne bi opala tokom washout perioda.
Koje biste vi jos dodali savete prilikom rada sa pacijentkinjama koje doje?

Mag. farm. Kristina Kovačević,
autor bloga Generacija Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

Dojenje vs paracetamol nakon vakcinacije

Paracetamol se kod dece preporučuje za ublažavanje bolova kod izbijanja zuba, zubobolje i bolova u grlu, kao i za snižavanje povišene telesne temperature koja često prati prehladu, grip i druge dečje infektivne bolesti (kao što su ovčije boginje, veliki kašalj, male boginje i zauške). Takođe se preporučuje primena nakon imunizacije u cilju smanjenja povišene telesne temperature (1).
Vrlo je bitno istaći da što se tiče poslednje indikacije upotreba paracetamola se preporučuje samo ukoliko se javi povišena telesna temperatura nakon primene vakcine. Naime, Advisory Committee on Immunization Practices (ACIP) ne preporučuje antipiretike pre ili u vreme vakcinacije, ali se mogu koristiti za lečenje povišene telesne temperature i lokalnih nelagodnosti nakon vakcinacije. Konkretno, opšte preporuke ACIP-a o upotrebi antipiretika tokom imunizacije glase: „Dokazi ne podržavaju upotrebu antipiretika pre ili u vreme vakcinacije. Međutim, oni se mogu koristiti za lečenje povišene telesne temperature i lokalnih nelagodnosti koje mogu nastati posle vakcinacije. Studije koje su rađene sa decom koja su prethodno imala febrilne napade nisu pokazali da su antipiretici efikasni u prevenciji febrilnih napada. “ (2)
Pored toga treba spomenuti i studiju iz Češke Republike objavljenu u Lancetu. U ovoj studiji je učestvovalo 459 novorođenčadi. Polovina novorođenčadi je primala tri profilaktičke doze paracetamola na svakih 6-8 sati u prva 24 sata, dok je druga grupa bila bez profilaktičke doze paracetamola nakon svake vakcinacije. Rezultati su pokazali da je temperatura iznad 39,5 ° C bila neuobičajena u obe grupe. Temperatura veća od 38 ° C bila je značajno niža u grupi koja je primala paracetamol (42% prema 66%) nakon primarne vakcinacije i niža u grupi koja je primala paracetamol (36% prema 58%) nakon buster doze. Iznenađujuće otkriće bilo je to da su srednje geometrijske vrednosti koncentracije antitela u grupi koja je primala paracetamol bile znatno niže nego u kontrolnoj grupi. Zaključak studije je da iako su se febrilne reakcije značajno smanjuju nakon primene paracetamola, profilaktička primena antipiretskih lekova tokom vakcinacije ne bi trebalo da se rutinski preporučuje, jer su odgovori antitela na nekoliko antigena vakcina smanjeni (3).

Sa druge strane studije sprovedene u pedijatrijskom vakcinacijskom centru u Napulju (4) pokazuju pozitivne efekte dojenja na febrilne reakcije nakon vakcinacije. U ovoj studiji je učesvovalo ukupno 460 novorođenčadi, a informacije o ishodu dobijene su za 450 (98%). Povišena telesna temperatura nakon vakcinacije prijavljena je kod 30 dece koja su bila isključivo dojena (25%), delimično dojena 48 (31%) i uopšte nisu dojena 94 (53%). Zaključak studije je da je dojenje povezano sa smanjenom učestalošću povišene telesne temperature nakon imunizacije.
Pored uticaja na smanjene učestalosti povišene telesne temperature nakon imunizacije rezultati studija pokazuju da dojenje pre i tokom vakcinacije pomaže u smanjenu bola kod većine beba do jedne godine. Do 2016. godine rađeno je 10 studija sa ukupno 1066 novorođenčadi. Sve studije su ispitivale da li dojenje smanjuje bol tokom vakcinacije. Rezultati pokazuju da je dojenje smanjilo plač kod beba koje su se vakcinisale. U proseku su dojene bebe plakale 38 sekundi manje od beba koje nisu dojene (5).
Dakle dojenje kada je to moguće i izvodljivo može se razmotriti kao pomoć da se uteši beba i smanji njen bol tokom vakcinacije ili vađenja krvi.

Mag. farm. Kristina Kovačević,
autor bloga Generacija Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.