Lekovi i sunce

U letnjem periodu sunce nam donosi bolje raspoloženje, više vitamina D, serotonina, ali i neke nepoželjne reakcije koje se mogu javiti u kombinaciji sa određenim lekovima. Reakcije o kojima pričam su fototoksične i fotoalergijske reakcije koje nastaju kao posledica interakcije leka i UV zračenja, a razlika između njih je sledeća:

⇒ Fototoksičnost je fotohemijska reakcija koja nije izazvana imunološkim mehanizmom, a nastaje kao posledica aktivacije leka UV zračenjem što dovodi do oštećenja kože koje izgleda poput jake opekotine od sunca. Obično se UV-A zračenje najčešće povezuje s fototoksičnošću, ali i UV-B zračenje može da doprinese i nastanku fototoksične reakcije. Do fototoksične reakcije dolazi prilično brzo, u roku od nekoliko minuta do nekoliko sati nakon izlaganja suncu, a područje kože koje je zahvaćeno uglavnom se podudara s područjem koje je bilo izloženo suncu. Reakcija se smiruje nakon što se lek eliminiše iz tela.

⇒ Fotoalergijske reakcije su ćelijski posredovani imuni odgovori na jedinjenje aktivirano svetlom. Njihov početak često je odložen od 24 do 72 sata nakon izlaganja leku i svetlosti. Ove reakcije podsećaju na alergijski kontaktni dermatitis, koji je ograničen na delove tela izložene suncu. Međutim, kod težih reakcija one se mogu proširiti i na pokrivene površine kože. Ova vrsta reakcije se javlja samo kod predisponiranih osoba i nezavisna je od doze primenjenog leka. Treba imati u vidu da postoji mogućnost za ukrštenu fotosenzibilizaciju između između imunološki srodnih lekova.

Napomenula bih da preko 250 lekova može izazvati fotoosjetljivost, ali sam ja za vas ovde izdvojila samo najčešće:

1. Antibiotici kao što su i nažalost najčešće korišćeni doksiciklin i sulfametoksazol/trimetoprim, poznatiji kao Bactrim, ali i ciprofloksacin, ofloksacin, odnosno fluorohinoloni.
2. Antiaritmici– amjodaron
3. Nestereoidni antiinflamatorni lekovi kao što su često korišćeni ibuprofen (Brufen), diklofenak, naproksen…
4. Lekovi za osteoporozu– alendronat
5.Antidepresivi – amitriptilin, doksepin, klomipramin, maprotilin, mianserin
6. Diuretici – furosemid, amilorid, hidrohlortiazid, indapamid
7. Antihipertenzivi – diltiazem, enalapril, kaptopril
8. Antipsihotici– flufenazin, hlorpromazin
9. Antihistaminici za lokalnu primenu– hlorpiramin i difenhidramin, dok kod dimetindena nema podataka o fotosenzitivnosti
10. Inhibitori protonske pumpe-pantoprazol, omeprazol…

Kao što možete videti spisak lekova je i šarolik i poduži, ali sa njim nisam imala nameru da vas zastrašim već samo da vam povećam svest o problemu. Dakle kada dodje leto i sunce jače sja, na vama je da preduzmete preventivne mere kako neki od lekova iz vaše terapije ne bi doveli do neželjenih fototoksičnih ili fotoalergijskih reakcija. Preventivne mere o kojima govorim podrazumevaju sledeće:
√ Izbjegavajte direktno izlaganje suncu i odlazak u solarijum. Posebno se klonite sunca između 10 i 17 sati kada je UV indeks zračenja najjači. Imajte na umu da sunce na kožu može delovati i u hladu, ispod suncobrana, u automobilu ili na terasi kafića.
√ Nosite duge rukave, od prirodnih tkanina kao što su pamuk ili lan (danas se mogu naći čak i tkanine koje imaju određenu UV zaštitu), sunčane naočare, šešir ili kačket.
√ Koristite kreme za sunčanje sa visokim zaštitnim faktorom od UV-A i UV-B zraka koju ćete da nanesete 30 do 45 minuta pre izlaganja suncu, ponovite nanošenje zaštitnih krema od sunca svaka dva sata, kao i po izlasku iz vode.
√ Ukoliko je moguće, uzimajte lek pred spavanje kako bi se aktivne supstance apsorbovale tokom noći.

Ukoliko vam se uprkos pridržavanju svim ovim pravilima jave fototoksične ili fotoalergijske reakcije najbolje je da stavite hladan oblog na to mesto i obavezno posetite lekara, jer vam je možda potrebna i promena terapije.

mr. ph. Kristina Bjelica,
autor bloga Generacija Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

Doksiciklin

Doksiciklin je lek koji se primenjuje u lečenju različitih infekcija izazvanih osetljivim gram-pozitivnim i gram-negativnim bakterijama i pojedinim drugim mikroorganizmima. Indikacije za doksiciklin su infekcije respiratornog i urinarnog trakta, seksualno prenosive bolesti poput infekcija izazvanih mikroorganizmom Chlamydia trachomatis. Pošto lek doksiciklin pripada grupi lekova koji se nazivaju tetraciklini, može se očekivati da će ovaj lek biti koristan u lečenju infekcija koje su osetljive na tetracikline kao što su infeksije oka. Primer tome je da se inkluzioni konjunktivitis se može lečiti samo doksiciklinom primenjenim oralno pojedinačno ili u kombinaciji sa topikalnim lekovima.

 

Uobičajena dnevna doza leka doksiciklina u lečenju akutnih infekcija kod odraslih je 200 mg prvog dana nakon čega sledi doza održavanja od 100 mg dnevno. Uobičajno pitanje koje se postavlja od strane pacijenata je da li se ta prva dnevna doza uzima odjednom ili podeljena u dve doze. Kao što znamo i jedan i drugi odgovor su tačni, tj ova prva dnevna doza se može uzeti kao pojedinačna doza ili podeljeno u dve doze i uzeta na 12 sati.

Doksiciklin je lek koji treba uzeti sa dosta tečnosti (najmanje 100 ml vode) u stojećem ili sedećem položaju, a pacijentu treba preporučiti da ostane u ovom položaju najmanje 30 minuta posle uzimanja doze leka. Takođe, jako je bitno da se doksiciklin kapsule ne uzimaju neposredno pre odlaska na spavanje, kako bi se smanjio rizik pojave ezofagealnih iritacija i ulceracija. U slučaju iritacije želuca, kapsule se mogu uzimati sa hranom, pošto studije pokazuju da istovremeno unošenje hrane ne utiče značajno na resorpciju doksiciklina. Vrlo je važno napomenuti da ukoliko se lek primenjuje u terapiji streptokokne infekcije, treba nastaviti njegovu primenu još 10 dana da bi se sprečio razvoj reumatske groznice ili glomerulonefritisa.

Sto se tiče interakcija bitno je napomenuti da antacidi koji sadrže aluminijum, kalcijum, magnezijum kao i drugi lekovi koji sadrže ove katjone; cink, soli gvožđa i preparati bizmuta smanjuju resorpciju doksiciklina, stoga bi doze ovih lekova treba maksimalno razdvojiti. Takodje kako bakteriostatski lekovi mogu interferirati sa baktericidnim dejstvom penicilina, treba izbegavati istovremenu primenu doksiciklina sa penicilinom.

Upotreba lekova iz grupe tetraciklina je kontraindikovana u toku razvoja zuba, kao što je period trudnoće, dojenja i kod dece uzrasta do 12. godina, jer može dovesti do trajne diskoloracije zuba (promena boje zuba u žućkasto- sivkasto-braon).

Fotosenzitivnost koja se manifestuje preteranim reakcijama u vidu opekotina od sunca opisana je kod pojedinaca koji su uzimali tetracikline, uključujući i doksiciklin. Pacijente koji dolaze u kontakt sa direktnom sunčevom ili ultravioletnom svetlošću treba upozoriti da se prilikom upotrebe tetraciklina mogu javiti ovakve reakcije, i da sa prvim znacima eritema na koži treba obustaviti terapiju. Osim fotosenzitivnosti, kao neželjena dejstva kod upotrebe doksiciklina mogu se javatiti ubrzanog rasta mikroorganizama, uključujući Candidu, pseudomembranozni kolitis,dijareja izazvana Clostridium difficile, artralgije, mijalgija, glavobolja,tinitus, benigne intrakranijalne hipertenzije, oštećenja ezofagusa, sistemski lupus eritematozus i porfirija.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.