Omeprazol, lek-lek interakcije

Omeprazol je jedan od najčešće korišćenih lekova za terapiju duodenalnog i gastričnog ulkusa. Pored toga što se vrlo često propisuje, pacijenti ga neretko uzimaju i bez adekvatnog nadzora. Taj nedostatak nadzora može dovesti do povećanog rizika za klinički značajne interakcije lekova(1).

*Digoksin*
Studije su pokazale da istovremena upotreba omeprazola (20 mg dnevno) i digoksina kod zdravih ispitanika povećava bioraspoloživost digoksina za 10%(2). Upravo zbog toga je potrebna povećana opreznost kada se omeprazol primenjuje u visokim dozama kod starijih pacijenata koji u svojoj trepiji imaju propisan digoksin. U tom slučaju je potrebno pojačati monitoring digoksina.

*Klopidogrel*
Rezultati studije sa zdravim ispitanicima su pokazali da postoji interakcija između klopidogrela (doza opterećenja 300 mg i doza održavanja 75 mg) i omeprazola (80 mg na dan), što dovodi do smanjenja izloženosti aktivnom metabolitu klopidogrela i smanjenoj maksimalnoj inhibiciji ADP-indukovane agregacije trombocita (3). Shodno rezulatatima studija kao mera opreza, savetuje se izbegavanje istovremene primene omeprazola i klopidogrela.

*Fenitoin*
Kako je omeprazol umereni inhibitor CYP2C19 (glavni enzim za metabolizam omeprazola), on stupa u interakcije sa aktivnim supstancama koje se takođe metabolišu preko CYP2C19 enzima. Kada se lekovi kao što su R-varfarin i drugi antagonisti vitamina K, cilostazol, diazepam i fenitoin koji se metabolišu preko CYP2C19 enzima primene istovremeno sa omeprazolom, njihov metabolizam može biti smanjen čime se povećava sistemska izloženost ovim lekovima. Sa tim u vezi preporučuje se monitoring koncentracija fenitoina u plazmi tokom prve dve nedelje nakon uvođenja omeprazola u terapiju.

*Oralni preparati gvožđa*
Omeprazol može smanjiti apsorpciju oralnih preparata gvožđu. To naravno možemo da pratimo tako što ćemo proveriti laboratoriju. Ukoliko zalihe gvožđa ne rastu, a hemoglobin se ne poboljšava, trebalo bi razmotriti potrebe za omeprazolom dok je pacijent na oralnoj trepiji preparatima gvožđa.

Mag. farm. Kristina Kovačević,
autor bloga Generacija Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.


Lekovi koji mogu izazvati depresiju

Depresija predstavlja poremećaj raspoloženja, koje karakteriše skup raznih vrsta simptoma i iziskuje ozbiljan farmakološki i psihoterapijski tretman. Specifičan uzrok depresivnog poremećaja nije poznat. Kao i većina psihijatrijskih poremećaja, depresija je multifaktorna i heterogena grupa poremećaja koju uzrokuju genetski faktori i faktori spoljne sredine. Ono što je interesantno je da postoje određeni lekovi koji mogu izazvati simptome depresije kao neželjeno dejstvo, čak i kod ljudi koji obično nisu skloni depresiji (1). U tekstu koji sledi, biće navedeni samo neki od lekova koji mogu izazvati simptome depresije. Međutim, ovo nije sveobuhvatan spisak.

Beta blokatori
Prvi izveštaji o depresiji uzrokovanoj beta blokatorima imali su za krivca propranolol, čija lipofilna struktura i prodiranje u centralni nervni sistem mogu objasniti razvoj depresije. U radu iz 1967. godine objavljenom u British Medical Journalu (2) opisan je slučaj u kom je učestvovalo 89 hipertenzivnih pacijenata lečenih propranololom zbog srčanih aritmija, pri čemu je zabeležen porast učestalosti depresije povezanih sa dozom i trajanjem terapije. Međutim, naknadne studije koje su procenjivale povezanost između upotrebe beta blokatora i depresije pokazale su mešovite rezultate, o čemu govori i pregled radova objavljeni od januara 1966. do decembra 1996 (3).


Kortikosteroidi
Najčešći prijavljeno neželjeno dejstvo kortikosteroida kada su u pitanju psihijatrijski poremećaji uključuje maniju i/ili depresiju. Koji pacijenti će imati psihijatrijske poremećaje izazvane upotrebom kortikosteroida ne može se predvideti. Dosadašnja istraživanja pokazuju da je doza najvažniji faktor rizika za razvoj ovih neželjenih efekata. Većina pacijenata će se, naime oporaviti u potpunosti smanjenjem doze kortikosteroida (4).

Inhibitori protonske pumpe- IPP
Većina dosadašnjih studija ukazuje na postojanje direktne povezanosti između pojave demencije i depresije s jedne strane i dugoročne upotrebe IPP s druge strane (5).

Hormonska kontracepcija
Studija u kojoj je učestvovalo preko milion danskih žena starijih od 14 godina, snažno ukazuje na to da postoji povećan rizik od depresije koji je povezan sa svim vrstama hormonske kontracepcije (6). U ovoj studiji su obuhvaćene žene od 15 do 34 godine starosti između 2000. i 2013. Svi oblici hormonske kontracepcije bili su povezani sa povećanim rizikom za razvoj depresije, pri čemu je veći rizik u vezi sa oblicima koji sadrže samo progesteron, uključujući intrauterini uložak- IUU. Rizik za razvoj depresije je bio veći kod tinejdžerki u dobi od 15 do 19 godina, a posebno kod neoralnih oblika kontrole rađanja kao što su prsten, flaster i IUU.

Mag. farm. Kristina Kovačević,
autor bloga Generacija Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

Uticaj inhibitora protonske pumpe na resorpciju vitamina B12, magnezijuma i kalcijuma

Inhibitori protonske pumpe (IPP) su lekovi koji ireverzibilno inhibiraju
H+K+-ATP-azu – protonsku pumpu u parijentalnim ćelijama želuca i na taj način inhibiraju i bazalno i stimulisano lučenje kiseline. IPP odnosno omeprazol, lansoprazol, pantoprazol, esomeprazol i rabeprazol se uzimaju 15-30 minuta pre jela (pre doručka).
Ovi lekovi prouzrokuju najbržu i najjaču supresiju lučenja hlorovodonične
kiseline želuca, tako da dovode do bržeg zaceljenja ulkusa u poređenju sa
antagonistima H2 receptora. Baš iz tih razloga oni se primenjuju kod lečenja ulkusa povezanog sa bakterijom Helicobacter pylori, gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB-a), dispepsije, Zollinger-Ellison-ovog sindroma, ulkusa koji su povezani sa terapijom lekovima iz grupe NSAIL…
Njihovi neželjeni efekati su veoma retki. Mogu se javiti abdominalni bol, muka, nadutost, konstipacija i dijareja. Pored toga mogu se javiti i osip, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima. No kao što možete videti u naslovu IPP utiču i na resorpciju vitamina B12, kalcijuma, gvožđa i magnezijuma. Naime ovi lekovi smanjujući lučenje želudačne kiseline, mogu smanjiti resorpciju vitamina B12 (cijanokobalamin) usled hipohlorhidrije ili ahlorhidrije. Na ovo posebno treba obratiti pažnju kod dugotrajne terapije ovim lekovima, kako bi se smanjila šansa za razvoj perniciozne anemije.

Tokom primene ovih lekova duže od tri meseca, a naručito kada se koriste
duže od godinu dana može se javiti hipomagnezijemija.
Zato je bitno tokom njihovog korišćenja obratiti pažnju na moguću pojavu
ozbiljnih znakova hipomagnezemije kao što su iscrpljenost, tetanija, delirijum, konvulzije, vrtoglavice i ventrikularna aritmija, koji u početku mogu biti prikriveni i lako ih je prevideti. Ukoliko se ovakvi simptomi jave, obavezno se javite vašem lekaru, kako bi vam evantualno preporučio adekvatnu terapiju za suplementaciju magnezijumom i prekid terapije inhibitorima protonske pumpe. Dalje, kada pričamo o ovom uticaju IPP na magnezijum, ne možemo a da ne spomenemo i pacijente kod kojih se očekuje produžena terapija ili koji uzimaju IPP sa digoksinom ili drugim lekovima koji mogu dovesti do hipomagnezemije (npr. diuretici), kod takvih pacijenata bi bila potrebna kontrola koncentracije magnezijuma pre započinjanja terapije sa IPP i naravno periodično za vreme terapije.

IPP posebno ako se koriste u velikim dozama i tokom dužeg perioda,
odnosno duže od godinu dana, mogu u manjoj meri povećati rizik od fraktura kuka, ručnog zgloba i kičme, posebno kod starijih pacijenata, odnosno kod pacijenata kod kojih postoje drugi faktori rizika. Naime studije su pokazale da inhibitori protonske pumpe mogu povećati ukupni rizik od fraktura za 10-40%. Zbog toga je bitno da se pacijenti sa rizikom od osteoporoze leče u skladu sa važećim smernicama uz naravno adekvatnu suplementaciju vitamina D i kalcijuma.

Takođe novije studije pokazuju da duža primena ovih lekova povećava rizik od nastanka pneumonije i infekcije prouzrokovane Clostridium
difficile
, ali o tome u nekom drugom tekstu.

mag. farm. Kristina Kovačević,
autor bloga Generacija Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

 

 

Eradikacija Helicobacter pylori

Peptički ulkus je čir na sluznici želuca i/ili duodenuma nastao usled destruktivnog dejstva želudačne kiseline i enzima. Uzroci za nastanak ulkusa želuca su H.pylori u 70-85% bolesnika, NSAIL 20-25%, a do 5% su ostali uzroci. Što se tiče ulkusa dvanestopalačnog creva tu statistika pokazuje još veći uticaj H.pylori 92-95%, NSAIL do 5% i ostali uzroci do 3%. Eradikcija H. pylori obično podrazumeva kombinaciju 2-3 antibiotika zajedno sa inhibitorima protonske pumpe u trajanju od 3 do 14 dana.
Pre nego što se upustimo u priču o različitim režimima terapije napomenula bih da na žalost za sada ne postoji režim lečenja koji garantuje ozdravljenje infekcije H. pilori kod 100% pacijenata.

Dakle prema modernim protokolima smatra se da terapija H.pylori mora biti trojna, dva antibiotika i antisekretorni lek (inhibitor protonske pumpe-IPP). Postoje trepijske šeme koje uključuju i bizmut subcitrat. Kao antisekretorni lek koristi se omeprazol, pantoprazol, lansoprazol, rabenprazol. Na osnovu meta analize pokazano da IPP nove generacije (rabeprazol i esomeprazol) u poređenju sa IPP prve generacije (omeprazol, lansoprazol i pantoprazol) povećavaju stope lečenja. Što se tiče antibiotika prednost se daje markrolidima (klaritromicin), a kao drugi antibiotik se preporučuje amoksicilin ili metronidazol. Uspešnost ovakve terapije u eradikaciji H.pylori, prema većini kontrolisanih studija je 70%. Kako se kao glavni razlog ovakvog rezultata uspešnosti terapije ističe se porast rezistencije H.pylori na klatritromicin. Ova trojana terapija ostaje preporučena opcija tretmana u regionima gde je poznato da je rezistencija H. pylori na klaritromicin manja od 15%
Dakle u tim slučajevima propisana šema eradikacije je:

  1. IPP 2 puta na dan, klaritromicin 2×500 mg i amoksicilin 2×1 g
  2. IPP 2 puta na dan, klaritromicin 2 x500 mg i metronidazol 2×400 mg (ili tinidazol 2×400 mg)…

U terapiji se može upotrebiti i drugi makrolid, kao što je azitromicin 1000mg tokom tri dana.

Closeup on young woman eating pill

Pored ove trojne terapije sve je veći broj zagovornika za sprovođenje tkzv . sekvencijalne i konkomitantne terapije.
Sekvencijalna terapija pokazuje uspeh terapije od 85 do 90%, a podrazumeva da pacijent pet dana uzima IPP sa amoksicilinom, a potom sledećih pet dana uzima IPP sa klaritromicinom i metronidazol (tinidazol).

Sa druge strene konkomitantna terapija pokazuje uspeh od 93% i preporučuje za područja sa visokom primarnom rezistencijom na klaritromicin. Dakle ova terapija podrazumeva istovremeno davanje IPP uz tri antibiotika ( amoksicilin, klaritromicin i metronidazol) tokom 7 do 10 dana.

Takođe postoji i hibridna terapija , odnosno sekvencijalno-konkomitantna terapija, čiji se uspeh terapije kreće i do 99% koja podrazumeva prvih 7 dana uzimanje IPP + amoksicilina (2×1 g), a potom narednih 7 dana IPP + amoksicilin (2x1g)+klaritromicin (2×500 mg) +metronidazol ( 2×400 mg).

Za kraj bih još spomenula terapiju zasnovanu na levofloksacinu, koja podrazumeva da pacijent istovremeno uzima IPP sa amoksiciklinom i levofloksacinom. Uspeh ove terapije kao prve linije oko 90%, a metaanalize su pokazale da je terapija zasnovana na levofloksacinu u drugoj liniji  je uspešnija od konkomitantne terapije.

Mag. farm. Kristina Kovačević,
autor bloga Generacija Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.