Terapija bola u mišićima i zglobovima kapsaicinom

Bol je subjektivan osećaj koji se vrlo teško može definisati, iako svi znamo šta se pod tim pojmom podrazumeva. Bol je taj koji nas može onesposobiti, pa je kontrola bola jedan od najznačajnijih prioriteta u terapiji svakog pojedinca.

Capsici fructus, odnosno plod ljute paprike jedan je od najbogatijih izvora vitamina C, karotenoida, organskih i mineralnih materija. No kako je moj fokus danas na primeni ovog povrća u terapiji bola neizbežno se nameće priča o jednom alkaloidu. Dakle današnji članak posvećen je najvažnijem faramakološki aktivnom sastojku ljute paprike, odnsono kapsaicinu.

capsaicinnecklace1c

Za početak da vidimo kako on deluje prilikom lokalne primene. Kapsaicin nanošen lokalno u vidu krema deluje na nervne završetke u koži, pri čemu izaziva osećaj toplote. Na mestu primene on dovodi do proširenja krvnih sudova kože, što dovodi do boljeg protoka krvi. On takođe deluje kao iritans odnosno draži kožu, a da pritom ne stvara plikove i ranice i ne oštećuje tkivo. Dakle da sumiramo, kapsicin dovodi do boljeg protoka krvi, pojačava crvenilo kože i osećaj toplote, a smanjuje osećaj bola.

Ekstrakti paprike ili rastvor kapsicina se primenjuje spolja, odnosno lokalno za ublažavanje bola u zglobovima i mišićima, ali i kod neuropatskog bola ili kod dijabetične neuropatije. Kapasicin se nanosi na bolne površine u obliku flastera, masti i krema, pri čemu se primenju 3 puta dnevno sa razmacima od najmanje osam sati između dve primene.

Kao i kod svih lekova i ovde su neophodne mere opreza.

√ Prvo i osnovno preparati koji u sebi sadrže kapsaicin ne smeju se nanositi na sluzokožu, kao ni na kožu koja je oštećena ili sa otvorenim ranama

√ Drugo treba izbegavati kontakt sa očima. Ljudima koje je poput i mene same zasvrbelo oko u toku obroka u kome su jeli ljutu papričicu jasna je važnost pridržavanja ovog pravila. Ukoliko kapsaicin ipak dospe u kontakt sa očima , odmah isprati oči hladnom vodom.

√ Oprati ruke sapunom i hladnom vodom odmah nakon upotrebe preparata na bazi kapsaicina. Ukoliko pak koristite preparate na bazi kapsaicina baš na rukama, dozvolite 30 minuta za lek da apsorbuje pre pranja ruku. Tokom tih pola sata, izbegavajte dodirivanje oštećene ili iritirane kože, kontaktnih sočiva, oka, nosa, usta ili drugih sluznica. Nakon tog perioda operite ruke vodom i sapunom.

Nemojte izlagati tretirano područje kože toploti ili direktnoj sunčevoj svetlosti, tokom primene preparata na bazi kapsaicina. Takođe, nemojte koristiti preparate na bazi kapsaicina bar sat vremena nakon kupanja, plivanja, korišćenja saune, sunčanja ili izlaganja toploti. Sunčeva svetlost ili toplota mogu doprineti pojavi svraba, plikova i ranica na mestu primene. Iz istih razloga izbegavajte upotrebu zavoja na mestu primene preparata na bazi kapsaicina.

Što se tiče ograničenja upotrebe ona se odnose na decu mlađu od 12 godina, odrasle alergične na kapsaicin, trudnice i dojilje, jer kod ovih grupacija bezbednost i efikasnost kapsaicina nije potvrđena.

Neželjena dejstva koja se mogu javiti prilikom lokalne primene kapsaicina su svrab, peckanje, crvenilo, otok i osetljivost na mestu aplikacije. Ukoliko vam se javi neko od navedenih neželjenih dejstava prekinite primenu preparata, a kožu operite sapunom i hladnom vodom.

Dakle kao zaključak se nameće, da pored izvarednog ukusa koji daje jelima, ljuta papričica nam nudi i lekoviti kapsaicin koji ukoliko se pravilno lokalno koristi može nas osloboditi upornog i dosadnog bola.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

Uklanjanje kurjeg oka

Kurje oko je vrsta žulja koji se najčešće javlja na nožnim prstima i na peti kao posledica nošenja ili suviše tesne ili suviše komotne obuće. Pored toga što izaziva uporan i neprijatan bol, kurje oko predstavlja i estetski problem posebno kod pripadnica lepšeg pola pri nošenju otvorene obuće.

Uzrok nastajanja ove vrste žulja je mehanički dugotrajni nadražaj, odnosno posledica pritiska ili trenja neadekvatne obuće. Kao posledica ovog mehaničkog nadražaja dolazi do jačeg pritiska rožastog odnosno površinskog sloja kože na njenje donje slojeve, usled čega ćelije ovih slojeva atrofišu i potpuno nestaju, pa rožasta masa direktno naleže na dublji sloj kože. Kako je taj dublji sloj kože bogat nervnim završecima i sitnim krvnim sudovima, svaki i najmanji pritisak na žulj izuzetno je bolan.

Kod ovakvog stanja ljudi su najčešće skloni samolečenju uz naravno savet farmaceuta o proizvodima za tu namenu i njihovoj primeni. Ovakav postupak je opravdan samo onda kada ne postoje koplikacije kao što je zapaljenje ili čak gnojenje ovog žulja što zahteva isključivo stručno lečenje, odnosno posetu lekaru. U vreme sve veće ekspanzije kozmetičkih salona, neki od ljudi sa ovakvim problemom opredeliće se za pedikir, no ukoliko mene pitate to je loš izbor, jer devojke koje rade u takvim salonima najčešće su veoma slabo upućene u medicinu i medicnsko-estetske probleme.

corn

Dakle sada kada smo svladali kako šta je to „kurje oko“ i kako nastaje vreme je da se pozabavimo pravilnom pristupu u lečenju. Naime pri lečenju je najvažnije svakako odstarniti uzrok stvaranja žulja, to jest odabarati odgovarajuću obuću, a tek zatim primeniti preparate za odstranjivanje ove rožaste mase.

Za uklanjanje kurjeg oka danas se najčešće primenjuju posebni flaster za njihovo lakše uklanjanje. Ovakvi flasteri trenutno uklanjaju pritisak i istovremeno pomažu u uklanjaju ovog žulja sa svojim delotvornim sastojcima poput salicilne, mlečne ili sirćetne kiseline. Kod nas na tržištu najčešće ima onih sa salicilnom kiselinom.

Primena ovih flastera je zaista vrlo jednostavna. Naime neophodno je da ih postavite tako da središte flastera na kojem se nalazi lekovita supstanca stavite tačno iznad kurjeg oka, pre čega ste to područje očistili i osušili. Tako postavljen flaster obično se ostavlja da deluje od 2 do 4 dana. Period u kome ćete držati jedan flaster zavisi od samog proizvoda, no na svakom je jasno navedeno. Ono na šta mi se pacijenti vrlo često žale jeste da se sam lekoviti flaster često odlepljuje pre predviđenog vremena. Moj savet vam je da ukoliko imate sličnih prolema na krajeve ovog lekovitog flastera postavite lepljivu flaster traku kako biste ga bolje pričvrstili.

Nakon propisanog perioda omekšano kurje oko možete ukloniti mehanički u mlakoj kupki u koju ste stavili so ili sapun. Dakle držite stopala u vodi oko 20-30 minuta i pritom vodite računa da je nivo vode takav da potopite cela stopala, tako da kurje oko bude uronjeno u nju. Posle datog vremena, izvadite noge iz kupke i nežno trljajte kamenom ili turpijom za pete preko mesta gde se kurje oko nalazi.

Ukoliko posle kupke niste u mogućnosti da otklonite u potpunosti kurje oko, postupak sa nošenjem flastera i kupkom možete ponoviti nekoliko puta sve dok se ono u potpunosti ne ukloni. Pritom vodite računa da se većina ovih flastera na bazi salicilne kiseline ne sme koristiti duže od dve nedelje. Vrlo je bitno da kožu koja je zdrava i nepromenjena u okolini žulja zaštitite nekom kremom za negu stopala.

Što se tiče ovih flastera njihova uloga je kao što možete i sami da zaključite da potpomognu u omkšavanju žulja, kako bi se on lakše uklonio. Nažalost kao i većina lekovitih sredstava i oni imaju svoja ograničenja, pa se tako flasteri na bazi salicilne kiseline ne smeju koristiti ukoliko ste dijabetičar,ako ste osetljivi na aspirin, trudnica, dojilja ili imate teški cirkulatorni poremećaj, izuzev po preporuci i odobrenju lekara. Takođe flasteri na bazi salicilne kiseline ne smeju se koristiti kod dece mlađe od 16 godina. Kod svih ovih pacijenata ovi žuljevi se uklanjaju prethodno opisanim postupkom mehaničkog uklanjanja u mlakoj kupki, naravno bez prethodne primene flastera.

mr. ph. Kristina Bjelica,
autor bloga Generacija Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

 

Da li mi je zaista potrebna suplementacija vitaminom K?

Pre par dana u jednom poznatom ženskom magazinu koji redovno čitam izasao je članak o „Vitaminu koji je neophodan svakoj ženi“. Uzmem da pročitam o čemu je reč, kad ono vitamin K. Tu shvatim da je opsesija sa manezijuma polako počela da prelazi vitamin K, čim se počeo spominjati i u ženskim časopisima.

Dakle šta je ustvari taj vitamin K? To je vitamin rastvorljiv u mastima, koji u prirodi postoji u dva oblika. Jedan se zove Filohinon, označava se sa K1 i nalazimo ga u biljkama, a drugi K2 naziva se još i Menahinon i njega sintetišu bakterije (E. coli i Bacillus fragilis) u našim crevima. Pored pomenutih vitamina K1 i K2 postoji još i sintetski oblik ovog vitamina koji se naziva Menadion ili ti vitamin K3.

Najbolji izvor vitamina K1 je zeleno lisnato povrće (španać, blitva, kelj, brokoli). Interesantno je znati pri izboru povrća da što je zelena boja povrća tamnija, to ono sadrži veću količinu vitamina K1. Osim povrća dobar izvor vitamina K1 su biljna ulja i jetra koja pored K1 sadrži i značajne količine K2. Menahinona tj K2 osim u jetri ima u kravjem mleku, fermentisanim mlečnim proizvodima kao i u sirevima. Smatra se da prosečna odrasla osoba na uravnoteženoj ishrani dnevno unese oko 300μg ovog vitamina, što je više nego dovoljno uzevši u obzir da je dnevna preporuka za odraslu osobu 1μg po kg telesne mase. Kako su ovi vitamini rastvorljivi u mastima, njihovo mesto skladišćenja biće u masnom tkivu i jetri. Uzevši u obzir dnevne potrebe, prosečan unos, sintezu u organizmu i mesto skladištenja dolazimo do zaključka da je suplementacija ovim vitaminom kod zdrave odrasle osobe u potpunosti neopravdana. Dakle kada smo zdravi moj savet vama je da sipate što više zeleniša u tanjir i dovoljan unos vitamina K je zagarantovan.

k lettuce letter on a white background

Iako je hipovitaminoza zbog nedostatka vitamina K je vrlo retka kod odraslih osoba, jer kako smo videli prisutan u različitim vrstama hrane, a sintetišu  ga u organizmu i neke crevne bakterije postoje neka stanja kada je ipak neophodno vršiti suplementaciju ovim vitaminom.

Pa kada su nam sve potrebne dodatne količine ovog vitamina? Prvo po rođenju naš digetivni sistem nije potpuno razvijen i nema dovoljno bakterija, koje su izvor vitamina K1, zbog toga sve bebe odmah nakon rođenja primaju vitamin K1. Dalje kako majčino mleko ne sadrži dovoljne količine vitamina K1 odojčadima koja su na ishrani majčinim mlekom pored ove jednokratne primenjene doze, preporučuje se nadoknada vitamina K1 od druge nedelje do trećeg meseca nakon rođenja. K2 vitamin je hepatotoksičan u ovom uzrastu, pa se zato kod novorođenčadi primenjuje suplementacija isključivo vitaminom K1. Kasnije u životu, bolesti kao što su celijakija, Crohnova bolest, dugotrajna parenteralna ishrana, upalne bolesti creva, ulcerozni kolitis i cistična fibroza koje dovode do malapsorpcije masti uzrokuju i smanjenu apsorpciju vitamina K. Bolesti jetre takođe mogu dovesti do njegovog nedostatka u organizmu smanjenjem sinteze žučnih kiselina što posledično dovodi do smanjene apsorpcije vitamina K. Na kraju primena nekih lekova poput antibiotika , kao što su cefalosporini takođe može uništiti ovaj dragoceni vitamin.

Vitamin K jeste vrlo značajan vitamin kako zbog svoje vrlo važne uloge u zgrušavnju krvi, tako i zbog održavanja zdravlja kostiju, sprečavanja oksidativnog oštećenja, regulaciji upalnih procesa i takođe zbog njegove uloge u očuvanju mozga i nervnog sistema, međutim osim u pomenutim patološkim stanjima suplementacija ovim vitaminom nije opravdana. Dakle složiću se sa većinom danjašnjih novinskih članaka o velikoj važnosti ovog vitamina. Ono pak sa čim se ne slažem je prodavanje suplemenata po svaku cenu. Suplementi vitaminom K jesu fantastično rešenje kada za to postoji prava indikacija, ali kao prevencija moj izbor će uvek biti pravilno izbalansirana ishrana.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

Pravilno čuvanje lekova

Retko ko kod kuće čuva pravilno lekove. Obično se ostavljaju makar gde, pomešani sa drugim lekovima ili sa sličnim predmetima poput šminke i kozmetike, pa zbog neadekvatnog čuvanja brzo postanu neupotrebljivi i škodljivi. U mnogim kućama se čuvaju lekovi koji možda nikad neće biti potrebni, ili lekovi sa isteklim rokom trajanja sa prefiksom“možda zatreba“ i naravno za kraj tu su neki lekovi u neopravdano velikim količinama, pošto smo zaboravili da kažemo lekaru da nam taj lek više ne piše, jer ga već imamo kod kuće.

Iako na ovu temu tekstovi ne manjkaju, nije na odmet ponoviti gradivo, jer možda ste baš Vi čitaoče propustio ovu lekciju.

Dakle lekovi treba da se čuvaju u njihovoj originalnoj ambalaži sa priloženim uputstvom kako bismo bili sigurni o kojem je leku reč, kako se upotrebljava i do kada je rok upotrebe. E sada ovde je bitno podvući da je rok upotrebe koji piše na ambalaži kod nekih lekova u obliku kapi, masti, krema, gelova ili sirupa validan samo ako oni nisu otvarani, a od momenta otvaranja obično traju od deset dana do pola godine. To koliko neki preparat traje posle prvog otvaranja navedeno je na ambalaži samog leka, ali kako mi ne bi pamtili koliko je od tada prošlo, moj savet vama je da uvek na originalnom pakovanju leka upišete datum kada ste ga prvi put otvorili, a nije na odmet i odmah izračunati i upisati kada će mu isteći rok upotrebe. Ovo pravilo važi i za kozmetičke preparate samo što je kod njih taj period trajanja nakon prvog otvaranja upisan u slici otvorene bočice.

new-arrivals-household-medicine-font-b-storage-b-font-multi-purpose-font-b-storage-b-font

Što se tiče čuvanja lekova opšte je poznato da se oni trebaju čuvati na suvom i tamnom mestu, na sobnoj temperaturi (ako nije drugačije propisano) i naravno van domašaja dece. Neki lekovi se pak moraju čuvati u frižideru, kao što su insulini, sirupi, kapi, vaginalete i slično. Optimalna temperatura za ove lekove je od 2 do 8 stepeni, što zanči da nikako ne sme doći do zamrzavaja ovih lekova, jer oni koji se zamrznu nisu više delotvorni! Greška koju često pravimo prilikom čuvanja lekova je ta što ih najčešće držimo u vratima frižidera. Ovo je pogrešno jer vrata frižidera zbog čestog otvaranja imaju nešto višu temperaturu od samog frižidera. Kako se često sirupi namenjeni deci baš čuvaju u frižideru savet roditeljima je da spric u kome su odmerili lek pre davanja detetu blago zagreju dlanovima, kako bi lek dat detetu  bio optimalne temperature. Princip zagrevanja dlanovima možemo iskoristiti i pre primene supozitorija i vaginaleta koje se moraju čuvati u frižideru.

Kako većini preparata smeta svetlost, a posebno vlažnost jasno je da kuhinja ili pak kupatilo koje priznaćete često viđamo u serijama i filmovima kao mesto čuvanja lekova nikako nisu dobar izbor.

Ukoliko i pored svih ispoštovanih pravila o čuvanju lekova, tablete koje imate u kućnoj apoteci promene boju, postanu lomljive na najmanji dodir, a u sirupu se pojave gromuljice ili zacementiran talog, tj. ukoliko lek promeni prvobitan izgled to je siguran znak da je preparatu istekao rok trajanja ili je nepravilno čuvan.

Dakle da sumiramo, treba paziti da u „kućnim apotekama“ ne bude lekova sa isteklim rokom upotrebe jer su oni neupotrebljivi i opasni za zdravlje. Lekove je neophodno čuvati prema priloženom uputstvu, a za određene se mora voditi računa i kada su otvoreni. Kod kuće bi pored redovne terapije (ukoliko je prisutna) trebalo da se čuvaju samo male količine osnovnih lekova sa režimom izdavanja bez recepta koji bi mogli da zatrebaju, npr. tablete protiv bolova, probiotik u slučaju proliva, pastile protiv bolova u grlu, lek za snižavanje telesne temperature i za slučaj manjih nezgoda- antiseptik, mast ili gel za otoke, gaza, zavoj i flaster.

 
TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

 

Alfalipoinska kiselina

Alfalipoinska kiselina ili tioktinska kiselina kako se još zove, sve više se upotrebljava na ovim prostorima kod pacijenata sa diabetes melitusom koji imaju izražene simptome polineuropatije (oštećenje više perifernih nerava). Kako ovaj lek na našem tržištu ima dosta visoku cenu i ne nalazi se na pozitivnoj listi lekova, pacijenti prinuđeni da ga kupuju često nam u apoteci, postavljaju pitanja poput: „Šta je to? Šta će to meni? Da li to moram da pijem stalno ili da pravim pauze?“

Dakle alfalipoinska kiselina ili tioktinska kiselina je antioksidansno jedinjenje, koje zahvaljujući ovoj osobini štiti ćelije i tkiva u organizmu od nastanka oštećenja. Alfa-lipoinska kiselina se naziva i idealnim antioksidansom, jer deluje i na liposolubilne (koji se rastvaraju u mastima) i na hidrosolubilne (koji se rastvaraju u vodi) slobodne radikale. Ova kiselina se stvara u svakom zdravom organizmu i nalazi skoro u svim namirnicama, tako da je pored u crvenom mesu koje je je najbolji nutritivni izvor, možemo naći i u srcu, jetri, spanaću, brokoliju, pivskom kvascu, krompiru i šargarepi.

alpha-lipoic-acid-antioxidant

Kao lek ova kiselina se može upotrebljavati u dozi od 300 do 1800mg, kod svih stanja koja iziskuju prisustvo visokih doza antioksidansa kao što su dijabetična neuropatija, demencija, Alchajmerova bolest, tretman gojaznosti, galukom, HIV… Međutim kod nas na tržištu ova kiselina je registrovana samo za indikaciju dijabetične neuropatije gde je neophodna doza 600mg. Pri izraženoj paresteziji kod dijabetične polineuropatije leker vam može preporučiti da u početku prve dve do četri nedelje dobijate intravenskom infuzijom ovu kiselinu ili da u tom prvom periodu koristite 1200mg ove kiseline u kapsuliranom obliku. Nakon dve do četri nedelje terapija se nastavlja sa dozom od 600mg koju obavezno treba uzeti pola sata pre prvog dnevnog obroka i svih ostalih lekova, jer istovremeno konzumiranje hrane može da uspori resorpciju ove kiseline.

Kako tioktinska kiselina sa metalima gradi helate, bitno je naglasiti da je ne treba uzimati zajedno sa preparatima koji sadrže metale, kao što su suplementi gvožđa, suplementi magnezijuma ili mlečni proizvodi zbog sadržaja kalcijuma. Ako su vam ovi suplementi propisani i prinuđeni ste da ih uzimate onda je neophodno da celokupnu dnevna dozu tioktinske kiseline uzmete pola sata pre doručka, a suplemente gvožđa i magnezijuma posle podne kako ne bi došlo do interakcije.

Kako može doći do potenciranja hipoglikemijskog efekta insulina ili oralnih antidijabetika od strane alfalipoinske kiseline, neophodno je da pažljivo pratite nivo glukoze u krvi, naročito u početku terapije tioktinskom kiselinom. U nekim slučajevima lekar vam čak može i redukovati dozu insulina ili oralnog antidijabetika u cilju izbegavanja razvoja simptoma hipoglikemije. Pored glukoze ova kiselina smanjuje nivo i vitamnina B1 i levotiroksina, leka koji se primenjuje u terapji poremećaja rada štitne žlezde, na šta posebno treba obratiti pažnju. Mada znajući ovo lekari se kod poremećaja rada štitne žlezde obično odlučuju za neki drugi antioksidans, tako da su ove interakcije retke.

Za razliku od dece i adolescenata kod kojih je ovaj lek strogo kontraindikovan, trudnice i dojilje mogu da uzimaju tioktinsku kiselinu samo posle detaljnog razmatranja indikacija od strane lekara, iako studije reproduktivne toksičnosti nisu našle nikakvu indiciju da ovaj lek utiče na fertilitet i rani razvoj embriona, niti da ima bilo kakva embriotoksična svojstva. Dakle kao i kod svih ostalih lekova primena je opravdana samo ako je korist za majku veća od štete po plod.

Neželjena destva ovog leka su vrlo retka i karakterišu ih alergijske reakcije, mučnina, promena osećaja ukusa, bolovi u stomaku i diareja.

Za kraj da odgovorim i na poslednje pitanje u nizu, tj. „Da li to moram da pijem stalno ili da pravim pauze?“. Dakle dijabetična polineuropatija je hronična bolest, tako da može biti potrebna dugotrajna terapija. Međutim optimalna terapija dijabetesa predstavlja osnovnu terapiju dijabetične polineuropatije. Tako da bez adekvatno regulisanog šećera u krvi, ne možemo očekivati od tioktinske kiseline magična svojstva.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

					

Kortikosteroidi u dermatologiji

Nekako se nameće osećaj da su u dermatologiji kortikosteroidi za lokalnu primenu lekovi od najvećeg značaja zbog svog izrazitog antiinflamatornog svojstva i antialergijskog delovanja. Lista indikacija ovih lekova je zaista duga i ide od lečenja zapaljenjskih i alergijskih oboljenja kože kao što su ekcem kod dece starije od godinu dana i odraslih (uključujući atopijski i diskoidni ekcem), preko seboroičnog dermatitisa i kontaktnog alergijskog dermatitisa, do diskoidnog eritemskog lupusa i psorijaze, osim oblika sa difuznim plakovima.

Sa druge strane ovi lekovi ne smeju se primenjivati kod akni, virusnih infekcija kože kao što su herpes simplex i herpes zoster, bakterijske infekcije kože kao što je impetigo, kao ni kod gljivične infekcije kože tj. kod kandidijaza i tinea. Generalno dermalni kortikosteroidi se ne smeju primenjivati kod gljivičnih i bakterijskih infekcija kože bez odgovarajućeg pratećeg lečenja antimikotikom, odnosno antibiotikom. Pored prethodno navedenog kontraindikacije za ove lekove su još i alergija na jod, ulceracije na koži, rane na koži od sifilisa, rane na koži zbog tuberkuloze, erupcije na bradavicama, pelenski dermatitis i deca mlađa od godinu dana. Primena ovih lekova tokom perioda trudnoće i dojenja se ne preporučuje, izuzev ako lekar smatra da je primena neophodna. Ovo znači da se topikalni kortikosteroidi mogu primenjivati u trudnoći samo ako je potencijalni terapijski efekat veći od potencijalnih rizika za plod.

landscape-1450185971-g-corticosteroid-478186895

Topikalni kortikosteroidi mogu se naći u obliku masti, gelova i krema. Masti se koristi za lečenje suvih  promena, dok se kreme koristi za akutne i vlažne promena na koži, ali to ne mora uvek da bude tako striktno. Vrlo je bitno da se nanose u maloj količini na obolelo mesto i nežno utrljavaju i da se pritom izbegava kontakt sa očima, sluzokožom usta i nosa i oštećenim površinama kože. Naravno pre i posle nanošenja ovih preparata neophodno je dobro oprati ruke hladnom tekućom vodom. Kod odraslih i dece starije od godinu dana ovi lekovi primenjuju se 1 do 2 puta dnevno.  Terapija obično traje 1 do 4 nedelje. Međutim lek se ne sme primenjivati duže od 7 dana bez nadzora lekara, odnosno 5 dana ukoliko se koristi na licu ili prevojima kod dece.

Dugotrajna terapija kortikosteroidima za lokalnu primenu može dovesti do pojava peckanja i nadraženosti kože, pojava alergija na kortikosteroide (paradoksalno), atrofije kože i potkožnog tkiva, dilatacije površinskih krvnih sudova, akni, strija, smanjenja elastičnosti kože i povećane osetljivosti na mehaničke povrede, posebno ako se koriste okluzivni zavoji ili se lek primenjuje na osetljivoj koži kao što su pregibi ili lice. Primena dermatoloških preparata takođe može u određenim slučajevima izazvati i sistemska neželjena dejstva kortikosteroida supresijom nadbubrega, ali vrlo retko. Uslovi koji povećavaju sistemsku resorpciju uključuju primenu jakih sintetskih kortikosteroda, kao što su mometazon ili fluocinolon, primenu na velikoj površini kože, dugotrajnu primenu i korišćenje okluzivnih zavoja. Kod dece zbog veće površine kože u odnosu na telesnu masu i nedovoljno razvijenog rožnatog sloja, može doći do resorpcije proporcionalno veće količine kortikosteroida pri lokalnoj primeni, i na taj način do ispoljavanja sistemske toksičnosti. Sistemska neželjena dejstva koja se mogu javiti u ovom slučaju su Kušingov sindrom, hiperglikemija (povećane glukoze u krvi) i glikozurija (prisustvo glukoze u urinu).

Sve ovo nas dovodi do zaključka da samomedikacija kada su ovi lekovi u pitanju nimalo nije naivna i da se ne smeju koristiti samoinacijalno bez lekarske preporuke.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika generacijarp.wordpress.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika generacijarp.wordpress.com sajta ili autora teksta.