Terapija primarne dismenoreje

Dismenoreja, odnosno bolna menstruacija, često može predstavljati veliki problem ženama u reproduktivnom dobu. Pošto smo, mi farmaceuti lako dostupni zdravstveni radnici, mnoge žene se najpre obrate nama, tražeći savet kako da reše ovaj problem. Takođe, mi smo u najboljem položaju da identifikujemo one pacijentkinje koje imaju tipične simptome primarne dismenoreje i one kod kojih su prisutni razlozi za upućivanje lekaru.

Kao što znamo primarna dismenoreja je bolna menstruacija bez prisustva organskog poremećaja, koja potiče od kontrakcije uterusne muskulature izazvane prostaglandinima iz edometrijuma, oslobođenim tokom lutealne faze menstrualnog ciklusa. Učestalost primarne dismenoreje je najveća tokom tinejdžerskih godina (1) Ostali faktori rizika za primarnu dismenoreju uključuju pušenje, stres, porodičnu istoriju dismenoreje, prva menstruacija pre 12 godine i BMI manji od 20 kg/m2.

Tipični simptomi i znaci dismenoreje su menstrualni bol i grčevi u donjem delu abdomena koji se može proširiti na donji deo leđa i butine. Simptomi obično počinju nekoliko sati pre nego što počne menstrualno krvarenje, a jačina bola dostiže maksimum u trenutku maksimalnog menstrualnog krvarenja (obično unutar prva dva dana menstruacije) i brzo nakon toga bol se smanjuje. Dakle, ukupno trajanje bola obično se kreće od 8 do 72 sata. Ovaj bol može biti praćen glavoboljom, vrtoglavicom, mučninom, povraćanjem i dijarejom. Ukoliko se simptomi pojave izvan ovog uobičajnog obrasca ili kada simptomi ne reaguju na OTC terapiju, pacijentkinju treba uputiti ginekologu, kako bi se utvrdio potencijalni sekundarni uzrok dismenoreje. Kako se simptomi dismenoreje javljaju tek nakon što se mentrualni ciklus ustali, ukoliko se kod pacijentkinje javi bol u prvih 6 meseci nakon menarhe, takođe je treba je uputiti ginekologu. Isto važi i ukoliko se bol javi prvi put nakon 25 godine ili najmanje dve godine nakon perioda bez bola, kada se javlja van menstrualnog ciklusa, kada je prisutan abnormalan vaginalni iscedak, bol tokom seksualnog odnosa, kada pacijentkinja ima intrautirarni uložak, endometrijozu, ciste na jajnicima, istoriju inflamatorne bolseti creva i sindrom iritabilnog kolona, oboljenje jetre ili bubrega i više od 30 godina. Terapija litujumom, heparinom i varfarinom, takođe može biti razlog za upućivanje pacijnetkinje lekaru, kao i alergija na acetilsalicilnu kiselinu ili na neki drugi lek iz grupe NSAIL-a.

Terapeutski cilj za lečenje primarne dismenoreje je smanjenje bola tako da pacijentkinja može bez ograničenja učestvovati u uobičajenim dnevnim aktivnostima. Nefarmakološke mere za postizanje ovog cilja uključuju vruće kupke, primenu termofora, odnosno zagrevanje bolnog mesta, vežbanje, prestanak pušenja i smanjenje izlaganja duvanskom dimu (2). Farmakoterapija za primarnu dismenoreju uglavnom uključuju nesteroidne protivupalne lekove (NSAIL), paracetamol ili hormonsku kontracepciju.
Za simptomatsku terapiju bola preporučuju se NSAIL i paracetamol, pri čemu je ibuprofen lek prvog izbora, jer kliničke studije pokazuju najbolji odnos koristi i rizika (Ugrešić N., Stepanović-Petrović R., Savić M. Farmakoterapija za farmaceute, Beograd: Farmaceutski fakultet) Obično se pacijentkinjama treba savetovati da započnu terapiju NSAIL-om neposredno pre početka menstruacije i da nastave sa primenom 2 do 3 dana. Uprkos ovim preporukama, prosečno vreme do prve doze je 30 minuta nakon pojave bola kod većine pacijentkinja (3) Stoga, edukacija o pravilnom doziranju može pomoći u poboljšanju ishoda terapije.

Mag. farm. Kristina Kovačević,
autor bloga Generacija Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.


Može li prekomerna upotreba analgetika izazvati glavobolju?

Glavobolja je veoma čest razlog posete apoteci u potrazi za što efikasnijim (često kažu jačim) i bržim rešenjem. Neprimerena upotreba lekova za glavobolju može paradoksalno dovesti do glavobolje koja je posledica prekomerne upotrebe lekova (Medication overuse headache-MOH). Glavobolja usled prekomerene primene analgetika je relativno česta sekundarna glavobolja (prevalencija u populaciji odraslih je 1-2%) (1).

Tačan uzrok MOH nije u potpunosti razjašnjen, a do sada je utvrđen obrazac koji vodi do MOH. Pacijenti imaju glavobolju i primenjuju lekove za akutni tretman glavobolje svakodnevno ili skoro svakodnevno. Glavobolja biva ublažena lekom, ali čim prestane dejstvo leka, ona se ponovo javlja ili pojačava, lek se ponovo uzima i nastaje začarani krug.
Zanimljivo je dodati da pacijenti koji hronično primenjuju analgetike za terapiju nekih drugih bolesti, nemaju povećan rizik od razvoja MOH, izuzev onih koji imaju i primarnu glavobolju.

Kako prevenirati MOH?
Gavna mera prevencije je ograničena upotreba lekova za terapiju glavobolje bilo da je ona migrena ili glavobolja tenzionog tipa. Ograničenje podrazumeva primenu NSAIL ili paracetamola do 14 dana mesečno. Sa druge strane ograničenje za triptane, ergotamine, kodein, kombinovane analgetike i preparate sa kofeinom do 9 dana mesečno (Farmakoterapija za farmaceute, prof. dr Nenad Ugrešić).

Koja je terapija za MOH?

Najbolji način lečenja glavobolje usled prekomerne primene analgetika je prekid primene analgetika. Nagli prekid se preporučuje kod MOH uzrokovane prekomernom upotrebom NSAIL, paracetamolom, ergotaminima ili triptanima. Kod MOH uzrokovanog opioidima (kodein) savetuje se postepen prekid primene.
Nakon prekida primene lekova uobičajno je pogoršanje glavobolje, mučnina, povraćanje, hipotenzija, anksioznost, poremećaj spavanja… Ovi simptomi obično traju 10 dana nakon prekida primene NSAIL i paracetamola i oko 4 dana nakon primene triptana.

Mag. farm. Kristina Kovačević,
autor bloga Generacija Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

Dojenje vs paracetamol nakon vakcinacije

Paracetamol se kod dece preporučuje za ublažavanje bolova kod izbijanja zuba, zubobolje i bolova u grlu, kao i za snižavanje povišene telesne temperature koja često prati prehladu, grip i druge dečje infektivne bolesti (kao što su ovčije boginje, veliki kašalj, male boginje i zauške). Takođe se preporučuje primena nakon imunizacije u cilju smanjenja povišene telesne temperature (1).
Vrlo je bitno istaći da što se tiče poslednje indikacije upotreba paracetamola se preporučuje samo ukoliko se javi povišena telesna temperatura nakon primene vakcine. Naime, Advisory Committee on Immunization Practices (ACIP) ne preporučuje antipiretike pre ili u vreme vakcinacije, ali se mogu koristiti za lečenje povišene telesne temperature i lokalnih nelagodnosti nakon vakcinacije. Konkretno, opšte preporuke ACIP-a o upotrebi antipiretika tokom imunizacije glase: „Dokazi ne podržavaju upotrebu antipiretika pre ili u vreme vakcinacije. Međutim, oni se mogu koristiti za lečenje povišene telesne temperature i lokalnih nelagodnosti koje mogu nastati posle vakcinacije. Studije koje su rađene sa decom koja su prethodno imala febrilne napade nisu pokazali da su antipiretici efikasni u prevenciji febrilnih napada. “ (2)
Pored toga treba spomenuti i studiju iz Češke Republike objavljenu u Lancetu. U ovoj studiji je učestvovalo 459 novorođenčadi. Polovina novorođenčadi je primala tri profilaktičke doze paracetamola na svakih 6-8 sati u prva 24 sata, dok je druga grupa bila bez profilaktičke doze paracetamola nakon svake vakcinacije. Rezultati su pokazali da je temperatura iznad 39,5 ° C bila neuobičajena u obe grupe. Temperatura veća od 38 ° C bila je značajno niža u grupi koja je primala paracetamol (42% prema 66%) nakon primarne vakcinacije i niža u grupi koja je primala paracetamol (36% prema 58%) nakon buster doze. Iznenađujuće otkriće bilo je to da su srednje geometrijske vrednosti koncentracije antitela u grupi koja je primala paracetamol bile znatno niže nego u kontrolnoj grupi. Zaključak studije je da iako su se febrilne reakcije značajno smanjuju nakon primene paracetamola, profilaktička primena antipiretskih lekova tokom vakcinacije ne bi trebalo da se rutinski preporučuje, jer su odgovori antitela na nekoliko antigena vakcina smanjeni (3).

Sa druge strane studije sprovedene u pedijatrijskom vakcinacijskom centru u Napulju (4) pokazuju pozitivne efekte dojenja na febrilne reakcije nakon vakcinacije. U ovoj studiji je učesvovalo ukupno 460 novorođenčadi, a informacije o ishodu dobijene su za 450 (98%). Povišena telesna temperatura nakon vakcinacije prijavljena je kod 30 dece koja su bila isključivo dojena (25%), delimično dojena 48 (31%) i uopšte nisu dojena 94 (53%). Zaključak studije je da je dojenje povezano sa smanjenom učestalošću povišene telesne temperature nakon imunizacije.
Pored uticaja na smanjene učestalosti povišene telesne temperature nakon imunizacije rezultati studija pokazuju da dojenje pre i tokom vakcinacije pomaže u smanjenu bola kod većine beba do jedne godine. Do 2016. godine rađeno je 10 studija sa ukupno 1066 novorođenčadi. Sve studije su ispitivale da li dojenje smanjuje bol tokom vakcinacije. Rezultati pokazuju da je dojenje smanjilo plač kod beba koje su se vakcinisale. U proseku su dojene bebe plakale 38 sekundi manje od beba koje nisu dojene (5).
Dakle dojenje kada je to moguće i izvodljivo može se razmotriti kao pomoć da se uteši beba i smanji njen bol tokom vakcinacije ili vađenja krvi.

Mag. farm. Kristina Kovačević,
autor bloga Generacija Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

Cimet kao lek

Cimet je biljka koja se najčešće nalazi u prodavnicama kao začin, a u poslednje vreme se sve više koristi kao dodatak ishrani za snižavanje nivoa glukoze u krvi. Ono što većini promakne je činjenica da postoje dve vrste ovog začina. Gotovo sav cimet koji se nalazi u supermarketima je C. cassia. Ova vrsta se odavnina koristi u kulinarstvu, kao i u tradicionalnoj kineskoj medicini. C. cassia ima jači ukus od Cejlonskog cimeta. Cejlon, ili „pravi cimet“, poreklom iz Šri Lanke i južnih delova Indije, dobija se od unutrašnje kore stabla Cinnamomum verum.

Šta kažu istraživanja?
Sveobuhvatnom PubMed pretragom literature iz 2016. godine obuhvaćeno je jedanest randomizovanih kontrolisanih ispitivanja o delovanju cimeta na postizanje bolje kontrole glikemije. Istraživanja su obuhvatila 694 odrasle osobe sa dijabetesom od kojih su neke bile na terapiji antidijabeticima, a neke ne. U deset randomizovanih kontrolisanih ispitivanja ispitanici su uzimali i tokom istraživanja svoju redovnu terapiju za dijabetes melitus. Trajanje studije je variralo od 4 do 16 nedelja, a doze cimeta kretale su se u rasponu od 120 mg i 6 000 mg dnevno. Svih 11 studija pokazalo je smanjenje nivoa šećera u krvi tokom primene cimeta, a u istraživanjima u kojima je meren HbA1c pokazana su vrlo skromna smanjenja kod upotrebe cimeta u odnosu na placebo grupu.

Koji je mehanizam delovanja cimeta?
C. cassia, kao i C. verum- sadrže više komponenata koje mogu sniziti nivo glukoze u krvi. Proantocijanidi iz ove biljke uključeni su u pokretanje autofosforilacije insulinskog receptora za povećanje osetljivosti na insulin, dok cinamaldehid povećava unos ćelijske glukoze stimulišući GLUT-1 i GLUT-4 receptore. Cimet inhibira inaktivaciju insulinskih receptora tirozin fosfatazom, a njegova protivupalna dejstva nastaju kroz promene citokina koji su uključeni u upalni proces. Kao što sam navela na početku i cejlonski i običan cimet imaju efekte na snižavanje šećera u krvi, sa tom razlikom što je običan cimet bolje proučen kod ljudi.


U kojim dozama se preporučuje?
Ne postoji jasno utvrđena doza za primenu cimeta u terapijske svrhe. Neka opšta preporuka je da to bude 2-4 grama praha dnevno. Što se tiče C. cassia dozvoljeno je do jedne kafene kašičice (0,5 do 2 grama) i do 2,5 kašičice (5 grama) Cejlonskog cimeta dnevno. U istraživanjima su obično korišćene doze od 1 do 6 grama cimeta. Bitno je istaći da veoma visoke doze cimeta mogu biti toksične, pa sa njim nikako ne treba preterivati. Cimet je, takođe komponenta mnogih biljnih mješavina i suplemenata koji se primenjuju kod dijabetes ili predijabetesa, pa se kod takvih preparata preporučuje pridržavanje uputsvu proizvođača.

Mere opreza i potencijalini neželjeni efekti.
Osim reakcija preosetljivosti na cimet, do sada je zabeleženo nekoliko štetnih efekata ove biljke. Najčešće se ukazuje na mogućnost izazivanja oštećenja jetre suplementima koji sadrže cimet, za šta se okrivljuje prisustvo velike količine kumarina u ovoj biljci, koji mogu biti hepatotoksični. Maksimalna dozvoljena dnevna doza kumarina je 0,1 mg / kg. U C.cassia zastupljeno je više kumarina nego u cejlonskom, ps je prekoračenje gornje granice za kumarin vrlo lako izvodljivo ako konzumirate puno C. cassia. U mnogim slučajevima samo 2 kafene kašičice bi mogle dovesti do opasnosti od prekoračenja gornje granice za unos kumarina. Stoga, ako redovno jedete puno cimeta ili uzimate dodatak koji ga sadrži, to birajte cejlonski, kao sigurniju varijantu. O ovome posebno trebaju voditi računa osobe koje već imaju jetrene probleme ili svakodnevno unose veće količine alkohola. Pored negativnog efekta na jetru, navodi se i mogućnost razvoja edema, što se objašnjava sličnom delovanju sa pioglitazonom.
S obzirom na nedostatak dokaza o njegovoj bezbednosti, cimet u terapijske svrhe se ne preporučuje deci, trudnicama ili dojiljama.

Sa kojim lekovima stupa u interakcije?
Cimet je bezbedan kada se unosi u malim do umerenim količinama sa većinom lekova. Međutim, previše cimeta može biti problem ako uzimate lekove za dijabetes, srčane bolesti ili bolesti jetre. Razlog tome je što cimet može stupiti u interakcije sa tim lekovima pojačavajući njihovo dejstvo ili pojačavajući njihove neželjene efekte. Na primer, C. cassia sadrži velike količine kumarina, koji mogu izazvati oštećenje jetre ako se konzumiraju u velikim količinama. Tako da ukoliko uzimate lekove kao što su paracetamol i statini, previše cimeta može povećati šansu za oštećenje jetre. Pored toga postoji i potencijal za hipoglikemijske reakcije ukoliko pacijenti takođe uzimaju antihiperglikemijske lekove.

mr. ph. Kristina Kovačević,

autor bloga Generacija Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

Greške koje kao roditelji pravimo prilikom lečenja dece

Svaki roditelj se bar jednom našao u situaciji da mu dete ima prehladu ili neki drugi zdravstveni problem koji ne zahteva da dete odmah poseti lekara. Međutim ako se roditelj odluči da sam pomogne svom detetu, često bez elementarnog znanja iz medicine može upasti u klopku i detetu iz najbolje namere više odmoći, nego pomoći. Današnji post vam donosi informacije o čemu kao roditelji treba da vodite računa i koje su to greške koje najčešće pravimo.

Najčešća greška koju kao roditelji pravimo jeste preuranjeno posezanje za lekovima, onda kada oni  i nisu potrebni. Verujem da je većina vas imala baku koja je govorila da kada ste prehlađeni uzmete čaja, više voća, da se tuširate mlakom vodom, jedete beli luk… Naše bake iako možda nisu izučavale medicinu ili farmaciju bile su itekako upravu. Naime kada imamo infekciju, odbrambene snage organizma su najaktivnije kada je telesna temperatura između 37 i 38 stepeni. Jednostavno, tada se organizam najefikasnije bori protiv uzročnika infekcije (bilo da je to virus ili bakterija). Baš zbog toga se lekovi za snižavanje temperature, bilo da su na bazi paracetamola, bilo na bazi ibuprofena ne trebaju davati deci sve dok temperatura ne pređe 38 stepeni. Međutim ovo pravilo ne važi za decu koja su imala febrilne konvulzije, odnosno fras.

Kada smo već kod samomedikacije, nažalost ne možemo, a da ne spomenemo davanje antibiotika detetu bez prethodne konsultacije sa lekarom. Antibiotike isključivo treba da prepisuje lekar, dakle nemojete dolazi u apoteku i tražiti antibiotski sirup koji vam je prošli put pisao lekar. Kako sam već puno puta pisala, antibioticima se ne leči grip niti bilo koja druga virusna infekcija, zato vas molim nemojte ga davati ako dete ima prehladu ili grip.

deca

U terapiji gripa ili prehlade neizostavan pomoćnik su i kapi za nos. Međutim kod njih i tek kako moramo biti oprezni. Kao prvo kapi za nos koje u sebi sadrže dekongestive, kao što su oksimetazolin, ksilometazolin ili nafazolin ne bismo trebali davati deci mlađoj od 2 godine. Kao drugo što se tiče dece uzrasta od dve do šest godina kapi koje u sebi sadrže malopre pomenute dekongestive mogu se primeniti samo nakon konsultacije sa lekarom. Generalno, kapi koje u sebi imaju pomenute dekongestive mogu primenjivati svega pet dana. Naime produžena primena dekongestiva može da dovede do rhinitis medicamentosa („rebound“ kongestija nosne sluznice) što se može manifestovati hroničnim oticanjem nosne sluzokože, prolaznim osećajem paljenja, packanja, kijanjem povećanim curenjem nosa i/ili sušenjem sluzokože. I eto vas opet na početku.

Kako se većina lekova namenjena deci nalaze u obliku sirupa, oni se često nakon otvaranja moraju držati u frižideru. Optimalna temperatura za ove lekove je od 2 do 8 stepeni, što zanči da nikako ne sme doći do zamrzavaja ovih lekova, jer oni koji se zamrznu nisu više delotvorni! Greška koju često pravimo prilikom čuvanja lekova je ta što ih najčešće držimo u vratima frižidera. Ovo je pogrešno jer vrata frižidera zbog čestog otvaranja imaju nešto višu temperaturu od samog frižidera. Takođe vrlo je važno da prilikom davanja sirupa koji se čuvaju u frižideru savet, spric u kome ste odmerili lek pre davanja detetu blago zagrejete dlanovima, kako bi lek dat detetu  bio optimalne temperature. Princip zagrevanja dlanovima možemo iskoristiti i pre primene supozitorija i vaginaleta koje se moraju čuvati u frižideru.

Dakle kada su deca u pitanju uvek je najbolji izbor poseta lekaru. Ukoliko nekada za to niste u mogućnosti, možete otići i do najbliže apoteke i zatražiti pomoć farmaceuta o prvilnoj upotrebi i bezbednosti primene tog leka kod dece. Ova druga opcija ima opravdanja samo kada su kod deteta prisutni neki blaži simptomi kao što je ojed, zapušenost nosa, curenje nosa, kijanje, blago povišena temperatura.. Za sve ostale simptome zaista je neophodno da posetite lekara.

 

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

Terapija bola u mišićima

Bol u mišićima može biti uzrokovan bolešću ili povredom. Što se tiče povreda one mogu nastati usled oštećenja, uganuća ili istegnuća. Uganuća se javljaju kada su ligamenti oštećeni, što dovodi do bola i otoka, čime su mogući samo blagi pokreti toga dela tela. Sa druge starane istegnuća se javljaju prilikom oštećenja mišića ili tetiva, a na mestu povrede javlja se otok, čime je pokretljivost moguća, ali vrlo bolna. U današnjoj ekspanziji fitnesa ovaj bol je sve češći kod mlađe populacije i najšće je izazvan preopterećenjem usled:

  1. Oštećenja mišića, tetiva i ligamenata zbog prekomernog i stalnog opterećenja
  2. Istegnuća ligamenata tokom sportskih aktivnosti
  3. Ponavljanja pokreta prilikom kojih je aktivna ista grupa mišića

Kako je kod ovih povreda većina sklona samomedikaciji u nastavku teksta srenula bih vam pažnju na neke od najčešćih grešaka koje možda baš vi pravite.

Najčešće kada krenite sa nekim treningom dobićete savet da nakon treniga popijete Aspirin ili Andol kako ne biste dobili upalu. Koliko god ovaj savet bio dobronameran, on sa sobom nosi rizike. Kao prvo ove lekove kao i sve ostale koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu ne smete koristiti ukoliko imate:

  1. Manje od 16 godina
  2. Alergiju na salicilate
  3. Poremećaj koagulacije krvi
  4. Čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu
  5. Ukoliko ste u drugom stanju

Takodje vrlo je važno naglasiti da se ne preporučuje korišćenje ovih lekovi sa acetilsalicilnom kiselinom za bolove ukoliko su oni praćeni modricom.

bol

Što se tiče krema i gelova oni vam zaista mogu biti dobri saveznici kada se radi o terapija bola u mišićima. Međutim vrlo je važno da se pridržavate njihove pravilne upotrebe koja podrazumeva da se:

  • Lekovi iz ove grupe smeju nanositi samo na neoštećenu kožu, tj. ne treba ga koristiti ukoliko na koži obolele regije postoje rane, ogrebotine ili infekcija.
  • Obolelo mesto nemojte pokrivati ili povezivati zavojima.
  • Pri upotrebi vodite računa da oni ne dospeju u oči, nos i usnu šupljinu, kao i na genitalni predeo.
  • Nemojte ih nanositi na veliki deo kože, suviše često ili u većoj dozi nego što je preporučeno.
  • Tokom primene ovih lekova ne treba se sunčati ili ići u solarijum.

Bitno je da se pridražavate svega navedenog, jer će u suprotnom doći do povećane resorpcije leka preko kože, što može do izazove pojavu neželjenih dejstava.
Prilikom primene ovih lekova mogu se pojaviti blago crvenilo kože, suvoća, osećaj bockanja ili peckanja. Ovo ne treba da vas brine, međutim ako se tokom upotrebe na koži pojavi izrazito crvenilo, znaci nadražaja ili pečenje, primenu ovih lekova treba prekinuti i odmah se javiti svom lekaru.

Sve ovo prethodno izneto ima za cilj da vas opomene da lekovi za terapiju bola nisu bezazleni. Time što imate mogućnost da kupite ove lekove bez recepta, nikako ne znači da treba da izađete iz apoteke bez saveta farmaceuta.

 

 

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

 

Najčešće greške koje pravite prilikom lečenja prehlade ili gripa

Kada pričamo o terapiji prehlade i gripa, jako je bitno da shvatimo da se tu ustvari leče simptomi, odnsono ne suzbijamo viruse koji su pravi uzročnici problema. U ovom simptomatskom lečenju preporučena terapija sastoji se od odmaranja, unosa dosta tečnosti i uzimanja lekova koji ublažavaju simptome. Međutim ono što često viđam u apoteci jeste da se pacijenti uglavnom neadekvatno pridržavaju preporučene terapije ili se neadekvatno samoleče što dovodi samo do izostanka terapijskog učinka i samim tim prolongiranja simptoma gripa i prehlade. Kako vam se ovo ne bi dešavalo, danas vam pišem ono što često pričam svojim pacijentima, a tiče se pravilne primene lekova za ublažavanje simptoma prehlade i gripa.

Sick woman  lying in bed with high fever. Cold, flu, fever and m

♦Prvi izbor u lečenju prehlade ili gripa čine svakako lekovi za snižavanje temperature i protiv bolova, kao što su paracetamol, ibuprofen, acetilsalicilna kiselina ili kombinovani preparati u obliku praška ili tableta. Što se tiče kombinovanih preparata u vidu tableta ili praškova koji se pripremaju u obliku toplog napitka, može se reći da su oni u praksi vrlo popularni. Razlog tome je što ovi preparati obično sadrže kombinaciju aktivnih sastojaka koje istovremeno deluju protiv svih simptoma prehlade i gripa. Za snižavanje temperature i eliminisanje bola obično sadrže paracetamol, ibuprofen ili acetilsalicilnu kiselinu, za eliminisanje začepljenosti nosa i napetost u sinusima tu su dekongestivi, kao što su pseudoefedrin i fenilefrin, dok su za zaustavljanje curenja nosa i kijanje (antihistaminici) kao što su feniramin,hlorfenamin. Što se tiče grešaka koje pacijenti najčešće prave kada su ovi preparati u pitanju, tiče se istovremene primene ovih preparata i primene kapi i sprejeva za nos. Naime kako ovi kombinovani preparati već u svom sastavu imaju dekongestive, istovremena primena kapi i sprejeva koji sadrže simpatomimetičke dekongestive, poput efedrina, nafazolina, oksimetazolina, tetrizolina, ksilometazolina, tramazolina i dr. je kontraidikovana. Prosto rečeno običaj pacijenta da pri prvim simptomima prehlade posežu za kapima za nos, ukoliko već piju neki od kombinovanih praškova za prehladu koji u sebi sadrži dekongestiv ne da nema nikakvog smisla, već može da dovede još i do potenciranja neželjenih efekata dekongestiva kao što su nervoza, razdražljivost, uznemirenost, nemir, glavobolja, vrtoglavica, insomnija, povećanje krvnog pritiska, mučnina, povraćanje, midrijaza, akutni glaukom zatvorenog ugla (uglavnom kod pacijenata sa već postojećim glaukomom zatvorenog ugla), tahikardija, palpitacije, alergijske reakcije (osip, urtikarija, alergijski dermatitis) itd. Zato ukoliko koristite kombinovane preparate u obliku tableta ili toplih napitaka za terapiju prehlade jedine kapi i sprej koje možete primeniti su na bazi morske vode.

♦Za ublažavanje bola u grlu najčešće se pored ispranja čajom od žalfije preporučuju pastile i oriblete. Ono što ove farmaceutske oblike čini lekovitim jesu antiseptici koje sadrže, uz dodatak mentola, etarskih ulja eukaliptusa, timijana, koji potpomažu njihovo delovanje. Primenjuju se vrlo jednostavno tako što se lagano otapaju u ustima, što omogućava dugotrajnije delovanje lekovitih komponenti na upaljenu sluznicu. Međutim neretko se dešava, da se pacijenti posle dan ili dva vraćaju u apoteku sa žalbom da im pastile ili oriblete ne deluju. Ono što sam primetila jeste da je najčešći razlog za izostanak efekta, neadekvatna primena. Naime većina ljudi nakon posisane kako kažu „bombonice“ sklona je da popije čaj, limunadu, kafu ili prethodno spominjani topli napitak i time samo spere lek iz pastile ne dozvoleći mu da adekvatno deluje. Dakle kako se pravilno koriste pastile? Prvo i osnovno je da pročitate uputsvo za upotrebu. Većina pastila se koristi na svaka 2 sata, sa izuzetkom nekih koje se primenjuju svega 3 puta na dan. Drugo, vrlo je važno da nakon svake posisane pastile ne pijete i ne jedete ništa bar 15 do 20 minuta, kako bi dozvolili pastili da deluje. Kada se tako pridržavate upotrebe, efekat je zagarantovan.

♦Kašalj, takođe čest simptom prehlade i gripa, može se uspešno ublažiti raznim čajevima, sirupima i lekovima. Verujem da vam je svima već poznato da se kod suvog neproduktivnog kašlja koristi beli slez i islandski lišaj kada su biljni preparati u pitanju, odnosno butamirat ili folkodin kada su lekovi u pitanju. Bitno je napomenuti da preparati koji sadrže koren belog sleza mogu da umanje apsorpciju istovremeno primenjenog leka, pa ih treba uzimati sat pre ili dva sata posle njihove primene. Ukoliko vas sa druge strane muči produktivni kašalj (vlažni kašalj sa iskašljavanjem), mislim da već znate da će vam biti preporučeno da koriste preparate na bazi jagorčevine, bokvice, bršljena i timijana ili lekove koji olakšavaju iskašljavanje, kao što su acetilcistein, ambroksol, karbocistein. Što se tiče sirupa i lekova koji se koriste u terapiji produktivnog kašlja važno je da se oni uvek uzimaju posle obroka, kako bi se smanjila potencijalna mogućnost nadraženja sluznice želuca. Ove lekove ne bi trebalo koristiti ukoliko bolujete od aktivnog čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu (želudačni ili duodenalni ulkus). Takođe od velike je važnosti da se tokom terapije unosi što više tečnosti, kako se ne bi desilo da razgrađeni sekret niste u mogućnosti da izbacite čime se prolongira njegovo zadržavanje u organizmu.

♦Zapušen nos koji je čest simptom prehlade, može se vrlo lako tretirati raznim kapima i  sprejevima za nos. U tim situacijama pacijenti će najčešće tražiti kapi i sprejeve koje u sebi imaju neki od raznih dekongestiva, kao što su nafazolin, oksimetazolin, tetrizolin, ksilometazolin i tramazolin koje imamo na tržištu. Međutim ono što se često zanemaruje da se kapi koje u sebi imaju pomenute dekongestive mogu primenjivati svega pet dana. Naime produžena primena dekongestiva može da dovede do rhinitis medicamentosa („rebound“ kongestija nosne sluznice) što se može manifestovati hroničnim oticanjem nosne sluzokože, prolaznim osećajem paljenja, packanja, kijanjem povećanim curenjem nosa i/ili sušenjem sluzokože. I eto vas opet na početku.

Za kraj bih još dodala da pacijenti često ne razumeju da je većini ovih danas pomenutih lekova za puno dejstvo potrebno bar pola sata. Problem je u tome što su bolesni ljudi obično nestpljivi, pa misle da će više lekova doneti brže olakšanje. Međutim ono što se stvarno može desiti je da velikom dozom različitih lekova izazovete nastajanje novih simptoma ili pogoršanje starih, poput letargije i umora. Zbog svega navedenog molim vas da savete vezane za pravilnu upotrebu lekova za prehladu i grip nikako ne shvatate olako.

mr. ph. Kristina Kovačević,
autor bloga Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

 

 

 

 

 

 

Najefikasniji lek za otklanjanje bola

Današnju priču posvećujem najčešćim greškama koje pravimo prilikom odabira nesteroidnih antiinflamatornih lekova-NSAIL na osnovu njihove efikasnosti . Lekovi kao što su aceklofenak, ibuprofen, diklofenak, meloksikam, nimesulid, ketoprofen, naproksen, ketorolak odnosno NSAIL spadaju u grupu najviše korišćenih lekove širom sveta. Njih lekari često propisuju kada pacijenti imaju tegobe mišićno-skeletnog porekla, ali takođe se još češće koriste u samolečenju bolova manjeg intenziteta kao i kod povišene temperature. Danas je na tržištu zaista prisutno puno različitih NSAIL-a, zbog toga se marketinški timovi koji rade za farmaceutske kuće sve više trude kako bi pacijenti odabrali baš njihov lek. Pored zvaničnog marketinga putem raznih medija, tu je i onaj marketing iz komšiluka. Tako da ne retko možete čuti u nefomalnom razgovoru: „Probaj ovaj lek meni je bol od njega nestao, kao rukom odnešen“ ili „Uzmi diklofenak. Jači ti je od tog brufena“. Nakon svega toga pacijent ostaje zbunjen i ne zna kome i koliko da veruje. Ukoliko se i vi tako osećate, onda je ovaj tekst upravo namenjen vama.

Vrlo je bitno znati da nijedan od NSAIL ne može se smatrati idealnim lekom. Praktično svi trenutno raspoloživi NSAIL mogu imati značajne neželjene efekte što je posebno izraženo kod starih osoba. Međutim kako je današnja tema efikasnost ovih lekova, daću sebi za slobodu da ovoga puta pričamo samo o tome, izuzimajući neželjene efekte ovih lekova, jer smatram da oni zahtevaju poseban članak. Tako da o neželjenim efektima ovih lekova, nekom drugom prilikom.

NSAIDs

Prvo i osnovno je da znamo da između pojedinih NSAIL, uključujući i neselektivne i COX -2 selektivne (koksibi), nema značajnih razlika u efikasnosti. Međutim ono što postoji jesu značajne interindividualne varijacije u odgovoru. To znači da svaki pacijent ima „svoj analgetik“ koji mu najefikasnije ublažava bol. Baš zbog toga se pri izboru NSAIL farmaceut i lekar trebaju rukovodi time šta je prethodno pacijent uzimao i da li mu je taj lek ublažavao bol. Sa druge strane ukoliko pacijent pre toga nije koristio ništa od lekova za ublažavanje bola, onda bi trebalo izbor vršiti po principu pokušaj-greška. Dakle nikako nemojte slušati ono: „Probaj ovaj lek meni je bol od njega nestao, kao rukom odnešen“. To što je nekom pomoglo ne znači da će nužno pomoći i vama, a da ne govorim o tome da možda baš vi ne možete koristiti taj lek jer npr. imate problema sa radom jetre, za razliku od osobe koja vam ga preporučuje. Zato izbor analgetika isključivo prepostite vašem lekaru ili farmaceutu.

Drugo vrlo važno pravilo tiče se pravilnog doziranja. Naime ovi analgetici se mogu uzimati po potrebi, odnosno onda kada se bol javi. Međutim kod kontinuiranog bola (npr kod hroničnih reumatskih bolesti) redovna primena (po satnici) mnogo je delotvornija. U principu kod ohroničnih bolova ovi lekovi su mnogo efikasniji u prevenciji nego u otklanjanju već postojećeg bola. Baš zbog toga ćete od lekara ili farmaceuta čuti da ukoliko vam se bol javlja ujutru, tablete uzemete po mogućnosti u ranim večernjim satima dosta pre odlaska na spavanje.

Kako bi uvideli da li je neki lek za smanjenje bola za vas efikasan bitno je da raspolažete i sledećim informacijama. Dakle bol počinje da popušta ubrzo posle primene prve doze, ali puni analgetički efekat postiže se posle jedne do dve nedelje. Sa druge strane za postizanje punog antiinflamatornog (protivupalnog) dejstva NSAIL potrebno je da prođe tri nedelje terapije. Zato je jako važno da omogućite leku da pokaže svoj pun efekat, pre nego što kažete lekaru ili farmaceutu da vam preporuči neki drugi lek za hronični bol.

Ono što takođe pacijente često buni jeste miligramaža pojedinih lekovitih supstanci. Pa tako možete čuti prethodno pomenutu rečenicu:“Uzmi diklofenak. Jači ti je od tog brufena“. Međutim kako u medicini 2+2 često nije 4, pa tako ni u faramcijji ako nešto od 100mg ima isti efekat kao nešto od 400mg ne znači da je nužno i jače. Generalno, svi NSAIL, uključujući i COX-2 selektivne, su u ekvipotentnim dozama i imaju usporedljive kliničke efikasnosti. To znači da se svi ovi lekovi nalaze u različitim dozama, ali da imaju jednak potencijal da proizvedu farmakodinamski odgovor istog intenziteta.

Sledeća česta zabluda je da su ampulirani oblici ovih analgetika jači od tabletiranog oblika istog leka. Zbog toga se ne retko dešava, da pacijenti traže da kupe ampule nekog analgetika kako bi se bolje izborili sa bolom. Pri tom oni te ampule onda ne unose kako je propisano, odnosno intravenozno ili intramuskulatorno, već ih piju, što nikako nije dobro. Dakle nema ubedljivih dokaza da je parenteralna primena efikasnija od oralne primene jednakih doza NSAIL. Zato osim ako lekar nije naveo da trebate da primite injekcije, uvek uzimajte oralni oblik nekog leka i nikako nemojte piti ampule.

Na kraju možemo samo zaključiti da glavne razlike između neopioidnih analgetika nisu u efikasnosti, već u bezbednosti primene. Zbog toga je vrlo bitno da pri izboru analgetika prvenstveno se vodi računa o neželjenim dejstvima koja se javljaju pri terapijskim dozama, stanju pacijenta i pratećim oboljenjima, kao i interakcijama sa drugim lekovima. O svemu ovome u narednom postu.

mr. ph. Kristina Kovačević,
autor bloga Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

 

 

Putna apoteka

Svake godine u ovo vreme milioni ljudi na planeti bar na nekoliko dana odlaze na odmor. Ukoliko ste i vi među tim srećnim dušama, evo nekoliko saveta o tome šta bi trebalo da ponesete sa sobom na putovanje, kako bi izbegli nepotrebne komplikacije.

Prvo i osnovno je da spakujte u kofer zdravstvenu knjižicu ili putno osiguranje ako putujete u inostranstvo. Zatim, je potrebno poneti svoju priručnu apoteku i u njoj samo ono neophodno i najnužnije. Napomenula bih da je vrlo bitno da lekovi uvek budu u originalnom pakovanju sa uputstvom za upotrebu i sa prekontrolisanim rokom trajanja, odvojeni od drugog prtljaga. To naravno važi i za hroničnu terapiju koju svakodnevno koristite. Što se tiče čuvanja lekova o čemu sam vam ranije pisala i ovde važi pravilo da se oni trebaju čuvati na suvom i tamnom mestu, na sobnoj temperaturi (ako nije drugačije propisano).

reisimed

Sada kada smo se dogovorili o najosnovnijim pravilnostima, hajde da vidimo šta je to zaista neophodno odnosno šta to putna apoteka mora sadržati:
1. Kao neko ko zaista ima mučnine i na samu pomisao vožnje autobusom, kao prvo na spisku navela bih lekove protiv mučnine u vožnji, mada redosled stavki na ovom spisku ne mora biti nužno takav. U slučaju da ipaki posle pravilno primenjenog leka dođe do mučnine i povraćanja, svakako je nužno dodatno nadoknaditi tečnost vodom, a elektrolite oralnim rehidratacijskim sredstvima.
2. Ukoliko ste bar na pola sata ovih dana gledali TV iz reklama ste već mogli da naučite da je nošenje probiotika na putovanje što bi žargonski rekli  „must have“. Pri izboru probiotika trebalo bi se odlučiti za probiotike novije generacije, koji sadrže više bakterijskih sojeva koji tako svojim sinergističkim delovanjem, ostvaruju najbolji učinak. Preporučila bih vam da sa uzimanjem probiotika započnete
 barem nedelju dana pre putovanja kako bi imunološki odgovor bio pripremljen na vreme.
3. Sa lepim vremenom dolaze i one manje lepe stvari u vidu ujeda komraca. Zato neka se u vašoj putnoj apoteci obavezno nađe i neko sredstvo protiv ujeda komaraca. Ukoliko niste sigurni na koji način se ovi preparati upotrebljavaju tekst o njihovoj pravilnoj upotrebi možete pročitati na linku.
4. Bilo bi takođe dobro da poneste mast, kremu ili gel za iritacije na koži odnsono protiv alergija na koži, za slučaj da ne uspete da izbegnete ubod komarca ili vas ne daj Bože opeče meduza.
5. Kako bi izbegli komplikacije koje mogu nastati raznim povredama za vreme odmora neka vam se u putnoj apoteci nađu sredstvo za dezinfekciju površinskih rana, sterilna gaza, zavoj, flaster, antibiotski prašak ili sprej.. Flaster je svakako obavezan saveznik svih dama ukoliko se odluče da na odmor ponesu nove sandale ili papuče, kako bi ublažile neprijatnosti koje se mogu javiti u vidu bolnog crvenog žulja.
6. Da vam glavobolja ili ne daj Bože povišena telesna temperatura ne bi pokvarili odmor, ponesite u putnoj apoteci i neki od lekova protiv bolova i povišene temperature koji ste već koristili, jer sada je najmanje poželjno vreme za eksperimentisanje.

Ovo je predlog osnovnih potrebnih lekova i preparata koje treba da sadrži vaša putna apoteka. Naravno da se tu mogu naći još neki vama neophodni lekovi kao što su kapi za nos, septolete ili sprejevi za grlo, praškovi protiv opstipacije itd. Sa dodavanjem istih u putnu apoteku nemam ništa protiv, ali vas samo molim da pre nego što krenete sa pakovanjem, imate u vidu da sa putnom apotekom ipak ne treba preterivati. Sapkujete ono osnovno i prepustite se uživanju u putovanju.

Srećan put želi vam Generacija Rp/!!

mr. ph. Kristina Bjelica,
autor bloga Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.

 

Praškovi za prehladu

Terapija prehlade i gripa je uvek aktuelna tema u ovo doba godine iako je već više puta pominjana na ovom blogu  nekako se sama nameće da bude obrađena iz još jednog ugla. Kao što znamo cilj lečenja kod prehlade i gripa je otklanjanje simptoma, a to su: povišena temperatura, bolovi, curenje nosa, začepljen nos, kijanje, kašalj, malaksalost. Preparati koji se koriste kod ovog stanja obično sadrže kombinaciju aktivnih sastojaka koja istovremeno deluju protiv svih ovih simptoma. Za snižavanje temperature i eliminisanje bola obično sadrže paracetamol, ibuprofen ili acetilsalicilnu kiselinu, za eliminisanje začepljenosti nosa i napetost u sinusima tu su dekongestivi, kao što su pseudoefedrin i fenilefrin, dok su za zaustavljanje curenja nosa i kijanje (antihistaminici) kao što su feniramin,hlorfenamin.

Ovi lekovi namenjeni su samo za ublažavanje simptoma tokom kraćeg vremenskog perioda (najčešće od 3 do 5 dana). Obično se uzimaju do tri puta dnevno, po potrebi, u razmacima od najmanje 4-6 sati. Lekovi ovog tipa nisu namenjeni deci mlađoj od 12 godina, trudnicama, doiljama, osobama kod kojih postoji teško oštećena funkcije bubrega i jetre.

176785379

 

Kako već sami imaju dekongestive, istovremena primena drugih simpatomimetičkih dekongestiva, poput efedrina, nafazolina, oksimetazolina, tetrizolina, ksilometazolina, tramazolina i dr. je kontraidikovana. Prosto rečeno običaj pacijenta da pri prvim simptomima prehlade pozežu za kapima za nos, ukoliko već piju neki od kombinovanih praškova za prehladu koji u sebi sadrži dekongestiv ne da nema nikakvog smisla, već može da dovede još i do potenciranja neželjenih efekata dekongestiva kao što su nervoza, razdražljivost, uznemirenost, nemir, glavobolja, vrtoglavica, insomnija, povećanje krvnog pritiska, mučnina, povraćanje,midrijaza, akutni glaukom zatvorenog ugla (uglavnom kod pacijenata sa već postojećim glaukomom zatvorenog ugla), tahikardija, palpitacije, alergijske reakcije (osip, urtikarija, alergijski dermatitis) itd.

Poznato je da se gore pomenuti dekongestivi poput fenilefrina metabolišu putem monoaminooksidaze (MAO), tako da MAO inhibitori kao što je moklobemid snažno potenciraju njihove efekte, sprečavajući njihovu inaktivaciju. Zato se treba posebna pažnja posvetiti prilikom savetovanja pacijenata koji su na terapiji MAO inhibitorima kako ne bi došlo do hipertenzivne interakcije.

Pseudoefedrin i fenilefrin mogu smanjiti efikasnost beta-blokatora i drugih antihipertenziva, što dovodi do povećanog rizika od hipertenzije i drugih kardiovaskularnih neželjenih reakcija. Digoksin i kardiotonični glikozidi u kombinaciji sa dekongestivima povećavaju rizik od promene ritma rada srca ili srčanih napada.

Preparati koji u sebi imaju hlorfenamin, kao i druge antihistaminike, potrebno je koristiti sa oprezom kod pacijenata sa epilepsijom, hipertrofije prostate, bronhitisom ili astmom. Hlorfenamin može odložiti hepatički metabolizam fenitoina i na taj način povećati njegovu koncentraciju u plazmi, što može dovesti do povećane toksičnosti fenitoina. Hlorfenamin povećava sedativni efekat alkohola, barbiturata, hipnotika, opioidnih analgetika, anksiolitika i antipsihotika, dok prethodno spomenuti MAO inhibitori, pojačavaju antiholinergičko dejstvo hlorfenamina.

Sve u svemu, kao što možemo zaključiti upotreba kombinovanih praškova za prehladu i grip ni malo nije naivna, no ukoliko se pravilno primenjuju oni mogu biti idealno rešenje u brobi protiv simptoma prehlade i gripa.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.