Omeprazol, lek-lek interakcije

Omeprazol je jedan od najčešće korišćenih lekova za terapiju duodenalnog i gastričnog ulkusa. Pored toga što se vrlo često propisuje, pacijenti ga neretko uzimaju i bez adekvatnog nadzora. Taj nedostatak nadzora može dovesti do povećanog rizika za klinički značajne interakcije lekova(1).

*Digoksin*
Studije su pokazale da istovremena upotreba omeprazola (20 mg dnevno) i digoksina kod zdravih ispitanika povećava bioraspoloživost digoksina za 10%(2). Upravo zbog toga je potrebna povećana opreznost kada se omeprazol primenjuje u visokim dozama kod starijih pacijenata koji u svojoj trepiji imaju propisan digoksin. U tom slučaju je potrebno pojačati monitoring digoksina.

*Klopidogrel*
Rezultati studije sa zdravim ispitanicima su pokazali da postoji interakcija između klopidogrela (doza opterećenja 300 mg i doza održavanja 75 mg) i omeprazola (80 mg na dan), što dovodi do smanjenja izloženosti aktivnom metabolitu klopidogrela i smanjenoj maksimalnoj inhibiciji ADP-indukovane agregacije trombocita (3). Shodno rezulatatima studija kao mera opreza, savetuje se izbegavanje istovremene primene omeprazola i klopidogrela.

*Fenitoin*
Kako je omeprazol umereni inhibitor CYP2C19 (glavni enzim za metabolizam omeprazola), on stupa u interakcije sa aktivnim supstancama koje se takođe metabolišu preko CYP2C19 enzima. Kada se lekovi kao što su R-varfarin i drugi antagonisti vitamina K, cilostazol, diazepam i fenitoin koji se metabolišu preko CYP2C19 enzima primene istovremeno sa omeprazolom, njihov metabolizam može biti smanjen čime se povećava sistemska izloženost ovim lekovima. Sa tim u vezi preporučuje se monitoring koncentracija fenitoina u plazmi tokom prve dve nedelje nakon uvođenja omeprazola u terapiju.

*Oralni preparati gvožđa*
Omeprazol može smanjiti apsorpciju oralnih preparata gvožđu. To naravno možemo da pratimo tako što ćemo proveriti laboratoriju. Ukoliko zalihe gvožđa ne rastu, a hemoglobin se ne poboljšava, trebalo bi razmotriti potrebe za omeprazolom dok je pacijent na oralnoj trepiji preparatima gvožđa.

Mag. farm. Kristina Kovačević,
autor bloga Generacija Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.


Slatki koren

Glycyrrhiza glabra, odnosno Sladić je poznat širom sveta po svom izuzetno slatkom korenu, koji se koristi u lečenju dugog spiska bolesti. U slatkom korenu je pronađeno više različitih potencijalno lekovitih supstanci, uključujući saponozide (glicirizin- kalijumove i kacijumove soli glicirizinske kiseline), flavonoidne heterozide (likviricin, izolikviricin), skrob, glukozu, saharozu, kumarine i fitoserole.

Karakteristično je da je saponozid iz ove biljke, odnosno glicirizinska kiselina izuzetno slatka, tačnije 40 puta slađa od saharoze, pa otuda vodi i naziv biljke. Saponozidi pored slatkoće, imaju brojne lekovite efekte na naše telo. Oni deluju ekspektorantno, antivirusno, hepatoprotektorno i imunostimulišuće. Međutim najvažnija je njihova antiinflamatorna aktivnost. Ovo delovanje se objašnjava sposobnošću gliciretinske kiseline da inaktivira enzime koji učestvuju u inaktivaciji kortikoida. No kao posledica ovog delovanja pri dugotrajnoj upotrebi slatkog korena javljaju se neželjena dejstva sa simptomima sličnim kao kod hiperaldosteronizma. Nastanak ovog neželjenog efekta objašnjava se afinitetom sapogenina za receptore aldosterona, kao i kortizola koji se akumulira u organizmu zbog inhibicije enzima koji ga razgrađuju.

Drugu grupu farmakološki aktivnih sastojaka saltkog korena predstavljaju flavonoidi koji su odgovorni za spazmolitički efekat ove biljke. Takođe izolikviritigenin ihibira aktivnost aldoza-reduktaze, što se manifestuje povoljnim efektom na povišenu koncentraciju šećera u krvi.

Šećeri iz ekstrakta ove biljke povećavaju osmolaritet crevnog sadržaja, čime deluju kao blagi laksansi, dok polisaharidi imaju imunostimulišući efekat.

Slatki koren

Kao što možemo da vidimo usled njegovog kompleksnog sastava primena slatkog korena je višestruka. Naime slatki koren se u obliku praška, čaja ili doziranih preparata koristi kao ekspektorans, blago laksansno sredstvo i korigens ukusa. Zbog njegovog antiinflamatornog dejtsva, on se takođe koristi u terapiji hemoroida, upalnih procesa na koži, peptičkog i ulkusa na dvanestopalačnom crevu. Postoje izvesni dokazi da primena topikalnih preparata koji sadrže koren sladića može poboljšati simptome ekcema, smanjući crvenilo, oticanje i svrab. Napomenula bih još i da se glicirizinska kiselina dodaje gelovima i kremama između ostalog i zbog svoje sposobnosti da poboljša resorpciju drugih lekovitih supstanci.

Primena šećera od slatkog korena ili ekstrakta ove biljke u namirnicama je bezbedna za za većinu ljudi. Što se tiče primene slatkog korena u terapijskim dozama primena je takođe bezbedna sve dok se ne prekorače propisane doze i dozvoljena dužina trajanja terapije. Naime dozvoljene dnevne doze slatkog korena su 5-15g, što odgovara 200-600mg glicirizinske kiseline. Što se tiče dužine primene ona je ograničena na 4-6 nedelja. Međutim kada se slatki koren uzima u većim količinama od dozvoljenih ili u propisanim količinama duži vremenski period moguća je pojava neželjenih efekata koji uklučuju retenciju natrijuma i vode, odnosno gubitak kalijuma, povećanje krvnog pritiska i pojavu edema (efekat povećane količine mineralokortikosteroida).

Prethodno pomenuta neželjena dejstva slatkog korena se mogu javiti kod srčanih bolesnika, čak i u terapijskim dozama. Zbog toga je primena slatkog korena kontraindikovana kod srčanih bolesnika, pacijenata sa povišenim krvnim pritiskompacijenata sa oboljenjem jetre, bubrega i tokom trudnoće i dojenja. Kako slatki koren može dovesti do povećanja krvnog pritiska, savetuje se svima da prekinu njegovu primenu dve nedelje pre operacije.

Slatki koren može stupiti u interakcije sa raznim lekovima kao što su varfarin, digoksin, kortikosteroidi, furosemid, kao i sa ostalim lekovima koji se koriste u terapiji povišenog krvnog pritiska. Naime on smanjuje dejstvo varfarina, a zbog svog efekta na kalijum on može potencirati neželjena dejstva digoksina, odnosno delovati sinergistički kada je furosemid u pitanju. Zato je vrlo bitno da čajeve i  dozirane preparate nikako ne uzimate bez prethodne konsultacije sa farmaceutom.

Najslađe za kraj je informacija da ova izvarendna biljka ima pored lekovite i ulogu u prehrabenoj indutriji, pa tako na tržištu možete naći mnoštvo bombona koje sadrže ekstrakta sladića. Onima koji su odrasli na Balkanu možda su najpoznatije Negro i Bronhi bombone čija tajna ukusa leži baš u ovoj biljci.

mr. ph. Kristina Kovačević,
autor bloga Generacija Rp/

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

TEKSTOVI OBJAVLJENI NA OVOM SAJTU SU AUTORSKO DELO I ZAJEDNICKO VLASNISTVO VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA I AUTORA TEKSTOVA. DALJA DISTRIBUCIJA TEKSTOVA DOZVOLJENA JE ISKLJUCIVO U NEKOMERCIJALNE SVRHE I UZ JASNO CITIRANJE IZVORA I AUTORA PORUKE, KAO I INTERNET ADRESE NA KOJOJ SE ORIGINAL NALAZI. ZA SVE OSTALE VIDOVE DISTRIBUCIJE, OBAVEZNI STE DA PRETHODNO ZATRAZITE ODOBRENJE OD VLASNIKA GENERACIJARP.WORDPRESS.COM SAJTA ILI AUTORA TEKSTA.