Glutamin je jedna od 20 aminokiselina koje ulaze u sastav proteina. Iako se u svetu sve češće koristi u terapijske svrhe, ova neesencijalna amino kiselina se kod nas mahom koristi samo u sportu i fitnessu za skraćivanje perioda oporavka, tj. brži oporavak nakon treninga.
Glutamin je dakle jedna od 10 aminokiselina koje se normalno nalaze u životinjskim proteinima, a može nastatiti i sintezom u ćeliji. On se nalazi u skeletnoj muskulaturi u velikim količinama i jedna od njegovih glavinih funkcija je da služi kao depo aminoradikala za sintezu ostalih neesencijalnih amino kiselina. Međutim on nije sam u tome. Aminoradikali mogu biti preneseni i sa asparagina, kao i sa glutaminske i asparaginske kiseline. Za sve one koje malo više interesuje sinteza neesencijalnih aminokiselina dodala bih i to da transaminaciju ubrzava nekoliko različitih enzima, među kojima su i aminotransferaze, koje su derivati piridoksina, odnosno vitamina B6. Bez ovog vitamina neesencijalne aminokiseline se sintetišu vrlo slabo, pa se zato i formiranje proteina ne može nastaviti normalno.
Glutamin, takođe služi i kao rezervoar neaktivnog transmitera glutamata (glavnog ekscitaornog transmitera centralnog nervnog sistema). Ukoliko ovome dodam još i da iz tog glutamata nastaju glicin (inhibitorni transmiter, uglavnom u kičmenoj moždini) i GABA (glavni inhibitorni transmiter u mozgu), jasan vam je značaj ove aminokisleine u CNS.
Glutamin je vrlo žnačajan i za ćelije imunološkog sistema. Naime on ima specifičnu odbrambenu ulogu, učestvujući u proliferaciji limfocita, ali i u sintezi glutationa, kjučnog čistača sobodnih radikala. Međnjutim, njegova koncentracija u plazmi se smanjuje pod uticajem traume, infekcije, opekotine, hirurških zahvata ili fizičkog stresa. Smanjene koncentracije glutamina u plazmi najverovatnije je rezultat potražnje za glutaminom od strane jetre, bubrega, creva i imunog sistema koja prevazilazi snabdevanje ovom amino kiselinom. U priči o delovanju glutamina na imunološki sistem dodala bih još i to da je njegova primena kod pacijenata nakon operacije, zračenja ili transplantacije koštane srži pokazala veliki efekat u borbi protiv bakterijskih infekcija. Iako u većini slučajeva namera nije bila stimulacija imunološkog sistema već održavanje ravnoteže azota, mišićne mase i integriteta creva. Ipak, održavanje koncentracije glutamina u plazmi u takvoj grupi pacijenata imalo je dodatnu prednost u vidu održavanja imunološke funkcije. Zaista, obezbeđivanje glutamina pacijentima nakon transplantacije koštane srži rezultiralo je smanjenim rizikom od infekcije i kraćim boravkom u bolnici nego kod pacijenata koji su primali parenteralnu hranu bez glutamina. Dakle, jete da je glutamin neophodan za proliferaciju limfocita, međutim koncentracija glutamina u plazmi ne pada na dovoljno nizak nivo nakon vežbanja da bi se kompromitovala brzina proliferacije. Zato predloženi razlozi za uzimanje suplemenata glutamina kao podrška imunološkom sistemu, nisu dobili opravdanje od dobro kontrolisanih naučnih studija kod zdravih, dobro ishranjenih ljudi. Dakle, ukoliko ste na izbalansiranoj ishrani i niste profesionalni sportista, odnosno nemate treninge visokog inteziteta primena suplementa glutamina nema opravdane razloge kada je njegov efekat na imunitet u pitanju.
Kada pričamo o glutaminu i sportu ne možemo, a da ne spomenemo njegov efekat na oporavak sportista nakon treninga. Naime dosadašnja istaraživanja pokazuju da amino kiselina L-glutamin igra značajnu ulogu u oporavku mišića nakon treninga delovanjem između ostalog na odbrambene inflamatorne reakcije. Dakle dopuna L-glutaminom rezultirala bržim oporavkom mišića nakon vežbanja sa nešto većim efektom na muškarce u odnosu na žene.
Terapija glutaminom jeste bezbedna za većinu odraslih kada se uzimaju u oralno u dozi do 40 grama na dan, odnosno kada se intravenozno primenjuju u dozi do 600 miligrama po kilogramu mase dnevno. Međutim bezbedno za većinu ne znači bezbedno za sve, pa se u terapijske svrhe deci uzrasta od 3 do 18 godina ne smeju davati doze veće od 0,7 grama po kg telesne težine na dan.
Kako se pokazalo da primena glutamina može pogoršati stanja kao što su ciroza jetre, hepatična encefalopatija, manija i epilepsija, pa se pacijentima sa ovim oboljenjima savetuje da izbegavaju suplemente sa glutaminom.
Što se tiče interakcija sa lekovima literaturni izvori navode da glutamin može stupiti u interakciju i smanjiti dejstvo laktuloze, nekih lekova za hemoterapiju, kao i antiepileptika poput fenobarbitona, valproinske kiseline, fenitoina i karbamazepina..
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje mišljenje stručnjaka. Pre upotrebe leka, obavezno pročitajte uputstvo za upotrebu. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
Farmaceutski blog-Generacija Rp./ 